Dačić: Ništa pozitivno se ne dešava na Kosovu

Ništa suštinski pozitivno nije se dogodilo u periodu od poslednje sednice SB, upozorio je Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, koji predstavlja Srbiju na sednici na kojoj se razmatra Izveštaj generalnog sekretara o radu UNMIK za period od 16. jula do 15. oktobra, s obzirom na to da u avgustu nije održana sednica SBUN o radu UNMIK, kada je, po dosadašnjoj kvartalnoj dinamici trebalo da se održi.

On je zbog toga izrazio nezadovoljstvo pošto predsedvajuća Velika Britanija nije uvrstila tu tačku za sednicu SB UN u avgustu, uz ocenu da je stvorena nepotrebno loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i podela među članicama SB. Konflikt je daleko iza nas, ali isto tako smo daleko od stabilne i bezbedne situacije koja više ne zahteva pažnju ovog tela, ukazao je on.

Proglasiti ovu temu „manje važnom“ u vreme kada intenzivno pokušavamo da pronađemo trajno i održivo rešenje uz veliku podršku važnih aktera međunarodne zajednice, u najmanju ruku je kontraproduktivno, dodao je i podsetio da je Srbija pokušala konstruktivno da doprinese sporazumnom rešenju i da je spremna da nastavi da razgovara sa svim zainteresovanim stranama. Sa žaljenjem mogu da konstatujem da Zajednica srpskih opština (ZSO), koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana sada već više od 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih, nije počeo da radi Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac tog gnusnog zločina, izjavio je Dačić.

„Takozvana Skupština Kosova usvojila je zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u oružane snage“, rekao je on i dodao da, uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga. Dačić je naglasio da se Srbija izričito protivi tim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv. Podsetio je da je, prema Rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu, KFOR jedina legalna vojna formacija na Kosovu i ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba. Prema rečima Dačića, neprihvatljivo je da se dok se vodi dijalog, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke. Očekujem od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude, poručio je on.

Dačić je napomenuo da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete Kosovu i Metohiji, 8. i 9. septembra nije omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, a da je upad specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode najdrastičniji primer provokacije. Naveo je da je 60 pripadnika specijalne jedinice ROSU, s dugim cevima, zauzelo jezero i hidrocentralu Gazivode na severu Kosova kako bi omogućili posetu Hašima Tačija. Bojim se da je jedini cilj ove nerazumne akcije bio pokušaj provokacije i zastrašivanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i to ne po prvi put, rekao je i izneo stav da je reagovanje KFOR i EU bilo neadekvatno i u najmanju ruku neprimereno njihovoj ulozi i mandatu. Dačić je ocenio da je eskalacija izbegnuta zahvaljujući smirenosti Srbije i uzdržanosti Srba sa severa. On je predočio da su jezero i HC Gazivode strateški važno pitanje i za Srbiju i za prištinsku stranu, međutim, Priština nije spremna da razgovara o suštinskim rešenjima.

U tom smislu, ukazao je, indikativan je i nedavni pokušaj ugrožavanja rada Elektromreže Srbije i namera Prištine da preuzme energetsku infrastrukturu na severu Kosova i Metohije. Podsetio je da je energetika tema briselskog dijaloga i da Priština, iako nije ispunila obaveze, preduzima radnje kojima ugrožava energetsku stabilnost čitavog regiona. Dačić je naglasio da se ponovo dogodio niz napada na Srbe i njihovu imovinu, uključujući i na one koji su krenuli da posete grobove svojih najbližih i decu koja su se igrala u parku. Za razliku od Izveštaja generalnog sekretara UN, Misija OEBS na Kosovu je u svom nedavnom izveštaju registrovala 173 incidenta usmerena na pripadnike nealbanskih zajednica, samo u periodu od januara do juna ove godine, uz ocenu da ukupan broj incidenata predstavlja povećanje od skoro 20 odsto u odnosu na prethodni šestomesečni period, izneo je Dačić. Nejasno je kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu, upozorio je on. Ili, kako je rekao, možda „stabilna situacija“ podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje. Prema njegovim rečima, veliki broj napada usmereni su upravo na interno raseljena lica i povratnike. Arbitrarna hapšenja, odnosno hapšenja povratnika po lažnim prijavama, fizički napadi i ranjavanje, kamenovanje vernika i napadi na sveštenike, uništavanje imovine, ispisivanje uznemirujućih grafita, skrnavljenje spomen ploča, nacionalna i verska mržnja, provokacije, institucionalna diskriminacija, nedostatak vladavine prava, uključujući po pitanju nezavisnosti sudstva, dužine trajanja postupaka, neadekvatne zaštite dokaza i svedoka, neizvršenja sudskih odluka, to je ono sa čime se danas na Kosovu susreću oni koji pokušaju da se vrate u svoje domove, naveo je Dačić.

Predočio je da poslednji Izveštaj generalnog sekretara propustio da pomene oko 200.000 interno raseljenih lica koja ni nakon 19 godina zbog ovakvih neprihvatljivih pojava nisu ostvarili svoja prava. „U takvoj atmosferi opravdavanja zločina protiv Srba moguće je i da vlada Kosova donese odluku da šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom bude Fatmir Ljimaj, jedan od komandanata OVK, koji je na osnovu izjava Albanaca, braće Mazreku, svedoka i saučesnika u zločinu, lično silovao i ubio više Srpkinja u selu Klečka“, izjavio je Dačić. Obraćajući se članicama SB, Dačić je rekao: Neki od vas smatraju da je status Kosova završena priča, ali isto tako mnogi smatraju da nije i predočio da mnoge države svoju odluku o priznanju preispituju i 10 država je do sada promenilo odluku. Odluke o povlačenju priznanja se iz Prištine i pojedinih država osuđujuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. S druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju, ukazao je. Umesto da se usredsredi na dijalog, Priština je fokusirana na pokušaje da ostvari članstvo u međunarodnim organizacijama, misleći da će tako dokazati državnost, smatra Dačić. Prema njegovoj oceni, očigledan primer je zahtev Kosova za članstvo u Interpolu. Kampanja Prištine, potpomognuta od pojedinih država, kojom pitanje članstva Kosova u Interpol pokušava da prikaže kao pitanje bezbednosti i borbe protiv kriminala je neosnovana i ne može se podržati. Jasno je da se radi o isljučivo političkim aspiracijama, te stoga pozivam članice da ne podrže zahtev Prištine, apelovao je Dačić.

On je naglasio da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije. Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške, rekao je i zatražio pomoć u tom procesu. Dalje podele u SB oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam UNMIK ili ne svakako ne doprinose. Odgovor da li su nam potrebni sastanci SB i UNMIK biće dat onog trenutka kad pronađemo obostrano prihvatljivo rešenje. A do tada nam ostaje rezolucija 1244 koju je ovo cenjeno telo donelo i koju smo svi dužni da poštujemo, naveo je Dačić. On je poručio da će Srbija uložiti maksimalni napor da se nastavi dijalog i da se dođe do trajnog rešenja u interesu i srpskog i albanskog naroda. Okrenimo se traženju kompromisa za budućnost, za trajni mir između Srba i Albanaca, za prosperitet i stabilnost čitavog regiona. Nakon toga neće nam biti potreban ni UNMIK ni sednice SB, zaključio je svoje izlaganje Dačić. Šef UNMIK Zahir Tanin je na predstavljanju najnovijeg tromesečnog Izveštaja generalnog sekretara UN, posle poslednjeg u maju, naveo da pošto su se lideri Srbije i Kosova sastali u junu i julu izgledi za obnovljene pregovore su bolji. Prema njegovim rečima, uključena je nova dimenzija „razmene teritorija“, što je dalo novi podsticaj, ali i rezereve u stanovništvu, regionu i međunarodnoj zajednici. Bez obzira, otvoren je prostor za razgovor i razna razmišljanja, ocenio je Tanin. Podsetio je na satanak dvojice predsednika Vučića i Tačija prošle nedelje u Briselu, gde su izrazili volju za nastavak dijaloga.

Tanin je ukazao da u situaciji na Kosovu preovladavaju razne akcije na terenu sa posledicimaa po stanovništvo, koje ne idu u prilog političkom sporazumu. Jednostrani postupci stalno utiču na situaciju na terenu, uključujući infrastrukturu, ekonomiju i energetiku, dok je pojedincima i dalje ugroženo pravo slobode kretanja, rekao je on. Najava kosovske vlade da će uvesti porez na proizvode iz Srbije i BiH dodatno je podigla tenzije Prištine i Beograda, a Vlada Sbije je osudila to kao štetno za normalizaciju odnosa i povredu CEFTA sporazuma, napomenuo je šef UNMIK. Prema njegovoj oceni evropska perspektiva je i dalje veliki motiv za političke lidere obe strane i pomaže miru i stabilnosti. Istakao da je puna primena sporazuma o ZSO ključna za napredak. Tanin je predočio da je nedavno usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti u Prištini izazvalo nove tenzije. To pitanje se mora pažljivo regulisati i rezultirati procesom u kojem svi učestvuju uz poštovanje zakona, zaključio je svoje obraćanje Tanin, uz napomenu da pregovori neće biti održivi ako ne dobiju podršku građana.