Dačić: Srbija pripada Evropi

Dačić je na konferenciji „Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike“, rekao da Srbija tri godine unazad u procedurama nije daleko odmakla, jer se još očekuje izveštaj sa skrininga poglavlja 31.

Napredak Srbije sa sagledava, nažalost, kroz samo jedan segment – pridruživanja odlukama i deklaracijama EU, posebno onima koji se tiču Rusije. Zato nema saglasnosti oko izveštaja, naglasio je Dačić.

Srbija još nije članica EU i ne donosi odluke, rekao je Dačić i podsetio da nema mogućnosti da zaštiti interese kao da je deo Unije.

Zato se suočavamo sa već definisanim odlukama, koje možemo da prihvatimo ili odbijemo, rekao je on i naveo da je stepen usaglašnenosti Srbije sa EU na niovu od 64,65 odsto na godišnjem nivou.

U ovoj fazi naših evropskih integracija, uvazavajući sve izazove, to je realno. Sve odluke se balansirano i pažljivo vagaju. Od Srbije se očekuje da se postepeno usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosm politikom, što nije sporno, istakao je Dačić.

Srbija nije u mogućnostima da se priodružuje odlukama i restriktivnim merama prema Rusiji i Kine, objasnio je Dačić, jer je naš terutorijalni integritet ugrožen secesijom, a te države su podrška u našoj borbi.

Naša pozicija je konzistentna, nije se menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i međunarodne zajednice prema Rusiji. Međunarodno pravo mora da se poštuje, ne samo kada je u pitanju Ukrajina, već i Srbija, poručio je Dačić.

On je naglasio da je Srbija uvek bila dosledna, kooperativna i spremna da probleme rešava dijalogom, što nije uvek model ponašanja Prištine.

Beograd je pristao na dijalog sa Prištinom, uz posredovanje EU, u kojem Angelina Ajhorst ima ulogu i nismo taj proces i dijalog uslovljavali, posetio je Dačić.

Reč je o osetljivom političkom procesu, dodao je on, a svedoci da se dogovori ne poštuju i odbija se mogućnost razgovora.

Spomenuću pitanje imovine, zaštite crkvene i kulturne baštine, o čemu Priština neće da razgovara, a hoće u UNESKO. Šta je sa Zajednicom srpkih opština, koja je važan deo Briselskog sporazuma, upitao je Dačić.

On smatra i da je u EU potrebno više razumevanja za pitanja koja su za Srbiju suštinska, poput teritorijalnog integriteta, jer je to ono što Srbima nedostaje da prepoznaju EU, ne samo kao najvećog investitora, već i partnera.

Unija treba da zna da će u Srbiji imati predvidivog, kredbilnog partnera, ali EU mora više napora da uloži da razume poziciju Srbije, rekao je Dačić i pomenuo da Vlada Srbije vodi politiku čiji je cilj članstvo u EU, ali i saradnja sa tradicionalnim partnerima.

Dačć je govorio o učešću Vojske Srbije u mirovnim misijama EU, odbacujući kritike koje stižu zbog vojnih vežbi sa Rusijom, jer je mnogo više onih koje se izvode sa zemljama Evrope i SAD.

Ključne smernice kojima se Srbija rukovodi su članstvo u EU i vojna neutralnost. Srbija kao najvažnije ciljeve izdvaja postizanje regionalne stabilnosti, borbu protiv terorizma i pitanje migracija, dodao je Dačić i istakao da će sa EU biti nastavljena saradnja u sve tri oblasti.

Srbija svojim delima pokazuje, ne samo da želi da podnese teret, već i odgovornost. Očekujemo da se sve ove aktivnosti vrednuju na adekvatan način i izvede racionalan zaključak o napretku Srbije, a ne baziran na emocijama i percepcijama. Svoju budućnost vidimo u EU i Unija će u nama imati posvećenog partnera, zaključio je Dačić.

Državni sekretar Ministarstva inostranih poslova Nemačke Markus Ederer rekao je da Nemačka podržava članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU i veruje da je došlo vreme da se svi fokusiraju na praktične primere saradnje, a ne samo da se prave planovi.

Ministar inostranih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel je nedavno predstavio planove za praktične primere saradnje, vi to nazivate planom „Berlin plus“, dodao je on i istakao da pozdravlja aktivnu ulogu Srbije u Berlinskom procesu, posebno stvaranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih.

Berlinski proces nije zamena za pristupanje EU, već katalizator, jer ako tu saradnju praktikujete u regionu, to će vam samo pomoći u integraciji, poručio je Ederer i naglasio da EU ne može da dozvoli da uveze krize i bilateralne probleme.

Srbija i Kosovo moraju da reše svoje probleme na održiv način, uprkos teškoćama na obe strane. Pozdravljamo posvećenost Srbije tom procesu i znamo da je teško postaviti pitanje napretka, ali se nadamo napretku što je moguće pre, možda posle izbora na Kosovu, naglasio je Ederer.

Veoma smo jasni i u svojim obraćanjima Prištini, naše poruke su jasne i nedvosmislene, vezano za sever Kosova, Zajednicu srpskih opština i naglašavamo i Beogradu i Prištini da ne mogu u pregovorima da pokušavaju blokiraju jedni druge na putu ka EU, rekao je nemački diplomata.

Ederer je istakao da je u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem shvatio da je strateški cilj Srbije članstvo u EU i zato bi bilo uputno što veće usklađivanje sa EU.

Ne zahtevamo da vaša zemlja i druge zemlje u regionu prekinu dobre odnose sa tradicionalnim partnerima, ali treba sagledati gde ste, kakvi su vaši prioriteti, politike i onda će vaše odluke biti jasnije, napomenuo je Ederer.

Verujem, barem mi u Berlinu, da nam treba jak, stabilan, bezbedan region i treba nam jaka, prosperitetna, bezbedna Srbija, a vama treba takva Evropa, koja će se okrenuti ka vama. Osuđeni smo da sarađujemo jedni sa drugima, naglasio je Ederer.

Direktorka Evropske spoljnopolitičke službe za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku, Angelina Ajhorst rekla je da treba potencirati jaču saradnju šest zemalja Zapadnog Balkana, ali ne na nivou lidera, već među građanima, na niovu civilnog društva.

Berlinski proces je od neverovatnog značaja, ali imamo utisak da građani to ne osećaju u svakodnevnom životu, rekla je Ajhorst, koja smatra da dolazi do preokreta na nivou EU, a s tim se slaže i Nemačka, da treba investirati veća sredstva i više resursa u pravom cilju.

Dijalog je pomenut između Srbije i Kosova, a ja sam pomagala u njegovom odvijanju. On može uspeti, ako obe strane žele uspeh, nadam se da će uspeti iz bezbednosnih i ekonomskih razloga, rekla je Ajhorst.

Ona je najavila saradnju sa novom Vladom Srbije, pominjući reči predsednika Vučića o pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

Važno je da poglavlje 31 bude na stolu, kada je reč o komunikaciji sa javnošću, dodala je Ajhorst.

Važno je da budete član EU, ali to ima određene preduslove, usklađenost sa pravilima EU, 65 odsto je dobro, ali treba da bude i više, istakla je Ajhorst.