Analiza Demostata: Da li su moguće investicije iz Katara deo „zapadne šargarepe“?

Naime, zemlje saveznice Zapada, poput zalivskih monarhija, ne ulažu na tržišta kakvo je srpsko bez jasnog signala sa Zapada. Tako je bilo i 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, a kada su u Srbiju počele da dolaze investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je početkom marta u Dohi na konferenciji u organizaciji Ujedinjenih nacija, a tom prilikom se prvi put sastao sa emirom Katara, šeikom Tamim bin Hamadom el Tanijem. Srpske medije najviše je privukla informacija, koju je predsednik preneo, da je zamolio emira da Katar razmotri mogućnost da postane strateški partner „Er Srbije”.

Vučić i šeik su, kako je saopšteno, razgovarali o bilateralnoj saradnji, ekonomiji, energetici i drugim investicijama. Vučić je u izjavi medijima ocenio da je sastanak sa emirom veoma značajan i da je Katar zainteresovan za saradnju sa Srbijom u mnogim oblastima. Očekuje i da emir ove godine dođe u Srbiju.

Eventualne investicije iz Katara bile bi deo „šargarepe” koja očekuje Srbiju ako se u spoljnopolitičkom smislu okrene Zapadu, te bude konstruktivna kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, saznaje Demostat u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima.

Saveznici Zapada, poput zalivskih monarhija, ne ulažu na tržišta kao što je srpsko bez jasnog signala sa Zapada. Slično je i sa još nekim svetskim ekonomskim silama, poput Japana, odakle trenutno postoji interesovanje za hidroelektranu Bistrica.

Podsećanja radi, Demostat je još krajem januara pisao da Srbiju čeka „šargarepa” u vidu jasne perspektive članstva u EU, investicija u energetski sektor, kao i novih investicija u drugim oblastima iz EU i SAD ukoliko prihvati evropski predlog.

Katar ima blisko partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, zemljom koja je izuzetno zainteresovana za što hitnije rešavanje kosovskog pitanja, ali i Zapadni Balkan na strani Zapada.

Katar je jedan od najbližih vojnih partnera SAD u regionu. Vazduhoplovna baza u Kataru najveća je baza SAD na Bliskom istoku. Predsednik Bajden je prošle godine označio Katar kao jednog od glavnih saveznika van NATO-a.

Izuzetno bogata mala monarhija na Persijskom poluostrvu važan je faktor regionalne, ali i svetske politike, zahvaljujući pre svega velikim rezervama prirodnog gasa.

Katar se može opisati kao poluprivatna država, koja funkcioniše kao velika korporacija. U Kataru glavnu reč vodi šeik, koji donosi najvažnije odluke kada je reč o strateškim partnerstvima, investicijama i međunarodnim odnosima.

Ta 2013. godina u političkom smislu bila je obeležena Briselskim sporazumom, ali je, kada je reč o ekonomiji, glavni utisak ostavio dolazak predstavnika Ujedinjenih Arapskih Emirata, pre svih šeika Muhameda bin Zajeda, u Srbiju, te najava arapskih investicija.

Naši sagovornici navode da nije slučajno da su i investicije iz UAE u Srbiju počele da dolaze 2013. godine, kao neka vrsta podstreka za Beograd, koji je tada pregovarao, a potom i stavio svoj potpis na Briselski sporazum.

Zbir iščekivanih investicija bio je impresivan, ali se nisu sve i ostvarile, poput izgradnje Mubadaline fabrike čipova, koja je bila pompezno najavljivana. Međutim, bez obzira na obećanja, u Srbiju su se slile velike investicije iz Emirata.

Ministar Siniša Mali rekao je 2020. godine da je ukupna vrednost arapskih investicija u Srbiji četiri milijarde evra.

Prva investicija do koje je došlo jeste prodaja 49 odsto akcija nekadašnje avio-kompanije JAT firmi „Etihad“. U godinama koje su dolazile, udeo UAE se sa 49 odsto akcija postepeno smanjivao, da bismo od predsednika Vučića tokom posete Kataru čuli da je Er Srbija sada u potpunosti u srpskim rukama, kao i da je ponudio strateško partnerstvo „Katar Ervejzu”, kompaniji koja se, iako nije velika, ubraja među najbolje avio-kompanije na svetu.

Druga najprepoznatljivija investicija iz UAE jeste „Beograd na vodi”, projekat koji od samog početka prate velike kontroverze. Stambeno-poslovni kompleks vrednosti oko 3,5 milijardi evra je u vlasništvu Vlade Srbije (32 odsto), dok preostali udeo ima investitor, kompanija „Igl Hils” iz Emirata.

Pored njih, u Srbiji posluju I „Al Dahra”, koja se bavi proizvodnjom i preradom hrane, a koja je 2018. godine kupila Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB) po ceni od oko 105 miliona evra i tako postala vlasnik 17.000 hektara plodnog zemljišta. U Srbiji posluje i kompanija „Al Ravafed”, koja se bavi gajenjem žita.

Takođe, Srbija je više puta tokom ovih deset godina dobijala zajmove od Abu Dabija za budžetsku podršku, koji su od strane vlasti ocenjivani kao veoma povoljni. Može se očekivati da Srbija dobije još kredita od UAE, poput prošlogodišnjeg od milijardu dolara.

Krajem prošle godine predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež boravio je u poseti Dohi, gde se sastao sa predstavnicima Fonda za razvoj Katara. Oni su preneli spremnost te zalivske zemlje da investira u Srbiju. Ocenjeno je da su veliki potencijali za saradnju u oblastima energetike, prehrambene, mlekarske industrije, kao i u IT sektoru, saopštila je PKS. Tada je najavljeno da će dve države početkom ove godine formirati Poslovni savet.