Dan nakon neuspelog referenduma na severu Kosova: Bojkot Srba greška ili ne?

Građani četiri većinski srpske opštine na severu Kosova juče su imali priliku da glasaju za ili protiv smene gradonačelnika izabranih na lokalnim izborima koje je srpska zajednica bojktovala.

Iako je prvobitno ušla u ovaj proces Srpska lista, najveća stranka srpske zajednice na KiM, proglasila je bojkot misleći da je ceo ovaj proces farsa, pa je tako u Leposaviću glasalo 124 ljudi od 13.000 registrovanih,  u Zubinom Potoku 18, od 6.000 s pravom glasa. U Zvečanu niko nije glasao, a u Severnoj Mitrovici bilo je ukupno 111. glasova.

Nakon završetka glasanja, kosovska vlada ocenila je da je glasanjem za smenu gradonačelnikaispunila još jednu obavezu u procesu deeskalacije situacije na severu Kosova i da EU treba da im ukine mere.

„Bojkot greška, gradonačelnicima dat legitimitet“

Miodrag Marinković iz NVO „Casa“ kaže za Danas da se u nedelju dogodilo ono što su svi očekivali u trenutku kada je Srpska lista zauzela stav da se bojkotuje glasanja.

„Postavili su prag patriotizma koji niko nije hteo ili smeo da naruši. Tada je postalo jasno da Srbi neče učestvovati u izbornom procesu“, navodi.

Napominje da je dobro što nije bilo incidenata jer uvek kada su tenzije postoji mogućnost nekih incidenata.

„Ostavljamo ovo iza sebe i nastavljamo dalje“, poručuje Marinković.

Upitan šta dalje, odgovara da je napuštanje procesa nakon što se u njega već ušlo i kada su već poznati uslovi – greška.

„Mislim da razlozi koji su komunicirani sa nama, a to je da nema uslova, ne mislim da je to istina. Još nisam siguran šta je to, ali su mi posledice jasne. Do sada smo mogli da govorimo da su gradonačelnici izabrani u legalnom, ali ne i legitimnom procesu. Posle ovoga mi smo njima dali legitimitet, sada imamo albanske gradonačelnike koji imaju legitimitet na Kosovu“.

Sledeći lokalni izbori na kojima se oni mogu smeniti su u oktobru 2025. godine, što znači 18 meseci neizvesnosti tokom kojeg Priština će nastaviti preko gradonačelnika da radi na prisilnoj integraciji severa u kosovski ustavnopravni sistem. Očekuje tenzije i sve veći povratak Albanaca na sever po procedurama koje ne uključuje ono što povratnički proces podrazumevaju – razgovor sa zajednicom koja povratnike prima.

„Možemo očekivati otvaranje glavnog mosta za automobilski sadržaj, uspostavljanje baza, punu fiskalizaciju severa. Ulazimo u 18 meseci velike neizvesnoti“, ukazuje Marinković.

Naš sagovornik kaže i da je jasno da se rešenja za deeskalaciju ne mogu naći na lokalnom nivou, o tome se mora razgovoarati na nivou pregovarač u Brisleu i Vašingtonu.

„Međunarodna zajednica ne krivi Prištinu za pitanje gradonačelnika, već je jasno da su krivi Srbi jer su napustili institucije. Dakle, ne krive Prištinu jer su „popunili“ institucije. Ono što od Prištine traže je ispunjavanje tačaka Ohridskog sporazuma ili započinjanje procesa uspostavljanja ZSO. Traži se neka vrsta konstruktivnosti i  uzdržavanje od jednostranih akata, poput onog za dinar, i to je osnova za sankcionisanje Prištine. Ne mislim da će se sankcije smanjiti“, smatra on.

Dodaje da sankcije nisu efektive, već su tu kao vid političke poruke bez ikakvih konkretnih posledica po Prištinu.

Upitan može li se formirati ZSO s albanskim gradonačelnicima, odgovara da naravno da ne, jer oni na to niakda neće rptistiaati.

Sledeća mogućnost za izbore, kaže Marinković, može doći i pre 2025. godine, ako dođe do dogovora za ZSO, pa bi se onda raspisali izbori u svih deset opština, i to je teoretska mogućnost, ali na nivou naučne fantastike jer je Priština do sada pokazal da nema nameru da formira ZSO.

„Stagnacija do narednih redovnih izbora“

Aleksandar Šljuka iz „Nove društvene inicijative“ saglasan je da je rezultat referenduma očekivan.

„Bilo je novih pojava, upotrebe kamere, a negde je bilo i zabeleženo da su kamere okrenute tako da su snimale proces glasanja, što ne omogućava tajnost glasanja. I ako uzmemo u obzir to da se takvo korišćenje kamera može srediti u narednim izbornim procesima ostaje ono na šta je i OEBS upozorio – upotreba kamera je nedemokratska praksa“, napominje on.

Šljuka smatra da se nakon referenduma suštinski ništa neće promeniti, a situacija se ne bi promenila ni da su Srbi učestvovali – jer ne postpoji dovoljan broj birača da se ostvari smena čelnika opština.

„Izlazak Srba bi samo dao legitimitet ovom procesu i gradonačelnicima jer bi učestvovali u procesu, a ne bi došlo do smene. Da se došlo do smene ostali bi sa albanskim odbornicima u skupštinama opštinama, pa bi saradnja gradonačelnika i SO bila otežana“, kaže on.

Viđeni su i drugi problemi, poput neažuriranog biračkog spiska i sličnih opstrukcija tehničke i administrativne prirode.

„Mnogi iz vladajuće stranke verujuće da ovo biiti dovoljno za ukidanje restriktivnih mera, ali mislim da to ne bi trebalo da se desi jer suštinski nije došlo do promene i deeskalacije što je bio jedan od  uslvoa – da se održe lokaln izbori. Jedina mogućnost da do lokalnih izbora dođe je da gradonačelnici podnesu ostavke, a ne verujem da će do toga doći. Imaćemo situaciju stagnacije sve do redovnih izbora sledeće godine“, ukazuje Šljuka.