Demohrišćanska stranka Srbije nastala cepanjem DSS-a cepanjem je i nestala: Većina članova ove stranke sada je u SNS-u

DHSS je aktivno bila prisutna na političkoj sceni dvadeset godina, a od 2017. godine postoji samo na papiru. Nema svoje prostorije, nema rukovodsto i nema članstvo, mada je 2009. godine uredno obavljena prergistracija i stranka je upisana u registar političkih stranaka.

DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije

DHSS nastala izdvajanjem iz DSS, a Batić je tada postao najveći Koštučin kritičar

U periodu, nakon oktobarskih promena 2000. godine DHSS je smatran za veoma moćnu stranku koja je imala i ministre, ambsadore, poslanike, državne sekretare, ali nikada nije dobila na masovnosti.

Stranka je osnovana 7. maja 1997. godine i, kao desni centar, nastala je izdvajanjem iz Demokratske stranke Srbije. Do izdvajanja je došlo, kako je Batić objasnio jer se Vojislav Koštunica, lider DSS-a protivio da stranka uđe u koaliciju „Zajedno“.

Batić je tada rekao da je zbog Koštuničine sujete propuštena istorijska šansa da se osvoji vlast. Procenio je i da je DSS „zbog izolacionizma na pragu nestajanja i da je doživeo potpunu atrofiju“.

Po izlasku iz DSS, Batić i njegov DHSS postali su i najveći kritičari Demokratske stranke Srbije i pre svega Koštunice.

To je nastavljeno i nakon demokratskih promena. Kritikovali su Koštunicu za kršenje ustava, jer nije zamrznuo svoju stranačku funkciju kad je postao predsednik, zato što je odbijao da smeni Nebojšu Pavkovića, što je dugo čekao da razreši dužnosti Radeta Markovića.

Batić je čak 2008. godine u otvorenom pismu zatražio od tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice da se povuče sa mesta predsednika vlade, navodeći da su i drugi srpski državnici kroz istoriju, zbog manjih poraza nego što je Kosovo, podnosili ostavke.

Nakon osnivanja Saveza za promene (SZP), 1999. godine lider DHSS bio je koordinator ovog saveza u dva mandata po šest meseci, sve do maja 2000. godine. U ime SZP učestvovao je u formiranju Demokratske opozicije Srbije (DOS) 10. januara 2000. godine.

Nakon pobede na saveznim izborima septembra 2000. godine, lider DHSS postao je i savezni poslanik i šef poslaničke grupe DOS-a u Skupštini SRJ. Posle izbora u decembru iste godine u novoformiranoj vladi Zorana Đinđića izabran je za ministra pravde. Za vreme dok je bio ministar pravde, pored mnogo donetih zakona, ukinuta je i smrtna kazna.

DHSS predlagao da Srbija proglasi nezvisnost od Crne Gore i istupi iz SCG

Demohrišćanska stranka Srbije u više navrata bila je parlamentarna politička stranka, ali je samostalno na izbore izašla samo 2003. godine. Izborna lista se zvala „Samostalna Srbija – Vladan Batić”, a ono što se smatralo unikatnim stavom ove stranke za to vreme bio je njihov predlog da Srbija bude ta koja će proglasiti nezavisnost od Crne Gore i prva izaći iz državne zajednice, u vreme kada je vladajuća stranka u Crnoj Gori htela da Crna Gora istupi iz državne zajednice SCG.

Na tim izborima DHSS je dobila 1,1odsto glasova. To su bili jedini parlamentarni izbori na kojima je DHSS učestvovao samostalno. Već sledeće, 2004. godine predsednik stranke Vladan Batić oprobao se i kao kandidat na predsedničkm izborima, ali je dobio svega 0,5 odsto glasova građana..

Te 2004. godine održani su i stranački izbori na kojima je Batić ponovo izabran za predsednika stranke. Za njegovog zamenika izabran je Milan St. Protić, dok su za potpredsedike birani Živojin Stijepić, Jovan Šurbatović i Rada Trajković, kao predsednik pokrajinskog odbora stranke za Kosovo i Metohiju.

Na izbore samo jednom samostalno, uvek u koaliciji

Na parlamentarnim izborima 2007. godine, predsednik stranke Vladan Batić bio je „gost” na izbornoj listi „LDP-GSS-SDU-LSV – Čedomir Jovanović“. Batiću je pripalo jedno poslaničko mesto u republičkom parlamentu.

Odmah nakon izbora Batić je izašao iz poslaničkog kluba LDP i nastavio da deluje samostalno.

Na ovim izborima, izborne liste koje su se kandidovale morale su, da bi kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije, da dobiju podršku najmanje 10.000 birača. Liste nacionalnih manjina morale su da imaju podršku najmanje 3.000 birača. Glasanje je sprovedeno na 8482 biračka mesta u Srbiji i 57 biračkih mesta u 34 strane zemlje, a pravo glasa imao je ukupno 6.653.851 birač.

Poslanički mandati su raspoređeni po Dontovom sistemu najvećih količnika. Da bi dobile mandate u Skupštini, izborne liste morale su da pređu cenzus od 5 odsto, osim listâ nacionalnih manjina, za koje cenzus nije postojao.

I na narednim parlamentarnim izborima 2008. godine DHSS je izašao na izbornoj listi okupljenoj oko LDP i u parlament ulazi sa dva poslanička mandata. Pored predsednika stranke Batića u skupštinu je ušao i potpredsednik DHSS Milan St. Protić.

Ponovo po završetku izbora poslanici DHSS su napustili zajednički poslanički klub LDP, a Protić uskoro postaje i ambasador Srbije u Švajcarskoj, te prestaje da bude narodni poslanik.

Iako je bila stranka desne orijentacije i antikomunističkog opredeljenja, kao osnov za saradnju sa LDP (koja je izrazito levo orijentisana) našla je u slaganju o spoljašnjim pitanjima, tj. o prozapadnom putu Srbije.

Batić predlagao smanjenje broja ministara na 16 i smanjenje broja poslanika

Poslanik Batić 2009. godine zvanično je predložio parlamentu da smanji broj ministarstava Vlade Srbije 16, alii da smanji broj poslanika Skupštine Srbije.

Prema tom predlogu, Srbija bi bila uređena kao država regija sa oko 30 regiona i imala bi oko 120 opština, a Skupština Srbije bi imala dva doma – Dom građana sa 120 poslanika i Dom regija sa 30 poslanika. I poslanici Doma građana i poslanici Doma regija birali bi se po većinskom sistemu, a u Dom građana bi ulazio po jedan poslanik iz svake od 120 opština.

Poslanici bi, prema predlogu DHSS-a, bili vlasnici mandata.

Prema mišljenju DHSS-a, taj „princip predstavljao bi najviši mogući stepen demokratije, a političke stranke bi se nadmetale na izborima snagom svojih programa i kandidata, a ne snagom para obezbeđenih preko tajkuna“.

U predlogu je navedeno i da bi na izborima mogle da „učestvuju samo preregistrovane političke stranke koje su prikupile 10.000 overenih potpisa građana, a finansirale bi se samo one koje nakon izbora budu imale poslanike i to srazmerno njihovom broju“. O predlogu DHSS se nije raspravljalo.

Grabež za funkcije i pečat nakon Batićeve smrti

U maju 2010. godine, Pokret Moja Srbija, na čelu sa predsednikom Branislavom Lečićem kolektivno je pristupila Demohrišćanskoj stranci Srbije. Te iste godine preminuo je i lider i osnivač DHSS Vladan Batić.

Gotovo odmah nakon Batićeve smrti nastao je raskol u DHSS i borba za njegovo mesto na čelu stranke, ali i njegov upražnjeni poslanički mandat u Skupštini Srbije.

Povod za raskol bio je i izbor Branislava Lečiča za novog predsednika stranke. Za njegovog zamenika izabrana je ćerka Vladana Batića, Maja Batić. Za potpredsednike stranke izabrani su advokat i druga Batićeva ćerka Olgica i advokat Predrag Savić.

Odluke o novom rukovodstvu stranke donete su na Skupštini DHSS 27. februara 2011. godine u Obrenovcu. Tada je i saopšteno da je skupština jednoglasno, aklamacijom podržala sporazum o strateškoj saradnji između DHSS i Demokratske stranke, a jednoglasno su potvrđene odluke svih ostalih stranačkih organa o isključenju iz stranke Živojina Stjepića, dotadašnjeg potpredsednika stranke.

Lečić optužio Živojina Stjepića da prodaje stranku naprednjacma

„Stjepić je politički kriminalac, pučista i odmetnik koji je odlukom zamenika predsednika Milana St. Protića razrešen dužnosti potpredsednika. Očigledno je da je, znajući za sporazum sa “Mojom Srbijom”, po kome se njenih 24 odbora pripaja DHSS-u a ja postajem zamenik predsednika, pokušao da preotme stranku i kasnije je proda njenim najvećim neprijateljima – SNS, URS i drugim partijama. Nije hteo čak ni da, kao pravi hrišćanin i demokrata, sačeka 40 dana od Batićeve smrti, već je odmah krenuo da obmanjuje članove u unutrašnjosti i stvara lažnu atmosferu“, naglasio je tada novoizabrani predsednik DHSS, Branislav Lečić.

Lečić je optužio Stjepića da je hteo da preuzme vlast kako bi stranku lakše prodao njenim najvećim neprijateljima – naprednjacima i Ujedinjenim regionima Srbije, da ne zna ko ga plaća, ali da je on oteo stranačke prostorije, Batićev automobil, napravio lažni pečat i da je zbog toga podneta krivična prijava.

Istovremeno Stjepićeva struja odbacila je donete odluke u Obrenovcu i njega je izabrala za predsednika DHSS, a za poslanika, umesto pokojnog Batića predložen je Vitomir Nedeljković.

Stepićev Glavni odbor stavio je van snage sve odluke zamenika predsednika Milana St. Protića, ocenivši da su one u suprotnosti sa statutom, jer je Protiću, koji je ambasador Srbije u Švajcarskoj, zamrznut status u stranci 2009. godine.

Istog dana, Beogradski odbor stranke saopštio je da sednicu Glavnog odbora DHSS u Kragujevcu smatra lažnom, navodeći da su legitimni predstavnici iz najvećih gradskih opština bojkotovali taj skup.

Advokatska kancelarija BATIĆ, na osnovu ovlašćenja predsedništva Demohrišćanske stranke Srbije, podnela je novu krivičnu prijavu protiv Stjepića zbog pokušaja da se uz pomoć falsifikata upiše kao v.d. predsednik DHSS u registar političkih stranaka pri Ministarstvu za lokalnu samoupravu i državnu upravu.

Ministarstvo je odbilo da Stjepića upiše, na osnovu nepotpunih dokumenata i lažno održane sednice Glavnog odbora u Kragujevcu.

Od kritičara naprednjaka do naprednjačke liste

U januaru 2012. godine, za predsednicu Demohrišćanske stranke Srbije izabrana je Batićeva ćerka Olgica, dok je mesto zamenika predsednika pripalo Branislavu Lečiću.

Tokom parlamentarnih izbora 2012. godine DHSS je učestvovala u koaliciji „Izbor za bolji život“, Borisa Tadića.

Koalicija je prikupila 863.294 glasova ili 22.06 odsto glasova, odnosno 67 poslaničkih mesta u Skupštini“, a Olgica Batić izabrana je za poslanicu poslaničke grupe SPO-DHSS, čiji je bila i potpredsednik. Batićeva naslednica je svoja skupštinska primanja davala u humanitare svrhe.

Na sledećim parlamentarnim izborima 2014. godine, Batićeva je izašla na listi SNS „Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo“ i to na visoko rangiranom 57 mestu.

Na narednim izborima 2016. godine Batićeva se nije našla na listi SNS.

„Iz Srpske napredne stranke nas nisu zvali da ponovo budemo deo njihove koalicije. Ne znam šta je razlog, nismo se raspitivali. Naravno, ni mi se nismo nikome nudili“, navela je tada za Danas, Batićeva.

Na pitanje da li su možda razlog njena istupanja u parlamentu i kritike vlasti, ona kaže da ne zna da li je to razlog, ali da „ima običaj da govori ono što misli i u šta veruje“.

Batićeva, da podsetimo, nije štedela nikog iz vlasti, a kao poslanica posebno je kritikovala potpredsednike SNS, ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića i ministra pravde Nikolu Selakovića.

Demohrišćanska stranka Srbije 27. oktobra 2017. godine prestala je da postoji tako što se utopila u novoosnovani Pokret obnove kraljevine Srbije.

Gde su i šta rade bivši funkcioneri DHSS

Olgica Batić brzo je napustila i tu stranku, danas se više ne bavi politikom, već isključivo svijim zanimanjem advokaturom.

„Svoje mesto je, kako kaže za Danas, pronašla je u sudnicama širom zemlje gde se, nastavljajući porodičnu tradiciju, dokazala kao advokat sposobna da i u najdelikatnijim procesima prevovremeno reagujući, brzo iznađe najpovoljnije rešenje po klijenta. Od angažovanja na predmetima iz oblasti krvnih delikata, do zastupanja najvećih firmi u Srbiji, preko pružanja pomoći građanima u različitim oblastima, do danas, nastavlja, kaže, da čuva i gradi tradiciju beležeći uspehe u svom profesionalnom advokatskom radu.

Vrstan poznavalac krivičnog prava, sa posebnim interesovanjem za građansko i privredno pravo. Ponosna je na učešće u sporovima oko otetih beba, a kako istiće za naš list i dalje se zalaže za uvođenje kastracije za povratnike izvršenih krivičnih dela protiv polnih sloboda, kao i za pooštrenje kaznene politike prema učiniocima najtežih krivičnih dela.

Batićeva kaže da DHSS postoji još samo na papiru, da nema rukovodsto, članstvo, ali ni prostorije. Na pitanje gde su sada bivši članovi DHSS, kaže u SNS. Napominje da je u kontaktu još samo sa očevim bliskim prijateljima iz DHSS.

Branislav Lečić, nakon izleta u DHSS, promenio je još nekoliko stranaka. Bio je u LDP, u Demokratskoj stranci, gde je bio potpredsednik,a 2021. godine, nakon pokušaja cepanja Demokratske stranke formirao je pokret Demokrata Srbije i izabran je za prvog predsednika. Nije potpuno poznato da li taj pokret, koji je bio žestoki kritičar naprednjačke vlasti još postoji. Danas je, naročito iz Lečićevih gostvanja na TV Pnk, primetno da se on poprilično približio naprednjacima.

Milan St. Protić, nekadašnji zamenik predsednika DHSS, se ne bavi politikom aktivno, ali je odličan kritičar vlasti i to kroz kolumne koje izlaze u Danasu.

Dejan Bulatović, nekadašnji funkcioner DHSS, nakon izleta u SSP- Dragana Đilasa, danas je jedan od najglasnijih naprednjaka u parlamentu Srbije i najveći kritičar opozicije.

Nekadašnji član i direktor DHSS Čedomir Stojković, danas je advokat, čija je advokatska kancelarija, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, samostalno uvela sankije Rusiji.U novembru 2022. godine osnovao je Savez građana „Grupa Oktobar“. U saopštenju je naveo da je cilj organizacije borba protiv režima Vladimira Putina u Srbiji.

Rada Trajković, nekadašnja funkcionerka DHSS, danas je predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova i Metohije.

Živojin Stjepić, nakon raskola u DHSS-u, praktično je nestao sa političke scene. Njegove bivše kolege nisu u kontaktu sa njim.