Delegacija EU: Projekat nije prošao

Procenjeno je da se aplikacija ne kvalifikuje za finansiranje i EU zbog toga nije uzela u obzir ovaj program. Ova odluka je takođe prosleđena i aplikantu – rečeno je Danasu u Delegaciji Evropske unije u Srbiji u odgovoru na pitanje dokle se stiglo sa projektom izgradnje centra za vanredne situacije na Aerodromu Ponikve.

Istovremeno, stigao je odgovor i iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

– Nismo upoznati sa bilo kakvim planovima za izgradnju humanitarnog centra na Aerodromu Ponikve – rečeno je Danasu u ambasadi SAD. Naš list je poslao pitanje ambasadi SAD koje glasi kada bi se mogao očekivati odgovor ove ambasade na projekat koji je njihovim predstavnicima predstavio direktor Aerodroma Ponikve Saša Savić.

Savić je to rekao za naš list govoreći o projektu izgradnje centra za vanredne situacije, koji je zajedno sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, podnet Delegaciji Evropske unije prošle godine. Predstavnici ambasade SAD su bile u poseti aerodromu i pokazali veliko interesovanje za projekat izgradnje humanitarnog centra koji je ranije podnet Delegaciji EU, rekao je on. Dodao je i da su im predstavnici ambasade rekli da će im javiti da li su zainteresovani da učestvuju u realizaciji projekta.

– Projekat nije odobren krajem prošle godine, ali je prošao kod Delegacije EU u Srbiji – rekao je direktor Aerodroma Ponikve za prekjučerašnji Danas. Ovaj centar za vanredne situacije trebalo bi trebalo da pokriva zapadnu Srbiju, istočnu Bosnu i sever Crne Gore.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže za Danas da bi izgradnja EU humanitarnog centra u Srbiji značila da Unija i NATO pariraju Rusiji.

– Veoma je pohvalno što počinju da se koriste EU fondovi za strateške ekonomske projekte. S druge strane, izgradnja humanitarnog centra pokazala bi da se EU strateški interesuje za Srbiju, što je za pozdravljanje – ističe Sonja Biserko za naš list.

Ona kaže da bi taj centar bio pandan Rusko-srpskom centru u Nišu.

– Bezbednosni aspekt, blizina Kosovu, BiH i Crnoj Gori, jeste pariranje Rusiji. To bi bila bitka za Srbiju. Bitka EU i NATO – ističe sagovornica našeg lista.

I za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, izgradnja EU humanitarnog centra bila bi jako dobra vest za Srbiju.

– Srbija treba da ima i EU centar kao što ima ruski. To ne znači, naravno, da treba ukinuti ruski centar, već bi trebalo pozdraviti i jedan i drugi centar, jer to jeste odraz prave politike balansiranja – napominje Anđelković.

On ističe da je i Zapadu i Istoku važno zbog prestiža da ima takve centre u Srbiji i zalaže se da se osoblju oba centra da diplomatski status.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji izjavio je da se njegova zemlja ne protivi da Rusija pomaže u humanitarnim krizama i vanrednim situacijama, ali da je sumnjičava prema Rusko-srpskom humanitarnom centru na aerodromu u Nišu.

„Nije mi poznato da je humanitarnim radnicima na drugim mestima potreban diplomatski imunitet. Zbog svega toga, smatramo da Rusija ima druge namere s ovim centrom“, rekao je Ji u intervjuu za nedeljnik NIN.

Ji je dodao da SAD zbog toga smatraju da Rusija sa tim centrom ima neke druge namere. „Mnogo je javno dostupnih informacija, kao i informacija koje su manje javne, ali glavno pitanje je zašto Rusija želi da napravi ovaj centar u Nišu sa diplomatskim imunitetom za svoje osoblje. Još nisam čuo dobro objašnjenje za to“, rekao je on.

Na pitanje kako će SAD reagovati ukoliko Srbija ipak odobri diplomatski status za osoblje ruskog humanitarnog centra, američki diplomata je rekao da je Srbija suverena zemlja.

„Mi nijednoj zemlji ne pokušavamo da nametnemo našu volju. Ali osećamo obavezu da kao partneri, što bilateralno, što kroz Partnerstvo za mir, delimo naše analize i savete sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, sa novom premijerkom Anom Brnabić, da im kažemo ono što mislimo da se dešava i ono što mislimo da su rizici. To ćemo nastaviti da radimo ali, na kraju, na Srbiji je da odluči“, rekao je Ji.