Demokratski institut Kosova: Potrebno povećanje transparentnosti dijaloga Kosovo – Srbija

„Ova analiza se fokusira na tri aspekta dijaloga između Kosova i Srbije. Potrebu za napretkom ka konačnom sporazumu, potrebu za razvojem unutrašnjeg dijaloga sa srpskom zajednicom na Kosovu, kao i potrebu za povećanjem transparentnosti i odgovornosti Vlada prema Skupštini i široj javnosti vezano za ovaj proces“, rekla je Violjeta Hadžoli iz KDI.

Kako je navela, nastavak dijaloga Kosova i Srbije ostaje važan faktor „posebno za spoljnu politiku Kosova, ali i stabilnost u regionu uopšte“.

Hadžoli je ocenila da „iako Kosovo i Srbija pregovaraju u okviru platforme Evropske unije (EU) više od decenije, ideja o pregovorima i konačnom epilogu i dalje ostaje nejasna“.

„Uprkos brojnim dogovorima tokom prve polovine procesa, dijalog je proizveo nejasnoće, dok dve zemlje još uvek nisu postigle konačan dogovor. Diskusije u okviru dijaloga su se odvijale uglavnom o tehničkim temama, o kojima se diskutovalo iznova i iznova u zavisnosti od razvoja dogđaja na terenu“, ocenila je ona.

Hadžoli je naglasila da su, otkako su nastavljeni sastanci dijaloga u Briselu nakon izbora nove Vlade na Kosovu, više od godinu dana razgovarano o slobodi kretanja, konkretno o pitanju registarskih tablica, energiji i pitanju nestalih lica. Posle mnogo napora, strane su usaglasile mapu puta za sprovođenje energetskog sporazuma, dok dogovora o slobodi kretanja i nestalim licima još nema.

„S druge strane, novi sporazum o energetskoj mapi puta izgleda prati ista praksa nesprovođenja. To je zato što Srbija nije primenila tačke vodiča prema utvrđenim rokovima. Ova situacija će primorati strane da ponovo razgovaraju o ovom pitanju“, ocenio je KDI.

U međuvremenu, postoji mnogo tema o kojima tek treba da se usaglase strane, a potrebno je razgovarati i o višestruko postignutim dogovorima, a koji nisu sprovedeni u praksi, kao što je naprimer sporazum o diplomama, IBM i drugo.

Hadžoli je rekla da se sada sastanci dijaloga održavaju samo kao reakcija na dešavanja na terenu, kao što je sastanak 18. avgusta nakon odluke Vlade o sprovođenju sporazuma o slobodi kretanja.

„Čini se da nema političke volje stranaka da se krene ka konačnom sporazumu, iako to ostaje zahtev i kriterijum EU da obe zemlje krenu napred ka integracionim procesima. Strane bi trebalo da što pre nastave razgovore o elementima ovog sporazuma kako bi se približile konačnom rešenju, koje bi onda imalo domino efekat na rešavanje tehničkih pitanja. U suprotnom, nedostatak političke volje da se krene napred ka konačnom sporazumu nastaviće da se odražava na situaciju na terenu, održavajući nestabilan status kvo koji povremeno proizvodi tenzije“, ocenjeno je u analizi.

Paralelno sa nastavkom procesa dijaloga, Hadžoli je dodala da bi Vlada trebalo da sprovede u delo dugogodišnju ideju o unutrašnjem dijalogu sa srpskom zajednicom koja živi na Kosovu.

„Ovo je u cilju povećanja komunikacije i saradnje između institucija Kosova i ove zajednice, sa ciljem da se garantuje njihova održiva integracija u državu Kosovo. Povodom odluka Vlade koje se tiču građana ove zajednice, Vlada bi trebalo da organizuje sistematske informativne kampanje na terenu koje prevazilaze objave na društvenim mrežama. U tom pravcu bi trebalo da postoji saradnja sa srpskim opštinama za distribuciju informacija ovoj zajednici“, dodaje se u analizi.

Što se tiče transparentnosti i odgovornosti procesa dijaloga, Hadžoli je naglasila da Vlada treba da poveća transparentnost i odgovornost procesa dijaloga prema Skupštini i javnosti povećanjem broja izveštaja Skupštini na sopstvenu inicijativu i olakšavanjem pristupa informacije o dijalogu za javnost na zvaničnom sajtu.

„U tom pravcu trebalo bi da postoji sistematsko izveštavanje visokih predstavnika Vlade o sastancima održanim u okviru dijaloga, uključujući i posljednji sastanak. U međuvremenu, ažurirani izveštaji o stanju implementacije sporazuma o dijalogu treba da budu sastavljeni što je pre moguće i podeljeni Skupštini i javnosti“, konstatuju u analizi.