Današnji naprednjaci vode populističku i „keč ol“ politiku na steriodima

Ovako sagovornici Danasa analiziraju period od 13 godina postojanja SNS na političkoj sceni Srbije, od čega su naprednjaci devet godina predstavnici vladajućeg režima.

Važno je razumeti da današnji SNS nije isti onaj kao pre 13 godina, kaže Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, jer je ta stranka doživela tranformaciju po različitim nivoima. Ono što je konstantno sve vreme jeste da se radi o organizaciji koja se oslanja na svog lidera, ukazuje Spasojević.

– Jedan suštinski nivo se nije menjao od trenutka kada je stranku preuzeo Aleksandar Vučić, on ju je uspostavio onakvom kakva je danas, a to je jedna liderska stranka ili skoro pa politički pokret iza jednog čoveka, čak nije stranka u klasičnom smislu – naveo je Spasojević objašnjavajući koliki je uticaj pvog čoveka naprednjaka.

On je istakao da je u ovom periodu najzanimljivija ideološka transformacija stranke.

– Od jedne stranke koja je po svaku cenu želela da se odmake od svog radikalskog naleđa i koja je insisitirala na ekonomiji i korupciji kao dvema ključnim temama u izbornim kampanjama 2012. i 2014. godine, došli smo do stranke koja danas, što kroz različite disonantne tonove unutar stranke, što kroz svoje koalicione partnere, pokriva jedno vrlo široko polje. To uključuje i ideje koje su veoma bliske staroj radikalnoj stranci, koje vidimo kroz pitanje Kosova ili odnosa prema nekim zemljama u regionu, sa jedne strane. Sa druge strane, potpuno drugačija slika šalje se kroz, recimo, činjenicu da je na čelu Vlade žena i pripadnica LGBT manjine – ukazuje Spasojević.

On dodaje da je „diskutabilno“ da li javnost uopšte javnost prepoznaje, recimo, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina kao nekoga ko je iz stranke koja se drugačije zove ili ga vide kao deo SNS.

– Njihova politika je više od „catch all“ („obuhvati sve“, prim. aut.), to je „catch all“ ali na steroidima. Zato što je mnogo širi obuhvat onoga što pokušavaju da pokriju nego što bi teorijski bili prihvatljivo za „catch all“ pristup jer ni on ne može biti toliko kontradiktoran – naglašava Spasojević.

Da je SNS značajno proširila ideološko polje koje pokriva primećuje i Miloš Nikolić, predsednik Libeka i urednik portala Talas ističući da je je „SNS po svom obuhvatu i prisutnosti postala šira čak i od nekadašnjeg Saveza komunista Jugoslavije“.

– Kod SNS-a je uvek primarno bio bitan kvantitet, a ne nužno kvalitet. Utisak mi je da je u ranoj fazi postojala načelna namera da se partija pozicionira kao umerena, demohrišćanska desnica – nešto po uzoru na nemački CDU – navodi Nikolić.

Ipak, SNS nije uspeo da ostvari „istinsko“ unutarstranačko profilisanje, kako ukazuje Nikolić, na način na koji su to radile druge savremene evropske konzervativne partije, već je postao populistička stranka.

–  Od jednog trenutka je postalo jasno da će SNS u potpunosti prihvatiti narativ i stil opštenarodne populističke stranke kojom se briše granica između državnih i partijskih interesa i gde partijski organi i procesi često imaju veći značaj nego isti takvi procesi u zvaničnim državnim institucijama – navodi Nikolić.

Koreni moći takve organizacije su, po njegovoj oceni, uvek u nekontrolisanom raspolaganju državnim resursima, koji se koriste arbitrarno zarad partijskih interesa i očuvanja moći i privilegija.

– Medijska propaganda, izgradnja kulta ličnosti i permanentna proizvodnja društvene napetosti i neprijatelja režima samo su pojavni oblici tog dubljeg problema. Ova opšteprisutna obeležja SNS-a u vezi su sa metodologijom vladanja, što nikako ne treba potcenjivati i zanemarivati, ali ona nisu dovoljna da se razume zašto Srbija kao sistem ima te predispozicije da bude privremeno ili duže zarobljena od strane neke vladajuće stranke – ističe Nikolić.