Dačić: Srbija nastavlja reforme bez obzira na spore evrointegracije

„EU ima unutrašnje strukturne turbulencije koje su možda glavni razlog što brzina kretanja ka članstvu nije onakva kakvu zaslužujemo i očekujemo“, rekao je Dačić, dodajući da Srbija zbog toga „ne sedi skrštenih ruku i ne pada u očaj“.

Obraćajući se na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma, Dačić je dodao da veruje da će promenjena metodologija proširenja učiniti proces bržim i efikasnijim a da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme.

Dačić je rekao da Srbija ne treba da se osvrće na medijske navode i neimenovane izvore koji kažu da je „EU zatvorila vrata za ulazak Srbije i Zapadnog Balkana“, već da treba da nastavi da radi na tom planu.

Osvrnuvši se na izmenu Ustava u delu o pravosuđu, Dačić je rekao da je do sada urađen „veliki posao uz maskimalnu transparentnost i demokratsku proceduru“ i da je uveren da će na kraju građani dobiti efikasan pravosudni sistem sa još većim stepenom nezavisnosti.

Predsednk Skupštine je istakao da se politička pitanja ne mogu odvojiti od ekonomskog uspeha koji je Srbija ostvarila prethodnih godina.

Srbija je, ocenio je, među retkim zemljama koja je tokom pandemijske krize uspela da očuva socijalnu stabilnost, radna mesta i normalno funkcionisanje privrede i vitalnih javnih sistema, ali i da nastavi da beleži rast i privlači investicije.

Toga ne bi bilo, dodao je, da proteklih godina nije vođena odgovorna fiskalna i finansijska politika koja je stabilizovala javne finansije, uz istovremeno stimulisanje rasta, privlačenje investicija i ulaganja u infrastrukturu.

„Ovakva slika naše ekonomije neodvojiva je od važnih političkih pitanja. Greši svako ko pokušava da našu poziciju i uticaj pre svega na međunarodnom planu gleda izolovano od stanja naše ekonomije“, rekao je Dačić, dodajući da je Srbija ostvarila snažan ekonomski rast, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje gotovo svih ekonomskih parametara.

Dačić je rekao da su „ozbiljni i odgovorni lideri velikih svetskih ekonomija“ govorili o Srbiji kao političkom i ekonomskom centru ovog dela Evrope, a među njima su i nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, Dačić je istakao da je to „istorijska šansa da balkanski narodi urade nešto sami za sebe, a da im to nije doneo neko sa strane“, ali da i taj projekat doživljava osporavanja i kritike, „iako nije zaslužio“.

Pozvao je i druge zemlje regiona da se pridruže inicijativi, smatrajući da „nema potrebe da bilo ko čeka i okleva“.

„Možemo da nađemo načine da rešavamo barijere koje postoje u regionu, da bi svi zajedno bili jači u ekonomskom smislu i da bismo štitili svoje zajedničke interese i kada pregovaramo s nekim sa strane, uključujući Brisel“, rekao je Dačić.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podržao je incijativu Otvoreni Balkan i ocenio da svi treba da rade zajedno na učešću u tom projektu.

Šmit je rekao da, povodom komentara da je Otvoreni Balkan „nešto što su Srbi napravili“, nije pitanje ko je šta učinio, „nego šta ja mogu da iskoristim kao prednost iz toga u ekonomskom smislu“.

„Projekat Otvoreni Balkan na neki način služi da se izbegne situacija da imamo sve više koraka ka evropskoj integraciji i što bi vodilo nekonkurentnosti ekonomije“, rekao je Šmit.

Regionalna saradnja je neophodna, rekao je Šmit i dodao da mladima treba dati priliku da ostanu da rade i razvijaju se u regionu.