Da li će ekspoze premijera Aleksandra Vučića imati 450 ili 300 strana, koliko će sati trajati njegovo izlaganje pred poslanicima Skupštine Srbije, da li ga piše rukom „po karo papiru“ pa posle prekucava za kompjuterom, i slične dileme, predstavljaju način na koji Vučić „tera inat“ svojim političkim protivnicima, ocenjuje za Danas Filip David, književnik.
Pisac Vladimir Arsenijević za naš list, s druge strane, ističe da ovakve priče u javnosti znače da „ponovo robujemo ogromnoj gluposti koja je na sve strane i koja se sad pokazuje u jednom originalnom vidu“.
– Sve te njegove izjave u vezi sa pisanjem ekspozea ne shvatam ozbiljno. To vidim više kao neku vrstu šale namenjene njegovim političkim protivnicima. Mislim da on to ne govori ozbiljno, već da tera inat onima koji ga optužuju da ne radi ozbiljno svoj posao. Ali, to je samo moj utisak, komentarišem na neviđeno. Dakle, ne znamo šta će na kraju zaista biti, koliki će biti taj ekspoze, odnosno koliko dugo će ga predstavljati pred poslanicima Skupštine – ističe Filip David za Danas.
On napominje da nije realno uvoditi u Srbiji višesatno izlaganje ekspozea u parlamentu.
Sve to implicira prirodu te vlasti koja je, opet se iznova pokazuje, nekako samozagledana, uobražena, budalasta u jednom određenom smislu. U Srbiji uvesti praksu čitanja ekspozea tri, četiri, pet sati… Mislim dakle, da ne govori ozbiljno. Poigrava se sa protivnicima, shvatam to kao nekakav rijaliti – smatra sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, pitanje da li neko piše rukom ili za kompjuterom potpuno je nevažno.
– Nije mi jasno to isticanje – da premijer piše rukom na papiru ekspoze i da ga posle prekucava. Možda hoće da kaže da ulaže veći fizički napor u taj posao. Zaista, ne znam – zaključuje David za naš list.
Pisac Vladimir Arsenijević za Danas kaže da ne misli da se stvara neka posebna situacija oko mandatarovog ekspozea već neka izmaglica i da to nije ni prvi ni poslednji put.
– Ne mislim da uopšte postoji neka posebna kvalitetna suština koju gubimo ovom pričom. Možda se delimično trošimo na izrabljivanje tim nebitnostima jer se, svakako, ispod toga odvijaju različite stvari koje bi trebalo da imaju nešto više važnosti za naše živote koje vodimo. Na neki način sve to implicira prirodu te vlasti koja je, opet se iznova pokazuje, nekako samozagledana, uobražena, budalasta u jednom određenom smislu. I tih 450 famoznih strana i 15 sati eventualnog čitanja prosto običnog čoveka podseti na one famozne govornike poput Fidela Kastra ili Huga Čaveza, koji su satima govorili. Ali misli da niko od njih nije izdržao tih famoznih 15 sati. Imam utisak da ponovo robujemo ogromnoj gluposti koja je na sve strane i koja se sad pokazuje u jednom originalnom vidu – opisuje Arsenijević.
Ekspozei prethodnika i po 20 puta kraći
Ekspoze prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića sadržao je oko dvadeset stranica, uprkos verovatno najtežim okolnostima u novijoj srpskoj istoriji, neposredno nakon petooktobarske revolucije. Vojislav Koštunica, koji je preuzeo premijersku funkciju 2004. godine, predstavio je pred poslanicima ekspoze od oko 15 stranica. NJegov naslednik Mirko Cvetković napisao je još kraći ekspoze od Koštunice, za stranicu do dve, dok je Ivica Dačića, 2012. godine, pred poslanicima parlamenta predstavio plan rada vlade na nešto manje od trideset stranica. Prvi ekspoze Aleksandra Vučića, 2014. godine, sadržao je najviše stranica od svih njegovih prethodnika, od 2000. godine, čak četiri puta više od Đinđićevog iz 2001. godine – više od 80 stranica. Vučićeve najave o tome da će ekspoze o planovima nove vlade sadržati čak šest puta više od prethodnog, svakako će biti najduži ekspoze jednog premijera od demokratskih promena u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.