Razgovori Kosova i Srbije, organizovani po bečkom formatu, mogli bi doprineti uspešnijem uključivanju Sjedinjenih Država u dijalog, izjavio je direktor Instituta za ljudska prava njujorškog Kolumbija univerziteta Dejvid Filips za Glas Amerike, koji je ocenio da je predlog o razmeni teritorija bio gubljenje vremena.
Filips, nekada viši savetnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija i američkog Stejt departmenta, smatra da je potrebno da SAD izađu na scenu i upotrebe svoj uticaj u ohrabrivanju strana u razgovoru da postignu kompromis.
“Mogla bi se zatražiti promena strukture dijaloga koja bi podrazumevala prisustvo predstavnika SAD u prostoriji – ili bi Amerika mogla biti uključena na diskretniji način. Da u proces bude uključen diplomata sa kredibilitetom i integritetom”, ukazao je Filips.
Filips je ocenio da je od presudnog značaja utvrditi sudbinu 1.500 nestalih osoba tokom rata, što može pomoći izgradnji poverenja između dve strane, ali i još važnije – da porodicama koje su izgubile najmilije donese mir.
“Potrebno je obratiti pažnju na do sada postignute sporazume, utvrditi njihov status i u potpunosti ih primeniti. Sve ovo zasnovano je na zaključku da će poglavlje 35 u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom Srbiju obavezati da učini ustupke”, rekao je on.
Filips je ocenio da je “važno da predsednik Aleksandar Vučić jasno i nedvosmisleno saopšti da je Srbija posvećena članstvu u EU“.
“Biće potrebno da izabere između evroatlantskih integracija i romanse koju održava sa Rusijom i Kinom”, istakao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko je ozbiljan u vezi sa integrisanjem sa zapadnim zemljama, onda posrednik u dijalogu ima uticaj u procesu.
“Ako je, međutim, to samo predstava, posrednici nemaju šanse. Dakle, razgovor o praktičnim pitanjima je značajan nakon što bi se predsednik Srbije obavezao da će biti posvećen procesu, koji predvodi Evropska unija”, istakao je Filips.
On je ukazao da je važno da obe strane u pregovorima budu fleksibilne i spremne na kompromis.
“Pre nego što dođemo do te tačke potrebno je da Evropska unija izgradi poverenje sa kosovskom stranom. Vizna liberalizacija za kosovske građane prilično kasni i Evropska komisija trebalo bi da stavi tačku na to pitanje”, ocenio je Filips.
Upitan šta bi trebalo da učini Kosovo, Filips je ocenio da Kosovo treba da primeni sporazume postignute u dijalogu i identifikuje nestale na svojoj teritoriji.
“Prvenstveno da primeni sporazum o Zajednici srpskih opština, bez izvršnih ovlašćenja u skladu sa odredbama Ustava, i principima koje je utvrdio Marti Ahtisari. Istovremeno, Srbija bi trebalo da poboljša stepen poštovanja manjinskih prava, pogotovo albanske manjine u Preševskoj dolini”, rekao je on.
Filips je naveo da bi posrednici od obe strane trebalo da traže spremnost na ustupke.
„Za fleksibilnost je potrebno postojanje političke volje i to se u većoj meri odnosi na Beograd. Sada je ključni trenutak za oživljavanje dijaloga, za šta je potrebno političko liderstvo“, istakao je on.
Filips smatra da ne bi trebalo gubiti još nekoliko godina vođenjem dijaloga o tehničkim pitanjima.
On je ocenio da “postavljanje određenog roka može primorati strane da donose teške odluke koje su im potrebne kako bi se postigao dogovor”.
“Evropska unija, kao posrednica, trebalo bi da postavi rok za okončanje dijaloga, jer proces ne bi trebalo da traje unedogled. Mislim da je 12 meseci razuman period – poput procesa zaključenog Sporazumom na Veliki petak u Severnoj Irskoj. U slučaju Srbije i Kosova okončanje pregovora trebalo bi da podrazumeva uzajamno priznanje Srbije i Kosova kao suverene i nezavisne države u postojećim granicama”, istakao je Filips.
Prema njegovim rečima, predlog o razmeni teritorija bio je gubljenje vremena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.