Demostat: Parlamentarizam u Evropi za vreme korone

Pandemija korona virusa zahvatila je čitav svet i naterala zemlje da primene određene mere u borbi protiv zaraze. Iako se one razilikuju od zemlje do zemlje, iako nisu svuda primenjene u istom obima, ono što je zajednički imenitelj za sve njih je da su restriktivne, odnosno da uskraćuju uobičajeni način života a često i kretanje građana.

Kada je reč o zemljama u bližem okruženju Srbije, u Sloveniji je vanredno stanje proglašeno 12. marta. Tamošnji parlament se pridržava uputstava o bezbednoj udaljenosti i higijeni a liftovi u zgradi nisu u upotrebi. Od 16. marta slovenački parlament održava samo vanredne sednice, a većina sednica odbora je odložena. Većina zaposlenih radi na daljinu, sa izuzetkom osoblja i onih koji su neophodni za vođenje parlamenta.

Slovenački parlament je doneo prvi paket hitnih zakona o ekonomskim merama, dok je jedan akt vladi dao potpunu diskreciju o raspodeli budžetskih sredstava. Građanima je kretanje ograničeno na svoju opštinu, uz određene izuzetke. Penzionerima je dozvoljen odlazak u kupovinu samo u periodu od 8 do 10 sati. Kao i u najvećem broju zemalja koje se bore sa epidemijom korona virusa, na snazi je zabrana kretanja i okupljanja na javnim mestima, i to uz određene izuzetke i na bezbednoj udaljenosti od 1,5 metara. Građani moraju koristiti zaštitne maske i rukavice u prodavnicama hrane, poštama i drugim zatvorenim prostorima.

Prekinut je rad javne uprave, a administrativne jedinice do daljnjeg su ograničene su na izvršavanje hitnih zadataka –  prijave klijenata prihvataju se samo u elektronskom obliku ili mejlom, dok je vlada dozvolila obnavljanje ne-hitnih zdravstvenih usluga od 10. aprila. Trgovinski objekti ostaju zatvoreni, osim prodavnica hrane, apoteka, benzinskih pumpi, banaka i pošti koje su otvorene od 8 ujutru do 20 časova. Zatvorene su i sve obrazovne ustanove, osim onih koje rade sa adolescentima sa emocionalnim i poremećajima ponašanja. Javni prevoz, uključujući unutargradski, prestali su sa radom, dok su taksi službe dostupne samo u hitnim slučajevima.

U Albaniji su, takođe, obustavljene sve privredne aktivnosti koje tokom vanrednog stanja nisu neophodne, a državnim službenicima naloženo je da ostanu kod kuće.

Zatvorene su sve vladine kancelarije koje su na usluzi, ali su nastavile sa radom onlajn.

Policijski čas u ovoj državi traje od 13 časova popodne do 5 sati ujutru, dok je „vikend zabrana kretanja“ na snazi od 13 časova subotom do 5 sati ujutru ponedeljkom. Građanima je od 13. aprila dozvoljeno da odlaze u prodavnice, banke i apoteke i do 17:30h, s tim što je za svako domaćinstvo zadužen po jedan član porodice sa dozvolom i ne može se zadržavati duže od 90 minuta, dok je početak policijskog časa tokom vikenda pomeren na petak u 17:30. Kršenje ovih mera policija prati video nadzorom.

U susednoj Bosni i Hercegovini vanredno stanje je na snazi od 17. marta. Policijski čas, odnosno potpuna zabrana kretanja važi od 20 časova do 5 ujutru, dok za građane starije od 65 godina i one mlađe od 18 ova zabrana važi non-stop. Od 6. do 10. aprila, u periodu od 8 do 12 sati ujutru, starijima od 65 godina bilo je dozvoljeno podizanje penzija i odlazak u kupovinu. Okupljanje je zabranjeno za više od 20 osoba. U Federaciji je na javnim mestima obavezno nošenje zaštitne maske, kao i u Republici Srpskoj, gde su uz to obavezne i zaštitne rukavice. Obustavljene su sve privredne aktivnosti koje ne spadaju u „osnovne“, kao i rad obrazovnih ustanova, a prodavnice i apoteke rade uz skraćeno radno vreme.

Ove mere vlade pozdravio je i tamošnji parlament. Predsedavajući Doma telefonom je razgovarao sa visokim predstavnicima regiona i šire u cilju iznalaženja načina  zajedničkog postupanja.

Vanredno stanje u Severnoj Makedoniji na snazi je od 18. marta, a proglasio ga je predsednik Stevo Pendarovski.

Nakon samoraspuštanja parlamenta u februaru kako bi se stvorili uslovi za vanredne parlamentarne izbore, on se ovim povodom nije ponovo mogao sazvati, a samim tim predsedniku je bilo dozvoljeno Ustavom da proglasi vanredno stanje. Policijski čas, odnosno zabrana kretanja, važi od 16 časova do 5 sati ujutru radnim danima, odnosno od subote u 16 sati do ponedeljka u 5 vikendom. Građanima starijim od 67 godina dozvoljeno je da se kreću od 10 do 12 ujutru, dok je mlađima od 18 godina to dozvoljeno od 13 do 15 časova. Dve opštine sa zapadu zemlje – Debar i Centar Župa – stavljene su u karantin.

Zabranjeno je kretanje više od dve osobe, osim za decu uzrasta do 14 godina ukoliko su u pratnji roditelja. Slično kao i u mnogim zemljama, otvorene su prodavnice, apoteke i slični objekti, obustvaljen je rad škola i fakulteta, a konferencije za medije se od 20. marta održavaju onlajn.

Dekretom koji ima pravnu snagu da “suspenduje sve izborne aktivnosti i sva pitanja koja su u vezi sa izbornim procesom” odloženi su i parlamentarni izbori koji su bili zakazani za 12. april.

Iako formalno nije proglasila vanredno stanje, Hrvatska je uvela mnoge restriktivne mere poput zabrane kretanja osim u neophodnim slučajevima ili uz posebnu dozvolu, a na javnim mestima zabranjeno je okupljanje više od petoro ljudi. Rad javne uprave sveden je na izvršavanje samo neophodnih i hitnih zadataka, a broj službenika i osoblja za toliko je umanjen. Rad preduzeća koja u ovom trenutku nisu neophodna obustavljen je prvobitno na 30 dana, da bi potom bio produžen, a prodavnice, apoteke i benzinske pumpe će nastaviti da rade uz poštovanje mera fizičkog distanciranja. Slično kao u Srbiji, školska nastava prati se preko državne televizije.

Hrvatski parlament usvojio je prvi paket mera za oporavak ekonomije, dok je drugi vladin paket “snažno podržao”, navodi OEBS u svom izveštaju, kao i 63 mere za očuvanje radnih mesta i obezbeđivanje isplate zarada. Plenarna zasedanja hrvatskog parlamenta održavaju se uz ograničenja broja prisutnih i vremena obraćanja, a raspravlja se o nacrtima zakona iz oblasti unutrašnje politike, poljoprivrede i finansija.

Tekst u celosti čitajte na Demostat.rs