Dačić: Saradnja sa Rusijom nije smetnja

Smatram da je normalizacija odnosa NATO i Evropske unije sa Rusijom veoma važna, jer predstavlja preduslov za stabilnost, kao i za ekonomski i svaki drugi napredak u Evropi i svetu, rekao je Dačić u Beogradu na konferenciji „Idejom Evropske unije do mira i razvoja“.

Dačić je poručio da Srbija želi da razvija odnose sa „svim moćnim faktorima svetske politike“.

Time, objasnio je Dačić, želimo da sopstvenu bezbednost učinimo održivom, ali i da doprinesemo očuvanju mira i bezbednosti u svom regionu.

Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti i nema nameru da postane član postojećih vojnih saveza, podvukao je Dačić i napomenuo da Srbija sarađuje sa NATO u okviru Programa partnerstvo za mir.

„Srbija ostvaruje transparentnu saradnju i sa Ruskom Federacijom, koja nije na štetu naše saradnje sa Alijansom i obratno, niti je smetnja ostvarenju našeg strateškog spoljnopolitičkog cilja – ulaska u EU“, rekao je Dačić.

To je, kako je istakao, pokazala i praksa, jer Srbija učestvuje na vojnim vežbama sa NATO i državama članicama Alijanse, ali i sa Rusijom i drugima i na taj način ostvaruje svoje nacionalne interese.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je poručila da je Srbija privržena evrointegracijama i da poštuje principe i kriterijume za pridruživanje EU.

Puna privrženost evrointegracijama zasnovana je na uverenju da su svi ti napori, nekada teške i bolne mere, u najboljem interesu naših građana, odnosno mira, stabilnosti i prosperiteta regiona, zaključila je Gojković.

Fabrici: Dobrosusedski odnosi uslov

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je prirodno da Zapadni Balkan bude u Evropi.

„To je geopolitičko ulaganje i to ne samo u smislu bezbednosti, već i prosperiteta i političkih odnosa“, rekao je Fabrici na Međunardonoj parlamentarnoj konferenciji „Idejom EU do mira i razvoja“ koja se održava u Domu Narodne skupštine.

Fabrici je, na panelu „Evropska bezbednost:odnos NATO, EU i Ruske Federacije“, rekao da su „elementi strategije proširenja ka Zapadnom Balkanu usmereni na regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose i njihovo unapređenje”.

„Pristup EU ne znači pristup NATO. Postoje članice EU koje nisu članice NATO. Drago mi je da čujem da NATO priznaje vojnu neutralnost Srbiji, a važno je da Srbija i NATO imaju snažnu i dobru saradnju“, rekao je Fabrici.

On je istakao da Srbija daje doprinos mirovnim misijama EU.

„Bezbednost je ključni element naše politike i napretka a uloga Srbije je u tome važna“, rekao je Fabrici.

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO Paolo Ali rekao je da „pružaju jaku podršku integraciji Srbije i njenoj saradnji sa NATO“.

On je ocenio da je Evrope, kada je u pitanju bezbednost, „relativno stabilna“, ali je istakao da to ne može da se uzme zdravo za gotovo.

„Zapravo smo pod velikim pretnjama. To je novi oblik revizionizma“, kazao je Ali, koji je spomenuo i sajber pretnje, kao i novi oblik populizma i nacionalizma.

Ali je naglasio da NATO i EU imaju veoma važnu ulogu u evropskoj bezbednosti.

„Postoje važni razlozi zašto NATO nije popularan u Srbiji, ali je važno naglasiti šta danas NATO predstavlja. To je, pre svega, politička i vojna alijansa, odbrambeni savez, a glavna joj je svrha da zaštiti od napada“, rekao je Ali.

Prema njegovim rečima, NATO poštuje ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, otvoren je prema svetu i sarađuje sa više od 40 zemalja, uključujući i Srbiju.

„NATO i EU razvijaju strateško partnerstvo kako bi poboljšali odbrambeni sistem EU“, rekao je Ali, dodavši da Evropa ne može da bude potpuna bez integracije Balkana.

Ocenio je da je stabilnost na Zapadnom Balkanu ključ za stabilnost u Evropi, a veliki doprinos tome daje Srbija, a smatra da je Rusija glavni faktor za evropsku i atlantsku bezbednost i da ima legitimne bezbednosne interese.

Ali je dodao da je saradnja NATO i Rusije počela posle Hladnog rata, ali je „pripajanje Krima i napad na Ukrajinu stavio kraj na 20 godina partnerstva koje su gradili“, pa je „Rusija postala faktor političke i vojne destabilizacije“.

Zamenik predsednika Odbora za spoljne poslove Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije Sergej Kisljak rekao je da su, kada je u pitanju bezbednost, odnosi Rusije sa EU veoma razočaravajući, a sa NATO zabrinjavajući.

„Cilj građenja bezbednosti za čitav svet, uz uslov da to ne bude na uštrb drugih, je važan zadatak danas, kao i pre 20 godina kada je završen Hladni rat“, rekao je Kisljak.

On je naveo da poteškoće, uključujući i ono što se dešavalo u Ukrajini, nisu uzrok problema u odnosima Rusije sa EU i NATO, već je to rezultat 24 godine izdaje njihovih zapadnih partnera i svih principa oko koji su se dogovorili u prošlosti.

„Složili smo se da se NATO neće širiti na istok dalje od granica Zapadne Nemačke. Verovali smo američkim kolegama, a ono što vidimo da se događa je širenje NATO“, rekao je Kisljak.

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Nenad Čanak rekao je da je „nedvosmislena namera Srbije da svoj evropski put zadrži i ubrza“.

„Jedan broj pozvanih nije danas sa nama. Nadam se da će razlozi zbog kojih oni nisu tu biti prevaziđeni u što kraćem roku. Uveren sam da ti razlozi proističu iz toga što je proces pridruživanja Srbije EU spor za nas koji tome težimo tolike godine“, rekao je Čanak.