Danas sastanak sa Evropskom komisijom

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić i članovi Radne grupe za beli šengen razgovaraće danas u Beogradu s predstavnicima misije Evropske komisije, u sklopu nastavka pregovora ukidanju viza Srbiji.
Predstavnici Komisije danas i sutra imaće niz razgovora s predstavnicima pravosuđa. Razgovor će biti vođen o reformi pravosuđa, ljudskim pravima i bezbednosti. Kako je Danasu rečeno iz kabineta vicepremijera Đelića, tehnički dijalog o ukidanju viza odvija se neometano i biće nastavljen u poslednjoj nedelji ovog meseca, kada bi Srbija trebalo da dobije „mapu puta“, odnosno kriterijume koje treba da ispuni kako bi se našla na beloj šengenskoj listi.

Problem je političko vrednovanje rada Akcionog tima

Saradnja s Haškim tribunalom, kako je više puta upozoreno iz Brisela, ostaje ključni preduslov za snažnije integracije Srbije, a pre svega za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, teško je očekivati da će u predizbornoj kampanji i neposredno posle izbora doći do te saradnje, što podrazumeva hapšenje haškog begunca Ratka Mladića. „Evropa će morati da oceni dosadašnji rad Akcionog tima za saradnju s Tribunalom, koji funkcioniše bez obzira na ovu situaciju. Naravno da će biti otežavajuća okolnost to što će ubuduće raditi tehnička vlada. A to da li će to posredno ili neposredno uticati na SSP, predstavlja političko pitanje. Mnogo su veće stvari u igri od volje za saradnjom s Hagom. Akcioni tim je pokazao da ima jasnu volju da se taj posao završi i to je suština, a kako će se to politički vrednovati u to ne mogu da ulazim“, rekao je za Danas Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.

Ipak, postoji opasnost da se i ozbiljna inicijativa zvaničnog Beograda i Brisela o ukidanju viza do kraja godine zakomplikuje, ukoliko Srbija narednih meseci odustane od evropskih integracija, upozorava za Danas Vladimir Petronijević, programski direktor Grupe 484.
– Jedan od kriterijuma da se Srbija nađe na beloj šengenskoj listi jeste postizanje političkog konsenzusa o ulasku o Evropsku uniju, a pitanje je kako će se zemlja ubuduće prema tome odrediti. Ako odnosi sa Unijom još više zahlade, možemo očekivati zastoj u svim pregovorima pa i o ukidanju viza – ocenjuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, raspuštanje Skupštine Srbije uticaće na neophodne reforme jer se ne usvajaju potrebni zakoni, iako je u poslednje vreme došlo do napretka i u tom pogledu. Usvojeni su zakoni o azilu, putnim ispravama, ratifikovan je sporazum o readmisiji, ali na usvajanje u skupštinskoj proceduri čekaju još neophodni predlozi zakona o zaštiti državne granice, strancima i zaštiti podataka o ličnosti.
Božidar Đelić je rekao prekjuče da će cilj nove vlade biti da se Srbija do kraja godine nađe na beloj šengen listi.
– Bio sam skeptičan da će Srbija do kraja godine biti na toj listi i kada je sve bilo u redu. Pitanje belog šengena je i pitanje ilegalnih imigracija i biće zanimljivo kako će EU videti Kosovo u tom kontekstu. Poznato je da je Kosovo crna rupa kada se govori o ilegalnim imigrantima, trgovini i krijumčarenju ljudi, lažnim azilantima – navodi Petronijević.
Đelić je najavio i mogućnost da Srbija do kraja godine dobije i status kandidata za članstvo u EU. Prema Petronijevićevim rečima to neće biti lako postići.
– To bi značilo da EU odustaje od pitanja saradnje Srbije s Hagom. Ne treba zaboraviti da su evropske integracije strogo formalne i s vrlo jasnom procedurom, međutim moguće je da Đelić nešto više zna od mene – kaže sagovornik Danasa.
U javnosti se sve češće pominje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija parafirala, ali joj još nije ponuđen na potpisivanje. Petronijević smatra da nije nerealno da Unija Srbiji ponudi SSP na potpisivanje.
– U EU je bilo dominantno mišljenje da sa Srbijom treba potpisati SSP. Holandija je bila jedini veliki protivnik toga. Jedna od mogućnosti za potpisivanje bila bi da nam ga EU ponudi i da mi to potpišemo, a da se kao uslov ratifikacije SSP u parlamentima zemalja članica EU ostavi ispunjavanje pune saradnje s Haškim tribunalom. Ne zaboravimo da nam je ponuđen politički sporazum o kojem se malo govori, a on je bitan pogotovo u priči o viznoj liberalizaciji. Vizna liberalizacija ni s jednom zemljom nije ugovorno vezana i na tome bismo mogli kasnije da insistiramo i istrajavamo u pregovorima – objašnjava Petronijević.
On predviđa da će u kampanji sve stranke govoriti za su za evropske integracije. Međutim, prema Petronijevićevom mišljenju, stranke moraju jasno da se odrede prema svim dokumentima koje EU stavlja na sto, jer je put evropskih integracija vrlo jasan i formalan i podrazumeva potpisivanje svih neophodnih dokumenata.