Dankan: Dijalog o Kosovu treba da rezultira jednim celovitim "paketom" 1Foto: Miroslav Dragojević

Srbija je veoma važna za nas na bilateralnoj osnovi i, bez sumnje, izrazito značajna država na Zapadnom Balkanu.

Imali smo veoma, veoma uspešan samit EU – Zapadni Balkan u Londonu u julu i posećivao sam sve druge države regiona češće nego što sam dolazio ovde, zato mi je drago što sam u prilici da po drugi put posetim Beograd. Mislim da je ovo veoma važno vreme za Srbiju. Susreo sam se sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, i sa predstavnicima medija, nevladinih organizacija i biznisa. Veoma sam zadovoljan posetom i vrlo sam zahvalan za gostoprimstvo, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas ser Alan Dankan, britanski ministar za Evropu i Amerike, koji je juče u Beogradu razgovarao sa srpskim zvaničnicima.

* Kako ste zadovoljni tempom reformi koje je dosad sprovela Vlada Srbije?

– Mislim da, kao što je to slučaj sa svim reformama u svim državama, reforme nikada nisu onoliko brze koliko bi to želeli građani, ali, one se događaju i znam, na osnovu svojih diskusija sa srpskom premijerkom, da je ona veoma jasno rekla: „Mi ne radimo ovo samo da bismo se pridružili EU, već zato što je dobro za Srbiju, za region… značajno je da izađemo iz faze konflikta u kojoj smo bili pre 20 godina.“

U novom svetu, punom izazova, potrebno je da Srbija reformiše pravosuđe, javnu administraciju, uspostavi slobodu medija. Znam da se stiče utisak da pojedine reforme predugo traju, ali da bi se Srbija pridružila „porodici evropskih naroda“, moramo da ohrabrimo Srbiju da sprovede nužne reforme što je pre moguće.

* Pomenuli ste važnost reforme pravosuđa. Kako ocenjujete vladavinu prava u Srbiji, uključujući slobodu medija?

– Punopravna članica EU i demokratskog dela međunarodne zajednice postajete tek onda kada uspostavite vladavinu prava i sve ono što uz to ide. Ja sam političar u jednoj demokratski uređenoj državi. Mi u Britaniji smo ponosni na slobodu naših medija. U Britaniji imamo raznoliku štampu koja nekada ume da nas veoma iznervira, ali novine imaju pravo da nerviraju političare, da im postavljaju neugodna pitanja. Ja se zalažem za zdravu, otvorenu i „dinamičnu“ demokratiju, u kojoj sloboda i pravda imaju odgovarajuće mesto u društvu, tako da poručujem svim političarima: Nemojte se nikada plašiti slobodnih medija i njihovih pitanja. Treba da ih se plašite jedino ako pokušavate nešto da sakrijete!

* Britanska ambasada u Prištini saopštila je prošlog meseca da se Velika Britanija snažno protivi promeni granica kao mogućem rešenju za pitanje Kosova. Prema Vašem mišljenju, da li bi se takav pristup promenio ako srpski i kosovski predsednik postignu dogovor o „korekciji granica“?

– Mi smatramo da taj proces ne treba da se odnosi samo na granice. Diskusije se, mislim, vode o mnogo širem procesu normalizacije, koji treba da uključi čitav niz praktičnih pitanja i da rezultira jednim celovitim „paketom“. Taj dijalog traje već izvesno vreme, a mi kažemo: budite pažljivi u vezi sa granicama jer morate da se postarate da dogovor bude takav da reši više problema nego da ih stvori, i da ne izazove potrese i nove krize za ljude koji žive u okruženju. Dakle, ako Srbija i Kosovo budu mogli da normalizuju odnose i prevaziđu razlike koje su dugo prisutne, naročito one koje su nastale proteklih decenija, biće dobro, ali to treba da uključi elemente koje ostatak sveta, EU, SAD i ostali međunarodni partneri, mogu da prepoznaju kao pozitivne. Ovo je važno jer su budući odnosi Srbije i Kosova ključni za stabilnost regiona.

* Šta očekujete da će biti postignuto u narednoj fazi Briselskog dijaloga?

– Mislim da je potrebna široka agenda koju bih opisao kao sveobuhvatnu i konačnu. Potrebno je postarati se da svi akteri budu zadovoljni ponuđenim. To sveobuhvatno, konačno rešenje bi stavilo tačku na svako nasleđe iz prošlosti koje zlokobno vreba i koje je potrebno prevazići. Mislim da će ukoliko bude pronađeno sveobuhvatno rešenje za „najkrupnija“ otvorena pitanja, ceo region biti bolje, stabilnije i srećnije mesto za život.

* Da li je to rešenje moguće pronaći u relativno kratkom roku?

– Nije na meni da pričam o rokovima, ali uvek je bolje kada se nešto dobro desi pre nego kasnije. Ne postoji nikakav precizan raspored. Mi Britanci pregovaranje nazivamo „umetnošću mogućeg“. Dakle, ako možete da nešto postignete, učinite to, ako ne možete, onda će razgovori potrajati.

* Kako gledate na aktuelne srpsko-britanske odnose? Ima li prostora za poboljšanje? Da li je Velika Britanija nakon Bregzita zainteresovana da jača veze sa našom državom?

– Mislim da je sve dobro, uvek može da bude bolje, i, jesmo, zainteresovani smo za jačanje veza sa Srbijom. Dakle, moja poseta šalje veoma jasnu poruku da nam je veoma stalo do dobrih bilateralnih odnosa sa Srbijom, to smo nedvosmisleno stavili do znanja i na samitu u Londonu, kao i na sastancima koje je naša premijerka imala sa vašom premijerkom. Mi napuštamo EU, ali ne napuštamo Evropu i ne napuštamo ovaj deo sveta. Stoga, veoma nam je stalo da naglasimo da smo posvećeni postojećoj saradnji i produbljivanju veza sa Srbijom. Višestruko smo povećali finansijsku i tehničku podršku ovom delu svetu. U Srbiji smo glavni međunarodni donator u domenu uvođenja e-Uprave. Nudimo do sada najveći broj stipendija za postdiplomce i stručnjake iz Srbije. Pomažemo preduzetnike, kreativnu industriju, ulažemo u tehnološko opismenjavanje najmlađih itd. Kada više ne budemo deo EU, moraćemo da ostvarimo odnose direktno sa ostalim pojedinačnim državama. I zato nam je važno da naši odnosi sa Srbijom budu produbljeni i sadržajni. Zato sam danas ovde i mislim da je ovo solidan početak narednih 180 godina bilateralnih odnosa Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.

* Pomenuli ste značaj slobode medija. Kako komentarišete anglofobiju koju šire pojedini tabloidi u Srbiji?

– Apelujem na Vas da u praksi primenjujete svoju slobodu medija i da kažete šta god hoćete o meni. Nadam se da će to biti „anglofilno“, a ne „anglofobično“. Ne želim da komentarišem teorije zavera i izmišljene vesti, ali mislim da razumem zašto su u skorijoj istoriji pojedinci u Srbiji kritički govorili o Ujedinjenom Kraljevstvu. Mi to shvatamo i radićemo sve što možemo da u vremenu koje dolazi promenimo takvu percepciju i učinimo da svi u Srbiji shvate da smo prijatelji i saveznici i da želimo da sarađujemo na obostranu dobrobit.

* Kako komentarišete stav koji postoji u Srbiji da britanska javnost doživljava Srbe kao „male Ruse“ na Balkanu?

– Ne bismo rekli da ste vi „mini Rusi“, već da potpuno razumemo vaše odnose sa Rusijom, koji su legitimni i neosporiva činjenica kroz istoriju. Nadamo se da će naročito mladi ljudi uvideti da je za budućnost i modernizaciju Srbije verovatno bolje ako gledaju u pravcu Evrope, a ne Rusije, zahvaljujući, između ostalog, i britanskim donacijama za e-tehnologiju u osnovnim školama Srbije.

* Očekujete li da britanski „razvod“ od ostatka EU bude bolan? Žalite li zbog odluke britanskog naroda da na referendumu podrži Bregzit?

– Lično sam glasao za ostanak Britanije u EU, ali građani su izglasali drugačije i na nama je da sada tu odluku sprovedemo. Nadam se da će u naredna dva ili tri meseca postići dogovor koji je povoljan za obe strane, to je plan. Stoga, moramo da se postaramo da budući odnosi Velike Britanije i EU budu organizovani na obostranu korist.

* Kako komentarišete poruku predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da „britanska vlada mora shvati da neko ko napušta EU ne može da bude u istoj privilegovanoj poziciji kao države članice“?

– Odnosi Velike Britanije sa EU će, svakako, biti drugačiji, ali oni treba da predstavljaju odraz potreba i želja i jedne i druge strane. U suprotnom, nanećemo štetu jedni drugima. Dakle, nećemo imati iste odnose i sporazume sa EU koje bismo imali da smo ostali članica, ali ostaćemo veoma bliski. Potrebno je da pokažemo zreo i prosvećen pristup, kako bismo došli do aranžmana u kome nas ni činjenica da više nismo formalno deo EU ne izoluje jedne od drugih.

* Šta mislite o aktuelnim britansko-američkim odnosima?

– Mi smo uvek bili veoma bliski. „Imamo posla“, bez sumnje sa američkim predsednikom „jedinstvenog karaktera“, čija poseta Ujedinjenom Kraljevstvu je bila veoma uspešna, naši trgovinski odnosi su veoma razvijeni, delimo iste interese kao članice NATO i imamo odlične kontakte na svim nivoima, što je uvek i bio slučaj, bez obzira da li su predsednik ili premijer „crveni“ ili „plavi“.

Potpuna podrška EU integraciji Srbije

* Prema Vašem mišljenju, može li Srbija da postane članica EU do 2025. godine?

– Nije na meni da određujem termine za to, već je to na vama i EU. Mi u potpunosti podržavamo vaše članstvo, kada se za to postignu uslovi, i nadamo se da ćete ga dobiti što je pre moguće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari