Demostat: EU donira 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge BG-Niš, potpisivanje sporazuma krajem februara

Donacija EU za obnovu pruge je najveća pojedinačna bespovratna pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU.

Ugovor o rekonstrukciji pruge, koja će ukupno koštati oko 2,2 milijarde evra, biće potpisan krajem februara, a događaju će prisustvovati predstavnici državnog vrha, kao i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, kažu za Demostat u Delegaciji EU.

Vodeći finansijer rekonstrukcije železničke pruge Beograd-Niš je Evropska investiciona banka, koja je odobrila zajam od 1,1 miljardi evra. Evropska banka za obnovu i razvoj opredelila je 550 miliona evra, a deo će se finansirati i iz budžeta Srbije. Projekat će delom biti finansiran i iz granta EU u iznosu od 600 miliona evra, što je najveći iznos bespovratnih sredstava koji je Srbija ikada dobila od EU. Reč je o grantu EU preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Rekontrukcija pruge Beograd-Niš jedan je od najznačajnijih železničkih projekata u Srbiji. U okviru projekta biće rekonstruisana pruga u dužini od oko 230 kilometara. Kvalitet putničkih i teretnih usluga biće izuzetno unapređen, budući da će se vozovi, kada pruga bude završena, kretati brzinom i do 200 kilometara na čas.

Deonica bi trebalo da bude završena do 2029. godine, kako bi do kraja ove decenije putnici mogli da putuju brzom železnicom od Niša do Beograda, a zatim i do Budimpešte.

Kada se govori o modernizaciji železnice u Srbiji, najviše se pominju projekti sa Kinom i Rusijom, koji se realizuju kroz kreditna zaduživanja kod te dve zemlje. Javnost nije dovoljno upoznata da je EU uključena u brojne projekte na modernizaciji pruga, kroz bespovratna sredstva ili povoljne zajmove kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. EU je poslednjih 15 godina bila uključena u finansiranje modernizacije pet ključnih železničkih deonica u Srbiji.

Pruga Beograd – Niš deo je Transevropske transportne mreže i zato je u interesu Evropske unije da se modernizuje. Mnogi evropski koridori prolaze kroz Srbiju, tako da neke zemlje EU bez Srbije zapravo nemaju železničku vezu sa drugim zemljama članicama. Deonica Beograd – Niš se smatra kičmom srpske železničke mreže i ključnom trasom za povezivanje mreže Zapadne Evrope sa Zapadnim Balkanom i dalje Grčkom i Turskom.

U interesu EU je i da železnica u Srbiji bude modernija, jer je to najzeleniji vid prevoza robe i putnika.

Moderna železnica za ekonomiju Srbije podjednako je važna kao i moderna putna infrastruktura. Bolje saobraćajnice znače nove investicije, nova radna mesta, bolji standard građana. Brzim prugama Srbija bi dobila potencijal za povećanje prihoda od tranzita i postala konkurentnija destinacija za investicije.

Značajniji udeo železničkog saobraćaja uz elektrifikaciju pruga imao bi velikog uticaja na smanjenje emisije ugljen-dioksida. Rekonstrukcija pruge, koja je prvi put izgrađena daleke 1884. godine, trebalo bi da doprinese postepenom prelasku na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta.

Dogovor o izgradnji prve pruge Beograd – Niš postignut na Berlinskom kongresu

Ugovor o izgradnji pruge, prve redovne železničke linije na teritoriji Kraljevine Srbije, potpisan je 1881. godine. Međutim, dogovor o njenoj izgradnji postignut je nekoliko godina ranije, na Berlinskom kongresu 1878. godine. Tada su se Srbija i Austrougarska obavezale da će povezati svoje železničke mreže kod Beograda. Srbija je tada prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Niša, a onda i dalje ka jugu do granice sa Bugarskom.

Srbija ipak nije imala sredstava da dogovor i ispuni, budući da je bila iscrpljena finansijskom krizom nakon ratova protiv Turaka. Beč je insistirao, pa je tako u aprilu 1880. godine potpisana nova konvencija kada su utvrđeni detalji, širina koloseka, vrsta lokomotiva i kola, najmanja dozvoljena brzina, kao i druge odredbe. Srbija se ponovo obavezala da će prugu završiti za tri godine.

U februaru 1881. godine sklopljen je ugovor sa partnerima iz Pariza o izgradnji pruge, koja je i otpočela na leto iste godine. Početak radova na izgradnji pruge svečano je obeležen u prisustvu državnog vrha, u blizini današnje Mostarske petlje, koja je tada bila daleko od grada. Knez Milan Obrenović udario je srebrinim budakom po zemlji i tako ozvaničio početak radova.

Prva pruga Beograd-Niš bila je dugačka 243 kilometra i zaista je završena za tri godine, te puštena u redovni putnički saobraćaj 15. septembra 1884. Otvorena je nekoliko dana ranije, 4. septembra, kada su iz Beograda za Niš krenula dva voza sa članovima srpske vlade i predstavnicima francuske uprave. Cene karata su u početku bile dosta visoke za prosečnog građanina. Međutim, kada je Srbija u potpunosti preuzela kontrolu nad železnicom od Francuza, cene su postale pristupačnije.

Železnica je u to vreme bila simbol modernizacije i boljeg standarda, pa je tako i za Srbiju izgradnja pruge značila neki novi početak u razvoju društva i privrede.