Demostat: Ivica Dačić ponovo ministar spoljnih poslova

Dačić, koji je bio predsednik Skupštine Srbije u prethodnom mandatu, vraća se u ministarstvo koje je vodio u vladi Aleksandra Vučića, a potom i Ane Brnabić, od 2014. do 2020. godine.

Pred novim ministrom spoljnih poslova Srbije je, u ovakvim međunarodnim okolnostima, veliki posao. Vladu Srbije čekaju važne odluke po pitanju KiM i odnosa prema Rusiji, odnosno Evropskoj uniji. Ne treba zaboraviti da je Dačić, u svojstvu premijera, u aprilu 2013. godine potpisao Briselski sporazum sa Prištinom, koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, kosovsku policiju, integraciju pravosudnih vlasti, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, kao i da dve strane neće blokirati jedna drugu u evropskim integracijama. Nema sumnje da ga novi sporazumi čekaju i u ovoj vladi.

I pored toga što se za Dačića lepi etiketa „ruskog čoveka“, na Zapadu postoji jedna vrsta uvažavanja kada je Dačićeva konstruktivnost u pitanju. Dačić je imao vrlo dobru komunikaciju sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, za vreme čijeg mandata je i potpisan Briselski sporazum. Iz diplomatskih krugova dolaze signali da bi Eštonova ponovo mogla biti uključena u dijalog Beograda i Prištine, sada u timu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Dačić u diplomatskim krugovima ima veći kredibilitet i na istoku i na zapadu u odnosu na SNS i dosadašnjeg šefa diplomatije Nikolu Selakovića. I iako važi za proruski orijetisanog političara u Srbiji, Dačić se posle izbora sastao sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, samo mesec dana po njegovom dolasku u Beograd.

Potvrđena procena Demostata

Demostat je još u aprilu pisao da će Dačić imati važnu funkciju u novoj vladi, u trenutku kada su i njega i Socijalističku partiju Srbije (SPS) mnogi otpisali. Tada su, naime, funkcioneri Srpske napredne stranke poručivali da za SPS neće biti mesta u Nemanjinoj 11, a sumnje da je tako nešto moguće podgrejao je i sam Aleksandar Vučić još u izbornoj noći, kada je rekao da njegova stranka ima većinu sa Savezom vojvođanskih Mađara, uz kritike da su „neki“ iskoristili rat u Ukrajini kako bi podigli svoj rejting. Nekoliko dana kasnije rekao je na RTS-u da ga je Ivica Dačić zvao više od deset puta u toku izborne noći, ali da mu se nije javio. I Zorana Mihailović se više puta tokom šest meseci od izbora javno suprotstavila ideji da socijalisti ponovo budu u izvršnoj vlasti, dok je slične poruke slao i Darko Glišić. Međutim, ispostavilo se, kako je Demostat i tada procenio, da je Dačićevo mesto u vladi sigurnije od Zoraninog, iako mu je funkcionerka SNS „pretila“ da za njega neće biti mesta u novom kabinetu.

SPS će u novoj vladi imati više ministara nego do sada. Osim činjenice da je Dačićeva lista dobila 31 poslanika u parlamentu, lider socijalista je time što se nije kandidovao na predsedničkim izborima omogućio Vučiću glatku pobedu u prvom krugu. Tako da ni u jednom trenutku, iako je u početku delovalo drugačije, nije bio moguć scenario u kojem SPS i Ivica Dačić ne bi bili deo nove Vlade Srbije.