Bojkot parlamenta je krajnje kontraproduktivno delanje dela opozicije. Dijaloga nema na ulici, već isključivo u parlamentu, smatra narodni poslanik u Skupštini Srbije Neđo Jovanović.
Bojkot parlamenta se, prema njegovom mišljenju, može prihvatiti kao način političkog delovanja, ali ne i kao ispravan demokratski potez.
„Opoziciji je mesto ovde, a ne na ulici. Na ulici se može izražavati nezadovoljstvo i mi u Poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije nesporno prihvatamo nezadvoljstvo svakog građanina koji ga manifestuje bilo gde, pa čak i na ulici. Ali ono što se sada dešava na ulici nije to“, ističe on.
Jovanović u poslaničke klupe ulazi 2012. godine, sa jednim prekidom od 2013. do 2014, kada je nekoliko meseci bio državni sekretar u Ministartsvu pravde i državne uprave. Iz Užica je, po profesiji advokat od 1995. godine, a matična advokatska kancelarija nalazi mu se u ovom gradu.
Razgovor sa njim obavili smo u kabinetu njegovog poslaničkog kluba od 22 člana kojima treba dodati i sedam saradnika koji sa poslanicima svakodnevno rade u kabinetu. „Mala grupa, ali najbolja“, dodaje Jovanović.
Prema njegovim rečima, narodni poslanik nema obaveze samo u parlamentu, već svoju ulogu, punu komunikaciju sa građanima, mora da ostaruje svuda i na svakom mestu.
„Gde je god moguće i gde god to građani traže. Gde građani pozivaju narodne poslanike na vođenje razgovora, ukazivanje na određene probleme, oni su dužni da im izađu u susret“, smatra on.
Pre svake sednice u ovoj poslaničkoj grupi održavaju se sastanci na kojima predsedava njen šef Đorđe Milićević, čiji je Jovanović zamenik. Na njima se određuju ovlašćeni predstavnici za zakonske predloge, a njemu se, ističe, poveravaju uglavnom poslovi iz oblasti pravosuđa, državne uprave, zakoni koji su srodni tim oblastima, kao što su oni koji se vezuju za regulatorna tela.
„Ono što se poverava meni ili bilo kom poslaniku se uglavnom vezuje ili za struku ili za članstvo u odgovarajućem odboru, a moja dva odbora su Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbor za pravosuđe i državnu upravu“, objašnjava.
Kao advokat najviše radi u materiji privrednog prava i vezan je uglavnom za privredno pravosuđe.
„Dakle to su Privredni sud u Beogradu, Privredni sud u Užicu, Osnovni sud na teritoriji Republike Srbije, ali najčešće to je Privredni sud u Beogradu“, kaže on.
Imajuću u vidu njegove obaveze – obavezu u Užicu kao predsednika gradskog odbora SPS, obavezu narodnog poslanika, članstvo u Predsedništvu stranke, a istovremeno i obaveze vezane za sportske aktivnosti, potrebno je, kaže, dobro organizovati vreme i uskladiti prioritete, a Jovanovićev prioritet je advokatura.
„Advokatura je izvor egzistencije moje porodice, ali ništa manje značajna obaveza nije ni narodnog poslanika. Iskreno rečeno, teško je uskladiti sve obaveze koje su prilično obimne, ali je moguće“, ističe on.
Tokom radne nedelje gotovo 90 odsto vremena provodi u Beogradu, „ako ne i više“, mada, zbog prirode posla, često mora biti prisutan i u Užicu.
„Danas ću biti u Skupštini izvesno vreme, posle toga imam jednu obavezu u sudu, naravno radi se o ročištu kojem moram da prisustvujem kao punomoćnik, a kasnim popodnevnim časovima ću otputovati u Užice. Vraćam se u nedelju, jer već u ponedeljak se nastavlja sednica Skupštine gde ću učestvovati kao narodni poslanik“, kaže Jovanović.
Osim karijere u politici i advokaturi, ovaj poslanik je već duže od 30 godina aktivan i u svetu sporta. Sa 16 godina počeo je da trenira karate, najpre kao takmičar, da bi od 2011. dobio svetsku licencu karate sudije.
„Od tada sudim na međunarondim takmičenjima, uglavnom su to evropska i svetska prvenstva“, priča Jovanović.
https://www.instagram.com/p/BzVCVqWnjQG/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.