Dan sa poslanicom Natašom Vučković

Narodna poslanica u Skupštini Srbije Nataša Vučković u razgovoru za Danas.rs ističe da smo, kao društvo, izgubili talenat i strpljenje za slušanje različitog mišljenja, a to je, kada nemate dovoljno izgrađenu svest u kom pravcu ste se uputili i na koji način vidite svoj razvoj, veoma loše.

Ovakvo stanje, jednim delom, objašnjava burne reakcije javnosti na intervju u kojem je nedavno izjavila da bojkot parlamenta nije politika, te da je potrebno koristiti skupštinsku govornicu kako bi se građanima preneli stavovi opozicije, pa i poruke sa protesta „1 od 5 miliona“.

Za vreme bojkota sednica, ocenjuje ona, zakoni se usvajaju velikom brzinom i s velikom lakoćom, bez ikakve opozicione analize, stava, protivljenja.

„Ranije smo imali ogroman problem sa amandmanima i to je, između ostalog, bio razlog za bojkot, ali meni se čini da su na šteti trenutno građani – mi u Beogradu ponekad mislimo da građani nedovoljno prate sednice Skupštine, ali kad ste negde u unutrašnjosti, čujete od građana da i te kako prate sednice i slušaju šta se tamo govori“, smatra Vučković.

Ovo je naročito pogubno, dodaje, kada su na dnevnom redu loši i opasni zakoni, kao što je Zakon o komunalnoj policiji.

Nataša Vučković političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci 1990. godine. Učestvovala je u osnivanju Demokratskog centra godine 1996, a 2012. izabrana je za potpredsednicu Demokratske stranke.

U Skupštini je dosad bila u četiri saziva 2007−2008, 2008−2012. godine, 2012−2014 i od marta 2014. godine, a bila je i članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Administrativnog odbora.

Veliki broj ljudi, ističe Vučković, misli da poslanici mogu da im pomognu tako što će uticati na neku sudsku odluku, pronaći im posao i slično. Narodni poslanik, naglašava ona, ne može to da radi, ali može mnogo drugih stvari. Najviše, da poveže građane sa institucijama koje mogu da im pomognu.

A građani joj se, kaže, obraćaju na različite načine. „Pre svega ja sam dugo imala jednu poslaničku kancelariju u opštini Savski venac u koju dolazi veliki broj građana iz celog Beograda i ta kancelarija je pružala ne samo njima da iznesu svoje probleme, nego i meni da na bolji način razumem svakodnevne probleme naših građana“.

Ipak, misli da bi bilo dobro da imamo neku vrstu kombinovanog izbornog sistema koji bi omogućio građanima da stvarno znaju za koga glasaju i da se izbegne situacija u kojoj veliki deo Srbije nema svog predstavnika.

„Bilo bi dobro da narod u svakom kraju zna ko je njihov predstavnik u parlamentu“, kaže ona, mada, dodaje da, kad god se pokretala tema promene izbornog sistema, postavljalo se pitanje da li ima većine da takav zakon donese.

Budući da je naša Skupština uvek bila sastavljena od koalicija sa više malih partija koje sigurno mnogo gube u nekom većinskom ili mešovitom izbornom sistemu, onda se većina opredeljivala da ostane proporcionalni.

Osim angažmana u Skupštini, akvitna je i u jednoj nevladinoj organizaciji koja ove godine slavi 25 godina – Centar za demokratiju –  u čijem je osnivanju i sama učestvovala. Razgovor sa portal Danasa održali smo u njenim prostorijama.

„Za 25 godina prošli smo mnogo faza. Danas se bavimo uglavnom širenjem ideje i prakse javnog dijaloga, promovišemo ekonomski i socijalni razvoj, promovišemo ideju evropske integracije Srbije, pravne države i dobre uprave, to je naša misija“, objašnjava Vučković.

U ovom trenutku radi se na regionalnom projektu uz još 14 partnerskih organizacija iz Bosne, Crne Gore, Makedonije, Turske i drugih. „Radimo sa mladim ljudima širom regiona, pokušavamo da im pomognemo da ovde nađu svoje mesto, da ne idu odavde, da se školuju dodatno, da se povezuju i prave svoje biznise“, kaže Vučković.

U slobodno vreme voli da čita, uglavnom beletristiku, istoriju, strane publikacije… „Trenutno čitam sjajnu tursku spisateljicu Elif Šafak, knjigu „Crno mleko“, o položaju žena koje se bave književnošću, o problemima žena koje imaju karijere, o tome koliko dodatnih prepreka moraju da pređu u poređenju sa muškarcima“.

A na pitanje kakav je položaj žena u srpskom parlamentu, odgovara da je pripadnica one grupe koja smatra da „što nas je više, to je naš položaj bolji“ i da se, kada žene pređu određeni prag od oko 20 odsto, odjednom oseti promena u toj instituciji.

„Naš parlament možda to ne potvrđuje dovoljno“, dodaje kroz smeh, „ali bih rekla da je ipak velika promena u odnosu na 1990. godinu kad ih je bilo svega nekoliko“.

https://www.instagram.com/p/B0vH5J0lCV6/