Foto: J. Z. T. Biti narodni poslanik znači zastupati interese građana, a Savez vojvođanskih Mađara nikad nije predlagao nešto što nije dobro za sve građane Srbije. Pre svega zastupati interese onih među kojima živim. Ja volim Beograd, ali je moja sredina ipak Subotica i Vojvodina.
Balint Pastor trenutno je u petom poslaničkom mandatu u Skupštini Srbije, a u politiku je ušao kao student 2000. godine. Za Danas.rs je istakao da ga je oduvek zanimala istorija i pravo, ali je priznao i da to što mu je otac političar jeste doprinelo njegovom aktivizmu.
„Ulazak u politiku nije vio planiran, nije bio pravolinijski. Gledam da radim još nešto pored politike, zbog toga mi je bilo bitno da okončam studije. Bitno je da čovek ne bude zavisan od politike“.
Sastali smo se sa njim u poslaničkim prostorijama Saveza vojvođanskih Mađara u četvrtak, 12. decembra. Na početku razgovora naš sagovornik se prisetio da je i 2007. bio sagovornik u sličnoj rubrici lista Danas, a potom i 2008. A šta se za više od deset godina promenilo?
– Dobio sam sina, doktorirao sam, postao prvo asistent pa docent, počeo sam da trčim. U poslu skoro pa sve isto. Postao sam potpredsednik stranke, a u Skupštini, kao i prethodnih godina, zastupam interese onih zahvaljujući čijim glasovima sam ovde, odgovorio je Pastor.
Po ulasku u parlament, pre više od decenije, bio je u opoziciji. Sada ova stranka čini vladajuću koaliciju.
– Kad si opozicija izraženija je ta klasična funkcija narodnog poslanika, ima više skupštinskih obraćanja, amandmana, više poslaničkih pitanja. Tada si vidljiviji kao narodni poslanik. Poslanik vladajuće većine stvari rešava pozadinski, što nije manji posao, obrazložio je on.
Prema njegovim rečima, efikasniji si kad si deo većine ali i manje vidljiv.
– Kad si deo vladajuće većine onda rešavaš određene projekte u tvojoj lokalnoj zajednici. Do 2014. godine nismo uspeli ni dinara obezbediti za rekostrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, a od te godine svake naredne je to budžetom obezbeđeno. Svake godine je iznos sve veći, pohvalio se poslanik.
Mišljenja je da je pre deset i više godina u Skupštini bilo velikih imena nego što je to slučaj danas. „I to je jedna samokritika, odnosi se i na mene. Ono što je vrlo loše jeste da svi beže iz Skupštine. Većina političara želi da bude u izvršnoj vlasti. U nekoj meri to je razumljivo, ali to nije dobro za Skupštinu. Svi hoće da budu državni sekretari, da budu direktori u javnim preduzećima…“
Kod građana, ocenio je Pator, nema više poštovanja prema Narodnoj skupštini. „To mi smeta. I mi smo krivi zbog toga što je tako. Percepcija Skupštine nije takva kakva bi trebala da bude, tako je i u regionu“, smatra on.
Istakao je da se svi suočavaju sa istim problemom, bez obzira da li su Mađari, Srbi, da li žive u Vojvodini ili u drugim delovima Srbije.
„Atmosfera je takva da mnogi odlaze iz države, i to je problem sa kojim se moramo suočiti. To je postao regionalni trend. Osnovni zadatak svih nas u javnom životu je da ljudi ostanu ovde i da primete pozitivne pomake“.
Naš sagovornik živi u Subotici, a u glavni grad dolazi kad god ima obaveza u Skupštini. Za Danas.rs je ispričao da ustaje između četiri i pet ujutru, u zavisnosti od toga kada treba da je u Skupštini. „Plenarne sednice uvek počinju u deset, ali moguće je da ima sednica nekog odbora ranije. Izračunam kad treba da ustanem da bih mogao da obavim trčanje pre kretanja na put“.
Na pitanje da li je i tog jutra trčao s obzirom da je poprilično hladno odgovorio je potvrdno.“Pa danas je još bilo super vreme, tri ili četiri stepena, može se napolju trčati do minus 15 solidno. Jutros sam istrčao 15 kilometara pošto se poslednjih godina spremam za maratone“.
– Siniša Mali, Zoran Đorđević i Marko Đurić takođe trče i sa njima razmenjujem utiske sa raznih maratona. Nije lepo da kažem, ali sam brži za sat vremena od njih, kazao je uz smeh Pastor.
Uporedio je trčanje sa politikom. „U trčanju rezultat uvek zavisi od uloženog rada, ako trčite malo takav će biti i rezultat na trci, a u politici možete da radite jako jako puno, a da nema rezultata. Iz raznih razloga. Ono što je zajedničko – treba biti uporan, ne sme se odustati“.
U 14 časova kreće natrag, u Suboticu. Tih četiri sata koliko ukupno provede u putu koristi za čitanje materijala.
– Ne vozim sam, tako da sigurno imam barem te sate za čitanje raznih materijala. Četiri sata, što nije malo. Niko ne čita sve niti je to moguće, ali tačno se zna šta treba da se gleda, da se proverava, rekao je za Danas. rs i dodao da nikad nije imao skupštinskog vozača već da je u pitanju stranačko vozilo.
Na pravnom fakultetu u Subotici tog četvrtka predveče imao je zakazano predavanje iz Uvoda u pravo.
– Studentima nikada ne pričam o politici, ja sam tamo njihov profesor i politika tamo nije tema. Predajem Ustavno pravo i Uvod u pravo. Posle još imam neke stranačke sastanke i to je današnji dan, dodao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
