Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom

Nakon dugogodišnjeg i riskantnog zapostavljanja ovog regiona, uspona autoritarizma i destruktivnog uplitanja stranih sila, Evropska unija (EU) je nedavno shvatila nužnost hitnog ubrzanja reformi i završavanja procesa proširenja EU na Zapadni Balkan. Da bi obnovljena pažnja proizvela konkretne rezultate, potrebno je uložiti dodatne zajedničke napore, koji podrazumevaju i uspostavljanje novog evropskog partnerstva sa Balkanom. Odnosi EU i Zapadnog Balkana su utemeljeni na jakim političkim i društveno-ekonomskim vezama, na međusobnoj zavisnosti i međuljudskim vezama, kao i na zajedničkoj prošlosti i nadama za budućnost.

Evropski fond za Balkan je osnovan pre deset godina, sa ciljem da doprinese jačanju demokratije, unapređenju procesa evropskih integracija i afirmisanju uloge Zapadnog Balkana u rešavanju novonastalih izazova sa kojima se suočava Evropa. Od 2008. godine do danas, EU i Zapadni Balkan su pretrpeli značajne promene pod uticajem različitih kriza kroz koje su prolazili. S jedne strane, dovedene su u pitanje normativne osnove Evropske unije, s druge strane, došlo je do ponovnog jačanja autoritarnih tendencija na Zapadnom Balkanu. Neke od zemalja Zapadnog Balkana ostvarile su formalni napredak ka članstvu u EU, dok druge još uvek zaostaju na tom putu. Proces demokratizacije regiona nije u potpunosti završen. Ove izazove treba prihvatiti kao šansu za dalje jačanje evropskog partnerstva sa Balkanom, kako bi sve zemlje u regionu postale punopravne članice EU. Nadograđujući se na izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, „Balkan u budućnosti Evrope“, ova deklaracija otvara put za narednu desetogodišnju etapu u procesu, koja će biti ključna za transformaciju Zapadnog Balkana.

Sto godina od kraja Prvog svetskog rata, 2018. treba da označi istorijsku prekretnicu. Nova strategija Evropske komisije i samit Zapadnog Balkana zakazan u maju 2018. godine potvrđuju čvrstu opredeljenost EU ispunjavanju ovog cilja.

Pristupanje EU nije cilj sam po sebi, već prilika za punu transformaciju Balkana. Potrebno je revidirati i obnoviti podsticaje i nagrade za evropske integracije, ali i revitalizovati politiku uslovljenosti utemeljenu na evropskim vrednostima. Ako EU treba da postavlja stroge zahteve, onda njen pristup mora da bude jasno definisan, neposredan i atraktivan. Ukoliko region iskoristi ovu priliku, može da postane deo EU i da ujednači demokratski, socijalni i ekonomski razvoj sa državama članicama EU. Međutim, ako Zapadni Balkan propusti ovu priliku, rizikuje da zaostane za EU, bez jasnog usmerenja, izložen dodatnoj destabilizaciji.

Evropsko partnerstvo sa Balkanom mora da bude utemeljeno na iskrenijim i transparentnijim odnosima, koji prednost daju demokratskoj transformaciji. Strategija Evropske komisije predstavlja pozitivan prvi korak u tom smeru, međutim, potrebno ju je pretočiti u intenzivniju saradnju sa vladama i društvima regiona. U međuvremenu, političko vođstvo regiona treba da povrati kredibilitet stvarnom posvećenošću promenama.

Članstvo u EU nije pitanje političkog oportuniteta, već generacijskog političkog i društveno-ekonomskog opredeljenja. Evropskoj uniji danas nije potrebno proširenje zarad samog proširenja, već iskreno zalaganje i posvećenost, kako EU tako i Zapadnog Balkana. Vladavina prava, odgovorna uprava, sloboda izražavanja, rodna ravnopravnost i jasna podela vlasti ključni su preduslovi pristupanja, koji će doprineti vitalnosti i održivosti demokratske transformacije Balkana. U tu svrhu, pozivamo EU i Balkan na stvaranje „novog zajedništva“, utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom; sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala; iskreno i trajno regionalno zbližavanje; i ostvarivanje vizije tešnje saradnje u različitim oblastima politike EU, prilagođene konkretnim potrebama.

Pregovori o pristupanju ne treba da se ograniče isključivo na institucionalni dijalog između institucija EU i država regiona. Novo evropsko partnerstvo sa Balkanom zahteva više od pristupanja EU: zahteva izgradnju zajedničke vizije budućnosti Evrope i uloge Balkana u njoj.

Demokratski legitimitet budućnosti EU mora da bude utemeljen u širem uključivanju građana u proces pristupanja i pozitivnom, konstruktivnom učešću organizacija civilnog društva, progresivnih građanskih inicijativa i političke opozicije. Svi Evropljani dele zajedničku budućnost. Zato svi građani država članica i potencijalnih država članica EU treba da daju svoj doprinos javnoj raspravi o budućnosti EU. Obnova i rekonstrukcija EU na osnovama još većeg jedinstva, solidarnosti i zajedničke odgovornosti je neophodna. Što je veći napredak u evropskim integracijama u narednih nekoliko godina, to je sigurnija budućnost, ne samo budućnost Zapadnog Balkana već i celokupne Evrope. Balkan treba da postane neodvojivi deo zajedničkog evropskog dijaloga.

Regionalna saradnja nije spolja nametnut uslov, već pretpostavka za ponovno otkrivanje zajedničkih interesa i formiranje novog regionalnog identiteta unutar EU. Regionalno zbližavanje treba da bude zasnovano na temeljnim vrednostima EU: na trajnom rešavanju bilateralnih sporova radi prevazilaženja nasleđa ratova i konflikata iz prošlosti, i pomirenju građana.

Opredeljenost za proširenje reafirmiše temeljne vrednosti Unije. Ovom deklaracijom pozivamo na ponovno ujedinjenje Evrope. Evrope bez podele na „nas“ i „njih“, Evrope svih njenih građana. Ovim partnerstvom želimo da omogućimo ponovno ujedinjenje i ostvarivanje ideje o evropskom kontinentu mira. Evropske vrednosti su od ključne važnosti za sve Evropljane koji žive na Balkanu i njima bliske. Međutim, iskustva iz prošlosti nas uče da ne smemo da ih uzimamo zdravo za gotovo i da se moramo boriti za njih još odlučnije nego do sada.

Zajedno, EU i Balkan zaista mogu da ojačaju i stabilizuju Evropu i od nje stvore prostor mira, demokratije i bezbednosti, kao i da pruže doprinos njenoj zajedničkoj budućnosti, utemeljenoj na solidarnosti, odgovornosti, pluralizmu i toleranciji. Potrebna nam je nova vizija koja prevazilazi okvire postojećih, dobro poznatih – uglavnom tehnokratskih – rešenja. Želimo da redefinišemo Balkan kao region koji je integrisan u EU, radi prevazilaženja dugogodišnjeg marginalnog položaja ovog regiona i osećaja njegovih građana da nisu evropski građani prvog već drugog reda. Želimo da se usredsredimo na suštinska pitanja i da podstaknemo novi narativ o evropskom Balkanu. Želimo da delimo zajedničku evropsku budućnost sa zemljama Balkana.

Postavljajući ovo kao naš zajednički cilj, potvrđujemo našu spremnost da lično doprinesemo ostvarenju naše zajedničke vizije Evrope.

* Deklaraciju su kreirali regionalni i evropski stručnjaci. Ovaj dokument će biti predstavljen na obeležavanju desetogodišnjice Evropskog fonda za Balkan 16. i 17. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Potpisnici Deklaracije

Deklaraciju su, između ostalog, dosad potpisali: Natali Toči, Vesna Pusić, Verner Vajdenfeld, Goran Svilanović, Žak Rupnik,  Pjer Mirel, Heder Grab, Sonja Liht, Ivan Krastev, Rosa Balfur, Ivan Vejvoda, Volfgang Petrič, Radovan Jelašić, Erhard Busek, Hanes Svoboda, Karel Švarcenberg, Samuel Žbogar, Volfgang Išinger, Florian Biber, Dejan Jović, Milica Delević, Vedran Džihić, Marko Kmezić… Link za potpisivanje Deklaracije je: www.balkans-declaration.eu