Danijel Sinani: Država nam je u velikoj meri suspendovana

Sinani je učestvovao u razgovorima studenata i rektorke Ivanke Popović prilikom nedavnog rešavanja problema blokade zgrade Rektorata zbog spornog doktorata ministra finansija Siniše Malog.

– Čast institucija koje predstavljamo branimo i načinom na koji obavljamo svoje dužnosti. Rektorka Popović je još uvek praktično u prvom delu svog mandata, ali ima iskustva iz prethodne uprave u kojoj je bila prorektorka i verujem da joj to u velikoj meri pomaže da adekvatno obavlja funkciju koja joj je sada poverena. Aktuelna situacija, u kojoj je u prvi plan izbio dogovor koji je rektorka postigla sa studentima može samo da pomogne Univerzitetu, pošto ne vidim šta bi drugo trebalo – bilo rektor, bilo svaki drugi profesor – da učini, nego da stane uz svoje studente.

Da li je ona, prema Vašem mišljenju, trebalo da uslovi aktuelnu situaciju i svoju poziciju mnogo ranije, odnosno i bez ovako radikalne studentske intervencije?

– Sada više ne možemo da znamo ili da sa uverenjem tvrdimo šta bi se dogodilo da studenti nisu zahtevali ubrzavanje procedure, pošto su stvari već krenule u određenom pravcu, ali smatram da bi Univerzitet u svakom slučaju imao snage da ovaj proces okonča valjano. Verovatno se mnogima može učiniti da procedure na univerzitetu traju predugo, ali kakve god da su one i šta god da o njima mislimo, dok su važeće, neophodno ih je poštovati. Podsećam da je do najvećeg zastoja u odvijanju postupka došlo zapravo u njegovom samom startu, dok je predmet još uvek bio na Fakultetu organizacionih nauka, te da je uloga Univerziteta u dužini odvijanja procesa donekle precenjena.

Kako biste ocenili stanje u akademskoj zajednici danas?

– Akademska zajednica, kao i svaka druga, ne može da funkcioniše u potpunosti izdvojeno od konteksta svakodnevice i da ostane imuna na probleme sa kojima se čitavo društvo suočava. Imajući u vidu i sve raznolikosti koje u njoj postoje o akademskoj zajednici kao posebnom entitetu se može govoriti samo u najopštijem smislu – kao o onom delu društva koji bi trebalo da je najstručniji i najosposobljeniji da formira mišljenje i zauzme stav o različitim suštinskim pitanjima i da ima dovoljno znanja i ugleda da bi mogao da ga prenese drugima. Pošto nemam prava da govorim u ime ostalih, smatram da Filozofski fakultet na kojem radim svoju društvenu ulogu obavlja sasvim dobro.

Postoje li razlozi za opštu pobunu protiv sistema?

– Pre bih rekao, nažalost, da u našoj zemlji postoji nasušna potreba da se sistem uspostavi – počevši od osnovnog sistema vrednosti, pa sve do načina na koji institucije funkcionišu ili ne funkcionišu. Sve je jači utisak da su građani prepušteni sami sebi i da smo postali društvo u kojem dominira borba svih protiv svih, kako bi Hobs formulisao, društvo pre društvenog ugovora u kojem izgleda ne preovladava čak ni zakon jačeg, već zakon bezobzirnijeg.

Šta mislite o ocenama da je aktuelna vlast diktatorska i da je dužnost članova akademske zajednice da nekako doprinesu oslobađanju društva?

– Kako god nazvali aktuelnu vlast, nemoguće je ne primetiti da je država u velikoj meri suspendovana. Takvo stanje je, naravno, neodrživo i pitanje je vremena i načina na koji će se ono promeniti. Mi smo, očigledno, „mesijanski“ narod i stalno očekujemo izbavitelja i pojedinca koji će nas povesti u bolju budućnost, a to je polje stvoreno za zloupotrebu i stvaranje kulta ličnosti. Kada prestanemo da verujemo u omnipotentnost pojedinaca i počnemo da verujemo u institucije i vladavinu prava, možemo se nadati neophodnom pomaku. Uloga akademske zajednice je, između ostalog, i to da ovakve procese demistifikuje i ohrabri građane da artikulišu i iznose svoje zahteve i mišljenje.

Na koji način mislite da bi trebalo reagovati?

– Strukture na vlasti se smenjuju isključivo na izborima i to samo ako je omogućen fer i regularan izborni proces. Kada situacija nije takva, svaki legalan pritisak koji bi za krajnji ishod imao ostvarivanje poštenih izbornih uslova je opravdan, makar to bio i njihov bojkot.

Građani hoće kompletno „resetovanje“ političkog života

* Kakav ishod predviđate uoči izbora, odnosno kakvo je Vaše mišljenje o najrelevantnijim opozicionim akterima?

– Ne bih želeo da prisvajam ulogu političkog analitičara, ali nije potrebno previše mudrosti da bi se zaključilo da bi najveći deo građanki i građana oberučke prigrlio kompletno „resetovanje“ političkog života u Srbiji. Takođe je očigledno da se takav put ili takva staza još uvek nisu jasno i u potpunosti pojavili. Međutim, ono u čemu svi grešimo jeste to što u međuvremenu – do željenog novog početka, pristajemo da trpimo i da se navikavamo na nekompetentne vršioce vlasti umesto da ih menjamo onim što nam je trenutno na raspolaganju. Kao antropolog, naučio sam da posebno cenim mudrosti koje su potekle iz naroda, a jedna od njih, dobro poznata, kaže – „kakav narod, takva vlast“. Ova izreka se može tumačiti na dva načina, ja naravno želim da je vidim afirmativno, ne kao (samo)kritiku naroda, već kao poruku da samo od nas zavisi kako će nam država biti uređena.