Dačićevo ministarstvo ćuti o "crnim listama"

Štaviše, podaci o „crnim listama“ nisu dostupni ni na zvaničnom internet portalu ministarstva koje predvodi Ivica Dačić.

Večernje novosti su nedavno objavile da je u Kanadi i dalje na snazi odredba zakona po kojoj su najviši zvaničnici SRJ i Srbije, koji su bili na ključnim funkcijama u periodu od 1998. do petookobarskih promena 2000. godine. Kanadska granična agencija navela je za taj list da su vlade SRJ i Srbije pod Slobodanom Miloševićem označene kao režimi koji su počinili gruba kršenja ljudskih prava i međunarodnog prava i da po kanadskom Zakonu o imigraciji i zaštiti izbeglica, funkcioneri tih režima nisu dobrodošli.

U slučaju da se doslovce primeni takva odredba sa administrativnim preprekama mogli su da se pri ulasku u Kanadu suoče i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, biznismen Milan Beko… Istovremeno, objavljeno je da je šef srpske diplomatije prilikom posete Kanadi započeo razgovore sa kolegama u Otavi kako bi restriktivna mera bila napokon ukinuta.

Dragomir Anđelović, istoričar i analitičar, ocenjuje za Danas da je postojanje „crnih lista“ potpuno anahrono i da nema smisla.

– Takva administrativna prepreka je odraz birokratske inercije jedne države. Našim političarima se može svašta zameriti, baš kao i političarima u nekim drugim zemljama, ali besmisleno je da im se zamera za politiku koja više nije na snazi. Ako država, poput Kanade, vodi spoljnu politiku tako što još nije ukinula zastarela pravila, ostaje pitanje na koji način se odnosi prema nekim pitanjima iz domena svoje unutrašnje politike, komentariše Anđelković.

S druge strane, Tibor Moldvai, programski koordinator Instituta za evropske poslove, smatra da ozbiljne države koje drže do vladavine prava i sprovođenja zakona vode računa da ne primaju na svoju teritoriju osobe za koje postoje indicije da su u prošlosti učinile teška ili bilo koja druga krivična dela, iako za to ne čak i ne postoji optužnica.

– Kanada je klasičan primer zaštite vrednosti koje ta država ima, pravne države, borbe protiv korupcije, ili jednostavno želje da na svojoj teritoriji nemaju građana koji su navodno počinili čak i ratne zločine. U Srbiji nikada nije sprovedena lustracija, stoga su svi oni koji su vršili nezakonite radnje za vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje na slobodi, a često i danas zauzimaju visoka mesta u državi. Nekada se čini kao da ostale države imaju duže pamćenje od nas, ili da mare više za to od nas, ističe Moldvai za Danas.

Prema pisanju Kurira, „crna lista“ građana Srbije postoji i u Indiji, i to je razlog što Dačić mesecima bezuspešno pokušava da zakaže zvaničnu posetu NJu Delhiju. S druge strane, ministar spoljnih poslova Srbije izjavio je za taj list da nema takve liste, već da je MUP Indije „dugo držao na snazi tu listu, ali je ona skinuta i to nema veze s posetom“. Kao razlog za odlaganje svog odlaska u Indiju, Dačić je naveo bolest šefice indijske diplomatije.

Slučaj Miloševića

Pojedini mediji preneli su u junu 2016. da je Slobodan Milošević, koji je umro pre deset godina, još uvek na američkoj „crnoj listi“. Prvu listu osoba i organizacija „pod posebnom prismotrom kojima je blokirana imovina u SAD“ obznanio je 2001. godine tadašnji predsednik Džordž Buš, objašnjavajući da te osobe i organizacije predstavljaju pretnju mirovnim procesima na Balkanu.