Dačić: Otvaranje poglavlja 27. februara

Upitan da li ima potvrdu tog datuma, Dačić je odgovorio: „Tako je za sada“.

– Srbija je u procepu između onoga što „deliveruje“ na nivou Briselskog sporazuma i povratka u nacionalističku retoriku, poput čuvenog ruskog voza, konfrontirajućih izjava najviših zvaničnika o Zapadu i ambasadorima u Beogradu, cinculiranje sa Rusijom i nabavkom oružja… U toj situaciji, a nakon analize Nemačke o realnom progresu u Srbiji, ne treba imati visoka očekivanja u pogledu otvaranja novih poglavlja u procesu evropskih integracija – ocenjuju za Danas diplomatski izvori.

Oni napominju da je moguće s proleća očekivati ustupak u otvaranju jednog ili dva poglavlja, ali, kako kažu, niti se postiže napredak u već otvorenim, niti je kurs Srbije stabilan ka napretku u EU integracijama.

– Da ne zaboravimo da drama oko predsedničkih izbora i ceo haos koji prati izbore samo dodatno usporava i ostvarivanje napretka u ispunjavanju kriterijuma iz već otvorenih poglavlja kao i otvaranje novih – zaključuju sagovornici Danasa iz diplomatskih izvora.

Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija tehnički spremna za poglavlje 26, koje se odnosi na kulturu i obrazovanje, kao i za poglavlja 20 i 29, koja se odnose na industrijsku politiku i preduzetništvo, odnosno na carinsku uniju.

Odgovarajući na pitanje Danasa da li je Srbija korak bliže otvaranju novih poglavlja ovog meseca nakon postizanja dogovora Beograda i Prištine o uklanjanju zida u Kosovskoj Mitrovici, Josip Juratović, poslanik nemačke Socijaldemokratske stranke u Bundestagu, kaže da je „svako uklanjanje zidova pozitivna poruka i doprinosi stvaranju i stabiliziranju odnosa, ali još važnije raditi na tome da se u glavama sruše predrasude i zidovi“.

– Ovo je jedna pozitivna poruka i svakako daje nadu da se pokreće suradnja a koja će u konačnici zasigurno potpomoći ubrzanju otvaranja novih poglavlja Srbije. Osobno se nadam da je dizanje tenzija na Zapadnom Balkanu samo uobičajena tradicija izbornih kampanja. Zasigurno je da globalna politička klima takvim izbornim kampanjama ide naruku. No ipak ne gubim vjeru u to da će racionalno razmišljanje i zdrav razum među ljudima kako u Srbiji tako i na Kosovu nadvladati. Poslije iskustva koje smo imali u zadnjoj deceniji 20. vijeka su sjećanja još presviježa na oružane sukobe. Što se pak političkih lidera tiče, koji se služe mehanizmom širenja straha, želim poručiti da je jedina alternativa za prosperitet i socijalnu sigurnost njihovih naroda regionalna suradnja a tenzije netrpeljivosti koje obe strane šire kratkoročno osigurava političku vlast, dok dugoročno drže njihove narode u zatočeništvu straha i bijede. Gledajući na situaciju iz vana i iz osobnog iskustva vjerujem u to da zdrav razum i ljudske vrijednosti ipak na kraju pobjeđuju pa tako u Srbiji i na Kosovu, poručuje Juratović za Danas.

Govoreći o poglavljima koja bi mogla da budu otvorena do kraja februara, Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans, navodi za Danas da poglavlje 20 nije u medijima dobilo zasluženo mesto, dok je poglavlje 29 jedno od onih koji čine srž EU.

– Ako se vratimo u prošlost formiranja Evropske zajednice, poglavlje 20 bi zajedno sa poglavljem 11, koje se bavi poljoprivredom, činilo okosnicu funkcionisanja onoga što se danas zove Evropska unija. U poglavlje 20 spada i proizvodnja čelika, pa će biti interesantno pratiti kako će se Srbija zajedno sa svojim kineskim partnerima prilagoditi onome što se od Srbije kao članice EU očekuje u ovoj oblasti. Takođe razvoj konkurentnosti malog i srednjeg preduzetništva je prioritet EU. To će i biti tema nove runde Berlinskog procesa koja će se ove godine održati u Trstu. EU vidi mala i srednja preduzeća kao pokretač ekonomskog rasta i bazu za zapošljavanje radnika. Poglavlje 29 je takođe jedno od onih koje čini srž funkcionisanja EU. Carinska unija predstavlja jedan od kamena temeljaca evropskih integracija i ključnu komponentu dobrog funkcionisanja unutrašnjeg evropskog tržišta. Carina Srbije se mora prilagoditi novim uslovima rada, što najviše zavisi od njihove tehničke opremljenosti novim tehnologijama, komentariše Štiplija.

Za Uniju 47 odsto

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju“, 47 odsto građana glasalo bi za, dok bi 29 odsto bilo protiv, saopštila je Kancelarija za evropske integracije, navodeći rezultate istraživanja sprovedenog krajem decembra. Na referendumu ne bi glasalo 15 odsto građana, dok devet odsto ne zna šta bi odgovorilo. U anketi su učestvovala 1.054 ispitanika.