Danas presuda po tužbi BIH protiv SRJ za genocid

Nastavak sa 1. strane
Sakib Softić, glavni agent Bosne i Hercegovine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sporu protiv Srbije i Crne Gore smatra da BIH nema razloga da se plaši ishoda pošto je „pravda na njenoj strani“.
– Kad neko uradi dobar posao s pravom može očekivati i dobar rezultat, a pravni tim BIH uradio je i više nego dobar posao i smatram da je s više aspekata dokazao da su Srbija i Crna Gora prekršile Konvenciju i da su odgovorne za genocid počinjen nad Bošnjacima u BIH – rekao je Softić za jučerašnji Dnevni avaz, ističući da će presuda, pre svega, biti od neizmernog značaja za BIH i stabilnost na Balkanu, kao i potvrda koliko je međunarodna pravda dostižna.

MUNIRA SUBAŠIĆ: Žrtve su još tu

Predsednica Udruženja majki enklava Srebrenica i Žepa Munira Subašić najavila je da će činu objavljivanja presude prisustvovati u nadi da neće biti iznevereni oni čiji su najmiliji stradali u genocidu – najvećem zločinu u Evropi posle Drugog svetskog rata.

– Idemo u Hag da pokažemo celom svijetu i Evropi, koji jedanaest i po godina vode prljavu politiku prema nama, da su žrtve još tu, da su na mestu događaja i da čekaju pravdu. U slučaju da pravde ne bude, onda će se pokazati da su Evropa i svet saučesnici genocida i da su bili za to da se taj zločin dogodi – rekla je Munira Subašić u izjavi agenciji FENA i dodala, kako prenosi FONET, da bez pravde nema ni slobode u BIH, da su istina i pravda potrebne svim građanima BIH kako se ono što se dogodilo nikada i nikome ne bi ponovilo.

Minimum kojim će BIH biti zadovoljna jeste da se Srbija i Crna Gora proglase saučesnikom u izvršenju genocida, dok bi sve ispod toga predstavljalo „truli kompromis, odnosno arbitražu, što nije zadatak Suda“. Softić je mišljenja da Srbija i Crna Gora izbegavaju odgovornost i tako što nisu kaznile počinioce genocida, baš kao što svojevremeno oni nisu sprečeni da počine zločin.
– Onaj ko nije kadar slaviti poraz ne može biti kadar ni da slavi svoju pobedu. U svakom slučaju, ma kakva presuda bila proslava je neizbežna i na nju su svi pozvani. Nadam se da će ponedeljak biti dan od kojeg će Srbija i BIH otvoriti novu stranicu saradnje – rekao je zastupnik Srbije (i Crne Gore) Radoslav Stojanović za Avaz, najavljujući za večeras proslavu u Ambasadi Srbije u Hagu.
U tužbi podnetoj 20. marta 1993. navodi se da je tadašnji jugoslovenski državni vrh, vojni i civilni, odgovoran za genocid nad Muslimanima i Hrvatima počinjen tokom sukoba u BIH. Iako su posle promene režima 5. oktobra 2000. vlasti Srbije (odnosno SRJ, kasnije SCG, nastojale da se spor reši vansudskim poravnanjem i diplomatskim putem, zvanično Sarajevo nije bilo spremno da odustane od tužbe. Takođe, odbijen je i zahtev Crne Gore za izuzeće upućen posle razdruživanja sa Srbijom 21. maja prošle godine.
Glavna rasprava u ovom nesumnjivo istorijskom procesu trajala je gotovo tri meseca, od februara do maja prošle godine. Osim negiranja genocida, pravi tim Radoslava Stojanovića negirao je i odgovornost zvaničnog Beograda za počinjene zločine. Tim je, takođe, pokušao da ospori nadležnost Suda, navodom da se isti sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG 2004. podnela protiv zemalja NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. upravo s obrazloženjem da SRJ nije bila članica UN.
Osim sporenja na relaciji Beograd – Sarajevo, Sarajevo – Podgorica, pa i Podgorica – Beograd, današnja presuda imaće veliki uticaj na odnose Banjaluka – Sarajevo. Premijer RS Milorad Dodik rekao je, kako javlja Beta, da taj entitet BIH „neće prihvatiti eventualnu presudu o krivici Srbije i Crne Gore“, što je izazvalo oštre reakcije u Sarajevu. Varnica. Zvaničnici RS već su pokušali su da ospore legitimnost tužbe tvrdeći da ju je 1993. podnelo ratno Predsedništvo BIH, bez saglasnosti sva tri naroda u BIH.
Podsećamo da je Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj SFRJ, poznatiji kao Haški tribunal, već izrekao dve presude oficirima Vojske RS kojima je potvrđeno da su srpske snage počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenici jula 1995. General Radislav Krstić osuđen je na 35 godina zatvora zbog „pomaganja genocida“, a pukovnik Vidoje Blagojević na 18 godina za učešće u „zaveri da se počini genocid“.