Davenport: Niko od Srbije ne traži da uvede sankcije Rusiji

On je izjavio da poziv još nije dobio a da će otići u Skupštinu ako budu obezbeđeni normalni uslovi da predstavi godišnji izveštaj Evropske komisije.Ne bi trebalo ja da odgovaram na to šta je potrebno da se uradi da bismo imali normalnu diskusiju, rekao je Davenport.

Osvrćući se na ocene Evropske komisije o vladavini prava i slobodi izražavanja, Davenport je rekao da se u tim oblastima navode neki pomaci, kao što je reforma pravosuđa, ali da nema napretka u osiguravanju uslova za slobodu izražavanja. Kada je reč o slobodi izražavanja, Davenport je objasnio da se ključne primedbe odnose se na obezbeđivanje stabilnog finansiranja za javne servise da bi oni bili uređivački nezavisni i u službi javnog interesa.

Tu smo, takođe, primetili da projektno sufinansiranje predviđeno zakonom ne funkcioniše na najbolji način, da ima dosta primedbi na način kako se sredstva raspodeljuju, često suprotno odlukama nezavisnih komisija koje ocenjuju pristigle projekte, ukazao je Davenport.

Prema njegovim rečima, medijski zakoni nisu u potpunosti primenjeni, privatizacija medija nije završena, a zakonodavstvo nije uspelo da poveća transparentnost vlasništva nad medijima.

Problem političkog i ekonomskog uticaja na medije je i dalje izvor zabrinutosti, napomenuo je Davenport, jer postoji prostor za pritisak na uređivačku politiku zbog manjka regulative koja bi se odnosila na raspodelu prihoda od reklama.

Upitan o spoljnoj politici Srbije, Davenport je naglasio da niko od Srbije ne traži da uvede sankcije Rusiji. Srbija ima svoju spoljnu politiku. Ovo nije samo pitanje odnosa s Rusijom, već pitanje ukupne spoljne i bezbednosne politike, a to je široka oblast, precizirao je Davenport.

Pitanje sankcija Rusiji nije jedino pitanje u kojem Srbija svoju politiku nije ujednačila sa ostalim članicama EU, ukazao je Davenport, koji bi voleo da vidi postepeno ujednačavanje srpske spoljne politike sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

Imali smo slučajeve vezane za problem Južnokineskog mora, Zimbabvea, na primer, kojima se Srbija takođe nije priključila, ilustrovao je Davenport i naglasio da oko 70 odsto stranih investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU i da je potencijal za rast ogroman.

Na pitanje zašto slučaj rušenja objekata u Savamali nije pomenut u izveštaju Evropske komisije, Davenport je odgovorio da Evropske komisija u izveštaju ne navodi pojedinačne slučajeve, posebno kada su pred pravosudnim organima. Ali, ova Delegacija prati šta se događa sa tim slučajem i
Brisel se redovno o tome izveštava, rekao je Davenport i poručio da je u izveštaju jasno navedeno da bi preporuke nezavisnih tela i institucija trebalo da se ozbiljno shvate. Postoji izveštaj zaštitnika građana i njegove preporuke bi trebalo uzeti u obzir. Jasno je da nije prihvatljivo bilo gde na svetu da zgrade budu porušene izvan normalne procedure za to, poručio je Davenport.

Građani bi trebalo da budu zaštićeni kada im je ugrožena imovina ili ako su njihova prava prekršena. Tužilac treba da preduzme sledeće korake i nije na nama da se mešamo u to, objasnio je Davenport.

Na opasku da je u medijima često prozivan kao neko ko podržava proteste protiv Vlade Srbije, Davenport je uzvratio da su te priče kao naučna fantastika. Premijer i ja se poznajemo šest godina i on zna koliko sam posvećen da učinim Srbiju delom EU i zna da sam u kritičnim momentima odgovarao ekspresno na potrebe Srbije, kao što je bio slučaj sa Briselskim sporazumom 2013. ili sa poplavama 2014. Premijer je svestan toga i imamo dobar profesionalni odnos, naglasio je Davenport.

Na pitanje da li je nekad imao neki neprijatan susret s premijerom, Davenport je odgovorio da je „uvek uživao u susretima sa gospodinom Vučićem“.