Savez vojvođanskih Mađara je uskraćivanjem podrške budžetu jasno pokazao da je car go, i otuda tolika žestina u reakcijama republičke vlasti. Jedino pitanje u svemu tome je da li Vojvodina iz tog budžeta zaista dobija onoliko koliko joj po zakonu pripada ili ne.
Poslanici SVM nastojali su da dokažu da se vlada ne pridržava sopstvenih zakona, kaže politikolog dr Duško Radosavljević, profesor Novosadskog univerziteta, povodom najnovije koalicione krize zbog budžeta.
Reč je o tome da je formalno za Vojvodinu izdvojeno planiranih sedam odsto po Ustavu, ali ne i 15 milijardi što je po osnovu prodaje NIS trebalo biti prosleđeno Pokrajini nakon usvajanja Statuta, a što je bilo zacrtano još u budžetu iz 2009. godine. Pošto je Statut usvojen, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su podsetili na to, a Vlada je taj zahtev ocenila kao „nizak udarac“. Zahtev je u stvari vrlo nepristojan, jer je taj novac već potrošen, i onda je najbolje stvoriti atmosferu u kojoj je kriv onaj ko je ukazao na krivca, kaže za Danas jedan od članova pokrajinske vlade.
Konflikt oko budžeta, kao i ponašanje predstavnika republičke vlasti nakon usvajanja Statuta u vojvođanskoj javnosti već otvaraju pitanje stvarne težine toga akta i realnosti autonomije koju Vojvodina očekuje.
– Sudeći po prvim potezima vladajuće koalicije posle usvajanja vojvođanskog statuta, može se paradoksalno dogoditi da Vojvodini bude i teže nego što je do sada bilo, i da se vojvođanske institucije, zbog toga što u njima dominiraju članovi Demokratske stranke, ne usude da koriste nova ovlašćenja koja su dobile, bez obzira koliko su ta ovlašćenja skromna – kaže za Danas ekonomski analitičar Dimitrije Boarov.
Prema njegovim rečima, u političkom javnom mnjenju forsira se jedno „staro uverenje, stara predrasuda, da Statut znači da Vojvodina ne želi više da deli sudbinu cele Srbije, i da će zbog toga Srbija imati ekonomske, finansijske i druge štete“.
– Mislim da iza toga stoji problem dominacije jedne konzervativne političke ideje u Srbiji koja kaže da država može napredovati samo ako se iz jednog centra kontrolišu svi društveni tokovi. Naprosto, još uvek nisu stvorene političke pretpostavke za stvarnu modernizaciju Srbije. Čak su i one stranke koje se iskreno zalažu za modernizaciju u dubini svog političkog promišljanja još uvek zarobljenici te centralističke ideje – kaže Boarov.
Politikolog Duško Radosavljević kaže za Danas da je „strah od ekonomske samostalnosti Vojvodine kratkovida politika“ i da je istina upravo suprotna.
– Ukoliko se Vojvodina bude ekonomski više razvijala, za šta je preduslov više slobode, više će izdvajati i za zajedničku kasu. Svakako da Vojvođani bolje poznaju svoje ekonomske resurse i potencijale, i svoje standarde života nego Beograd, i zato se insistira na autonomnom upravljanju tim resursima. Siromašenjem Vojvodine – a ona se de fakto permanentno osiromašuje od devedesetih – Srbija će imati samo veće probleme da napuni budžet. Ali, pošto ova vlast razmišlja kratkovido i uskogrudo, kao i u svemu drugom, njen cilj je da se ovog trenutka uzmu pare, i ne postoji pojam kasnije. To se, naravno, događa i drugim delovima zemlje, čiji je razvoj tragično zapostavljen. Tako se može desiti da već naredne godine u budžetu ne bude para – smatra Radosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
