Preporuka Evropske komisije da se deblokira Prelazni trgovinski sporazum značajan je signal za Srbiju. To znači da je poruka iz Beograda o našoj spremnosti i sposobnosti za evropske integracije dobro primljena u Briselu – kaže za Danas Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, povodom najnovijeg „Strateškog dokumenta“ Komisije, koji je sastavni deo godišnjeg izveštaja o napretku Zapadnog Balkana i Turske u sprovođenju reformi koje vode članstvu u EU.
Delevićeva ističe da nije upoznata s tim šta piše u izveštaju Komisije i da očekuje da taj dokument bude dostavljen srpskim vlastima 14. oktobra.
– Ukoliko su navodi medija tačni, onda ovakav stav EK nije iznenađujući, jer je Komisija uvek bila partner Srbiji na putu evropskih integracija – navodi naša sagovornica.
Evropska komisija u „Strateškom dokumentu“ navodi da EU treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zato što su vlasti u Beogradu potvrdile privrženost evropskim integracijama i dodatno poboljšale saradnju s Haškim tribunalom. U dokumentu se ističe da je zvanični Beograd „dokazao da sprovodi preuzetu obavezu približavanja zemlje Uniji time što sprovodi Prelazni sporazum i time što sprovodi ključne političke reforme u skladu sa evropskim standardima“. Komisija naglašava da „Srbija ima sposobnu državnu upravu da ostvari suštinski napredak ka EU“ i zato mora iskoristiti taj kapacitet da pospeši reforme, „koje će dovesti do opipljivih rezultata na ključnim sektorima“.
U dokumentu se dodaje da je saradnja Beograda s Hagom dodatno poboljšana, uz napomenu da su Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje na slobodi.
„U skladu s postojanom saradnjom s Haškim tribunalom i potvrdom privrženosti Srbije integraciji u Uniju, EK smatra da Unija sada treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum“, navodi Komisija i dodaje da je „nužno da Srbija pokaže konstruktivniji stav prema učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji“. „Saradnja sa misijom Euleks je počela, ali ti napori treba da budu ojačani, posebno kad je reč o delovanju Euleksa na severu Kosova“, ističe se u dokumentu Komisije.
Napretku Srbije u evropskim integracijama značajno bi doprinela i dva sastanka koja bi trebalo da se održe u narednih šest meseci. Prvi po redu je ministarska Konferencija EU – Zapadni Balkan, posvećena prevazilaženju ekonomske krize, regionalnoj saradnji i perspektivi članstva u EU, a koji će se održati na predlog Karla Bilta, ministra spoljnih poslova Švedske, zemlje koja do kraja godine predsedava Uniji. Konferencija će biti održana u Briselu, 9. decembra. Prema zasad nepotvrđenim informacijama, konferenciju će otvoriti Karl Bilt, Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije, koja je buduća predsedavajuća EU, Oli Ren, evropski komesar za proširenje, i Hido Biščević, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, organizacije koja je nasledila Pakt za stabilnost za jugoistočnu Evrope.
Drugi skup je novi samit EU i zemalja Zapadnog Balkana, koji bi trebalo da bude održan u prvoj polovini 2010. u Sarajevu, o čemu su se dogovorili šefovi diplomatije više zemalja Unije i regiona prekjuče u Budimpešti. Očekuje se da bi ovaj skup mogao biti održan na najvišem nivou predsednika država i vlada, tako da se zbog svog značaja već najavljuje kao „Solun 2“. Naime, kao što su se lideri EU i zemalja koje pretenduju na članstvo obavezali u tom grčkom gradu 2003. da će učiniti sve što je potrebno za napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja, tako bi 2010. u Sarajevu državama Zapadnog Balkana konačno pružile jasne garancije za članstvo u Uniji, ukoliko sa svoje strane urade sve što je neophodno.
Načelni dogovor o „Solunu 2“ postignut je na sastanku gde je prisustvovao i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, koji je istakao da je takav samit neophodan i da zemlje Zapadnog Balkana „više ne mogu da izgube ni sekund vremena posle irskog referenduma, već treba da iskoriste ovaj trenutak koji postoji u EU i krenu napred“. „Mislim da smo postigli konsenzus da, posle 2010, ne sme više biti zemalja Zapadnog Balkana koje nisu podnele aplikaciju za članstvo u EU“, rekao je Jeremić.
Milica Delević oba skupa vidi kao priliku za konkretan razgovor predstavnika EU i zemalja iz ovog regiona.
– Ukoliko sam dobro razumela, skup u Sarajevu biće prilika za obeležavanje desetogodišnjice sličnog događaja u Zagrebu 2000. godine. To je prilika da predstavnici zemalja u regionu koje su od 2000. imale demokratske vlade, tržišnu privredu i orijentaciju ka EU, pogledaju šta su do sada učinile u evropskim integracijama i koje su prepreke i načini za njihovo prevazilaženje na tom putu – ocenjuje Delević.
Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da bi samit u Sarajevu zaista mogao biti „Solun 2 „, čiji bi glavni zaključci mogli da budu da će sve zemlje Zapadnog Balkana postati kandidati za članstvo u EU i da će početi pregovore o pristupanju.
– Ideja o skupu u Sarajevu je veoma dobra. Posle referenduma u Irskoj, strahovi zemalja Zapadnog Balkana o daljem proširenju EU su nestali i sada je veoma bitno dobro se pripremiti za taj samit. U pripremu treba uključiti političku, stručnu i širu javnost. Održavanje tog samita trebalo bi da bude motivacija Srbiji da se što pre oslobodi haškog uslova – zaključuje Teokarević.
„Kosovo problem i za integracije“
Glavni problem pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i dalje ostaje Kosovo, izjavio je bivši generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer. On je ocenio da je Srbija na dobrom putu da ispuni preporuke Saveta Evrope koje se tiču vladavine prava, nezavisnog i efikasnog sudstva, kao i borbe protiv korupcije, ali da „nema stabilnosti i bezbednosti u EU dok ne bude ostvarena puna stabilnost i bezbednost u regionu jugoistočne Evrope“, rekao je Švimer gostujući juče na beogradskom Megatrend univerzitetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
