Pridružujem se „taboru zabrinutih posmatrača“ kada je reč o uticaju Rusije u Srbiji. Suviše je mnogo pokazatelja da je ruska reč u Srbiji u vezi sa domaćom, spoljnom i bezbednosnom politikom snažna i da čak postaje intenzivnija.
Možemo samo da spekulišemo zašto tako dugo traje formiranje nove srpske vlade, ali moja pretpostavka jeste da Rusija koristi prepreke koje su se pojavile unutar EU kao posledica Bregzita da poveća svoj pritisak i da se dodatno umeša u unutrašnje prilike, kaže za Danas Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da će novi saziv vlade biti više „proruski“ u odnosu na prethodni, kako tvrde pojedini poznavaoci prilika.
Naša sagovornica kaže da Moskva sada deluje „mnogo otvorenije i manje uzdržano“.
– Dozvolite da vas podsetim samo na nekoliko aspekata: Aleksandar Vučić je u svoju prvu posetu nakon izbora otišao kod Vladimira Putina u Moskvu i još nije posetio Brisel, očekuje se da će ruski premijer Dmitrij Medvedev doći u Beograd na jesen, a ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin otvoreno je rekao da Rusija očekuje da će nova srpska vlada osnažiti veze sa Rusijom i da „mi držimo Vučića za reč“. Moskva želi da Socijalistička partija Srbije, naravno, zadrži Ministarstvo spoljnih poslova, a biće interesantna i ministarstva energetike, odbrane, infrastrukture, privrede i poljoprivrede. Kao rezultat aprilskih izbora, uticaj Moskve je prisutan na parlamentarnom nivou, ističe Dajmel.
Govoreći o jačanju ruskog pritiska, nemačka ekspertkinja za Zapadni Balkan navodi da je nekoliko proruskih političkih stranaka koje su u Skupštini potpisalo deklaraciju sa Putinovom partijom Jedinstvena Rusija krajem prošlog meseca.
– Ne treba zaboraviti da je Vladimir Putin pozvao sve „proruske stranke“ u Srbiji da intenziviraju svoj zahtev za održavanje referenduma o pridruživanju Srbije EU i NATO. Pored toga što je takozvani „Humanitarni centar“, uspostavljen 2012. u Nišu, omogućio Moskvi da pokrene bazu za takozvani „brz odgovor u vanrednim situacijama“, ovaj centar sada nastoji da pokrene još jednu bazu u blizini Zrenjanina. To bi značilo rusku vojnu bazu na srpskoj zemlji i u iskušenju sam da spekulišem o mogućoj vezi sa novom političkom većinom u Vojvodini koju ima SNS. Na kraju, vojna saradnja između Srbije i Rusije i nedavna masovna kupovina oružja, kao i izdvajanje 260 miliona evra za četiri ruska borbena aviona MIG-20, izaziva dodatnu zabrinutost. Stoga, u toku nekoliko sedmica možete uočiti da je Moskva dodatno otvorila svoju „kutiju alata“ i slika u vezi sa ruskim uticajem, što zabrinjava. Ipak, Srbija je deo Evrope, njeni trgovinski odnosi se u najvećoj meri odnose sa EU, a njeni susedi su ili članice EU ili su na putu evropske integracije, zaključuje Johana Dajmel.
„Model autokratske vlasti“
Prema mišljenju sagovornice Danasa, Moskva „nema ništa drugo da ponudi osim modela neliberalne i autokratske vlasti vladajućoj eliti“, i „ja sumnjam da bi to bilo u interesu naroda u Srbiji i u regionu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
