Foto: J. Z. T.Biti narodna poslanica za mene je velika odgovornost. To je čast i privilegija, ali i mogućnost da iza sebe nešto ostavim.
Sa poslanicom Ljupkom Mihajlovskom sastali smo se u petak ujutro kod ulaza u parlament iz Kosovske ulice. Njena ideja bila je da popričamo u skupštinskoj biblioteci. „Vrata su uska, generalno i lift je mali“, rekla nam je ona dok smo se peli na prvi sprat. To njoj ne pravi problem jer su, srećom, kolica uz pomoću kojih se kreće manjih dimenzija.
Mihajlovska je filolog, tačnije bibliotekarka, narodna poslanica Stranke moderne Srbije, osoba sa invaliditetom, a pre svega borac za ljudska prava.
– Imam potrebu da ispravljam nepravde. Takva sam da mi ne može biti dobro ukoliko je nekome drugom loše, jednostavno nemam mira, kazala je ona u „Danu sa poslanicom“.
Iz njenog ugla zgrada parlamenta je pristupačna za kretanje, a jedino mesto gde u Skupštini ne može samostalno da uđe je upravo biblioteka. Par stepenika, bez rampe, savladala je uz pomoć asistenta, visokog mladića koji je sve vreme razgovora bio u njenoj blizini.
Na početku mandata nije znala da ima pravo na asistenta, pa su joj u kretanju pomagale kolege, ponekad i roditelji.
„Možda će vas iznenaditi i mene je, što samo govori da i ja imam predrasude, ali oni poslanici koji su pri mom prvom pojavljivanju 2016. ustajali i pomagali mi oko tehničkih stvari, otvaranje vrata i slično, bili su radikali i socijalisti“.
U prostoriji sa preko 12.000 knjiga ispričala nam je da se građanskim aktivizmom bavi od početka studija. Tada je prvi put izašla iz zone komfora.
– Bilo mi je teško da se krećem. Živela sam u studentskom domu i više nisam imala braću i roditelje da mi pomažu, priseća se ona i dodaje da joj je najveći izazov predstavljao gradski prevoz. „Sećam se da mi je uvek veći stres bio kako ću i da li ću stići na ispit, nego samo polaganje“.
To je motivisalo da se okrene ljudskim pravima jer „ko će se boriti za prava osoba sa invaliditetom, ako ne mi sami“. Bila je direktorka Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, osnivač je nekoliko nevladinih organizacija, a ovo je njen prvi poslanički mandat. Nekada je bila članica Liberalno demokratske stranke kao i pokreta Dosta je bilo.
– U Srbiji prema procenama ima 500.000 osoba sa invaliditetom. Ne smatram da ih ja predstavljam u parlamentu, ali dosta njih mi se obraća. Ne govorim ispred njih, govorim kao jedna od njih, naglasila je u razgovoru.
Nikada, dodala je, nije radila posao „u kome se ovoliko mučiš, a ne vidiš rezultate“. Ipak, mišljenja je da ne postoje apolitični ljudi jer – „Sve oko nas je politika, počevši od cene kafe“.
Mnogi evropski parlamenti poseduju Zakon o kvotama osoba sa invaliditetom, njena zamisao je bila da to postane pravilo i u Srbiji. Napisala je i predlog zakona.
– Mislim da stoji negde u Skupštini. Neće od toga ništa biti, kazala je ona uz ocenu da se u Skupštini najviše priča populistički, a najmanje o onome kako pomoći građanima.
U razgovoru za portal Danasa navela je i da su floskulu „politika je prljava“, i njoj slične, verovatno smislili oni koji je žele za sebe i koji se ponašaju kao da su im „politiku ostavili u amanet“. Istakla je da se Stranka moderne Srbije zalaže da se u politiku uključe mladi koji do sada nisu imali direktnih dodira sa njom.
– Imam osećaj da se mladima u Srbiji niko ne bavi. Oni odlaze, a mi nemamo kao država nikakvu viziju kako ćemo izgledati za 20 godina, precizirala je Mihajlovska.
Pred prenos uživo na Instagramu Danasa rekla nam je da za četiri godine, koliko je narodna poslanica, nije gostovala na televizijama. Raspoložena, odmah se našalila na svoj račun: „Pa ja sam na Tviteru skoro stavila anketu sa pitanjem ‘Šta da uradim da bi me pozvali na TV’. Ne znam možda misle da nemam šta da kažem, da sam tu samo da privučem glasove“.
– Marketinški stručnjaci kažu da ne treba oblačiti belo kad ideš na snimanje, dobacila je kad smo počeli da je fotografišemo, nameštajući sako u toj boji. Ispričala nam je da nije od onih koji uveče pred spavanje spreme šta će obući sutradan, a ovog petka je u Skupštinu poranila zbog nas.
Živi u Višnjičkoj banji, u stanu koji je kupila na kredit, a da bi stigla na razgovor sa nama u pola devet morala je, požalila se, da ustane rano. „Meni je komplikovano da negde stignem ujutru u devet. Izazov je zbog hendikepa“, ispričala nam je ona dobacujući da auto vozi sama. „Možete da me fotografišete pored auta, ali nije neki“.
Priprema se za Nedelju ljudskih prava, koja traje od 3. do 10. decembra, najavila je Mihajlovska. Kako dodaje, tada je očekuje naporan posao, a na naše pitanje da li ima diskriminacije u parlamentu Srbije odgovorila je potvrdno, uz opasku da ona nije namerna. O tome je kaže obavestila i Tviter zajednicu.
Pričam s poslanicom iz SNS na hodniku i njoj zazvoni telefon. Javlja se i kaže: „zovem te kasnije pričam s jednim INVALIDOM.“ Ja joj kažem što me tako nazivate, ja sam koleginica poslanica.😡
Shvata li da je to kao da je rekla pričam s jednom debelom, nosatom, plavušom i sl.— Ljupka Mihajlovska (@LjupkaM) November 10, 2019
Sa ovom poslanicom razgovor je trajao kraće, nego što je to uobičajeno u ovoj rubrici, zbog njenih obaveza. Ubrzo nakon što smo se pozdravile ona je otišla na sednicu Odbora za ljudska i manjinska prava koja se održava u Pančevu. Tema sednice je ostvarivanje prava na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina, a i sama Mihajlovska je pripadnik makedonske manjine.
Kako nam je rekla, posle sednice će verovatno kod njenih u Jabuku, selo u blizini Pančeva. „Moram da kupim kinder jaja. Moj brat ima malu decu i to su njihovi omiljeni slatkiši“.
https://www.instagram.com/p/B49fXLqp4bz/?igshid=1hkpl4tulb7qt&fbclid=IwAR0BfaqVIgUYDu34iXLvrDZGOz-ipo4dAXp5xdd2kr6Cib1CP6-xc_vJThE
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
