Danica Grujičić: Otvoreno ću da kažem ako nešto budem morala da prećutim

– Ja radim težak posao i on me je najpre naučio odgovornosti. Prema pacijentima, prema njihovim porodicama… Potom, posao me je promenio. Ja sam ranije bila isključiva, kod mene je sve bilo crno-belo. Ceo svoj život sam posvetila pacijentima, ali naravno, ne možete se dopasti svima. Ne dotiču me komentari jer ih
ni ne čitam. Znam ko sam, šta sam uradila, šta ostaje iza mene i šta sve još mogu da uradim ako mi se pruži prilika – kazala je dr Grujičić u emisiji „Kec na jedanaest“.

– Neka priča ko šta hoće. Pokušavam da negativne stvari ignorišem i da govorim samo o pozitivnim stvarima, o onome što mogu da uradim. Tako učim i svoje studente. Samo pozitivno, rekla je Grujičić.

Kazala je i da ne smatra da je ušla u politiku.

– Ja i dalje operišem, radim svoj posao. I dalje vodim Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Podržala sam ono što Ministarstvo zdravlja i država čine u
poslednjih sedam-osam godina. I zato mi se i dopao slogan kampanje „Dela govore“. Shvatila je naša država šta je onkologija, šta je potrebno da naši pacijenti kvalitetno i dugo žive. Urađeno je mnogo, a mnogo toga je u planu. Meni kažu: Vi ste postali političarka. Da, možda ja moram u nekim stvarima da malo ublažim neke svoje stavove. Ja ću otvoreno da kažem ako budem morala nešto da prećutim: Da bih sazidala Institut za onkologiju, o ovome moram da ćutim. U čemu je problem? Šta je preče? Nama je najpotrebnija nova zgrada Instututa kako bismo pacijentima pružili najbolju negu i pristojne uslove lečenja. Izgradnja nove zgrade Instituta preča mi je od svega. Kao i to da reformišemo zdravstveni sistem. Uvek ću sve reći otvoreno, jer sam ja takva, pa i neka „dobijem po nosu“. Dešavalo mi se to i u životu i u radu.

Prof. dr Danica Grujičić istakla je i danas da moramo uvesti porodične lekare u sistem zdravstvene zaštite.

-To je ogroman posao, ali bez toga smo gotovi – kazala je Danica Grujičić na televiziji K1. – Oni bi trebalo da rade u malim ambulantama koje će se nalaziti u svakom kvartu. Ne u velikim domovima zdravlja. Da poznaju svoje pacijente, da se sa njima sreću nekoliko puta godišnje, da poznaju porodičnu anamnezu. Oni moraju
biti obučeni da prepoznaju zdravstvene probleme, da upućuju pacijente na skrininge kako bismo sprečili ili na vreme otkrili najteže bolesti. I vratilo bi se tako poverenje u lekare koji vam pomažu, ne biste se lečili više preko interneta.