Demokrate se okreću brizi o običnom čoveku

„Za DS je u Sokobanji na proteklim izborima glasao svaki treći građanin, ali je na delu pokušaj prekomponovanja vlasti, što isključivo predstavlja ogoljenu borbu za fotelje i istovremeno obesmišljava izbore za lokalne samouprave“, kaže u intervjuu za Danas Dejan Nikolić, kandidat za potpredsednika DS.

Ima li ikakvih neizvesnosti pred Skupštinu stranke, ako se zna da se bira sedam potpredsednika, a da ima isto toliko kandidata? Koliko je to demokratski?

– I dogovor je deo demokratičnosti. Verujem da broj i raspored potpredsednika nikako nije izraz kompromisa vrha DS, već je izraz odnosa političkih snaga dveju političkih koncepcija u okviru DS, koje su našle zajednički imenitelj.

Većina kandidata za potpredsednike nije poznata najširoj javnosti. Šta je DS time htela da postigne?

– Stranka želi da u prvi plan postavi ljude koji postižu dobre rezultate. Iako su na republičkom nivou neki kandidati manje poznati, u sredinama iz kojih dolaze su politički prepoznatljivi i beležili su uspehe. To, takođe, znači da ne morate biti ministar i nacionalno poznat da biste dobili šansu za neku od vodećih funkcija u DS.

Zar to što Dragan Đilas za protivkandidata ima samo Branimira Kuzmanovića nije poigravanje demokratijom?

– Po mom uverenju, nema sumnje da program i tim Dragana Đilasa ima većinsko poverenje u okviru DS. Međutim, i drugi kandidat je imao šansu da predstavi svoj program i svoj tim, a konačnu reč će dati delegati na Skupštini. Šansa je ključna reč u našoj stranci.

Da li je dogovorom Tadić – Đilas potpuno otklonjena mogućnost cepanja stranke?

– DS će ostati jedinstvena. Dogovor Đilas – Pajtić – Tadić odslikava želju velikog broja članova stranke. Nakon Skupštine, tim sa Đilasom na čelu i novim legitimitetom okrenuće se temeljima politike DS i socijaldemokratiji, običnom čoveku.

Zašto se sada, kada ste opozicija, vraćate običnom čoveku od koga ste se u proteklih osam godina, koliko ste bili vlast, otuđili?

– Ne bih rekao da se DS otuđila od običnog čoveka. Na kraju, i sebe vidim kao običnog čoveka i družim se s običnim ljudima. Mada se slažem da se stranka manje bavila običnim ljudima nego nekim drugim pitanjima koja su bila nametnuta kao važnija. Mi politiku stranke nikada nismo suštinski menjali, niti ćemo. Promenićemo, međutim, fokus svoje politike i vratiti brigu o običnom čoveku u prvi plan.

Jedna od važnih funkcija je i šef poslaničke grupe u Skupštini Srbije. Zašto tajite ko će zauzeti to mesto posle Dragoljuba Mićunovića?

– Parlament je uvek prva linija i napada i odbrane, promovisanja politika i zastupanja stavova jedne stranke. Zato je ova funkcija jako važna i o njoj će tek biti reči. Odluka o novom šefu poslaničke grupe još nije doneta, ali ima nekoliko kandidata spremnih da preuzmu tu veliku odgovornost.

Nije valjda da vlast nije ništa uradila? Borba protiv korupcije?

– Protiv korupcije se treba boriti antikorupcijskim zakonima, a ne preko tabloida i postavljanjem kadrova iz propalih pečenjara na najodgovornija mesta, a da im je Aleksandar Vučić jedina preporuka. Takva politika će biti kratkog daha. Takođe, ova Vlada nema snage da se suprotstavi korupciji u sopstvenim redovima.

Vidite li u tome i politički revanšizam vlasti?

– Očigledna je namera vlasti da revanšizmom ojača svoje pozicije, jer ne može da obezbedi bolji život građanima. Poruka javnosti i članovima DS koji trpe torturu u svojim sredinama je da ćemo takvoj politici stati na put.

Udar na vlast posle Izborne skupštine

Prošlo je sto dana nove Vlade i obećane tolerancije DS, ali se vaša stranka i dalje ponaša pasivno?

– Zbog unutarstranačkog izbornog procesa, opoziciono delovanje DS jeste bilo nešto slabije, ali smo u Narodnoj skupštini vrlo jasno ukazivali i kritikovali katastrofalne rezultate ove Vlade – svadljivu diplomatiju, povećanje PDV, javnog duga, budžetskog deficita, zaduživanje, pa još na sve to i postavljanje partijskih poslušnika na bitne funkcije u državi. Odmah nakon Izborne skupštine pokušaćemo da artikulišemo to nezadovoljstvo i da sprečimo aktuelnu vlast da srlja iz loših poteza u još gore.