Produženo bekstvo Radovana Karadžića i Ratka Mladića je „stalna mrlja na našem radu“, ukazala je juče Karla del Ponte u govoru pred Savetom bezbednosti UN.
Njihova produžena nekažnjivost, dodala je glavna tužiteljica, „ozbiljno podriva sve napore da se žrtvama donese pravda“ i u značajnoj se meri odražava na kredibilitet Međunarodnog suda.
Produženo bekstvo Radovana Karadžića i Ratka Mladića je „stalna mrlja na našem radu“, ukazala je juče Karla del Ponte u govoru pred Savetom bezbednosti UN.
Njihova produžena nekažnjivost, dodala je glavna tužiteljica, „ozbiljno podriva sve napore da se žrtvama donese pravda“ i u značajnoj se meri odražava na kredibilitet Međunarodnog suda. Zbog toga je Tribunalu više nego ikada neophodna pomoć Evropske unije, drugih regionalnih organizacija i država koje, smatra Del Ponte, „mogu da upute snažan podsticaj državama bivše Jugoslavije da konačno u punoj meri sarađuju sa Tribunalom.“
Sličan apel je u svom obraćanju Savetu bezbednosti uputio i predsednik Tribunala Fausto Pokar. Ukazujući na to da uspeh Tribunala zavisi od mere u kojoj države ispunjavaju svoje obaveze prema njemu, sudija Pokar je ocenio da je imperativ saradnje na hapšenju preostale četvorice begunaca od međunarodne pravde stigao do „kritične tačke.“
Mandat Tribunala neće biti u punoj meri ostvaren dok Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin ne budu privedeni pravdi, istakao je Pokar i pozvao Savet bezbednosti da ovim beguncima uputi snažnu poruku da im neće biti dozvoljeno da „nadžive Tribunal“ i da njihova suđenja neće zavisiti od tribunalove „izlazne strategije“.
U svom poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti u svojstvu glavnog tužioca Haškog tribunala, budući da joj u septembru ove godine ističe mandat, Del Ponte prvi put u proteklih osam godina pozitivno ocenila saradnju svih država u regionu.
Za Srbiju je rekla da se „u poslednjih nekoliko sedmica zapaža opšti napredak u nivou saradnje“, ali da ona i dalje zahteva „punu saradnju, što uključuje potpuni pristup dokumentima i hapšenje i transfer u Hag begunaca, a posebno Ratka Mladića.“ Saradnju Hrvatske i BIH Del Ponte je ocenila „generalno zadovoljavajućom“, a odala je priznanje i Republici Srpskoj i Crnoj Gori za njihove „važne uloge“ u omogućavanju hapšenja i transfera u Hag Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića.
Mada ocenjuje da je u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Skoplju postignut „izvestan napredak“ u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, Del Ponte je pozvala međunarodnu zajednicu da „ostane budna“, budući da je kod lokalnih vlasti „i dalje prisutno iskušenje da se mešaju u te postupke.“ Od ključnog značaja je, po njoj, da OEBS nastavi posmatranje postupaka pred domaćim sudovima, uključujući i one u Hrvatskoj gde se raspravlja o tome treba li obustaviti međunarodni monitoring suđenja za ratne zločine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.