Demostat: Srbija menja status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, napravljen prvi korak ka ukidanju

Ova odluka, koju bi formalno trebalo da donese nova vlada nakon formiranja, dolazi nakon sve glasnijih zahteva da se Srbija, zbog ruske invazije na Ukrajinu, uskladi sa evropskom spoljnom politikom, uvede sankcije Rusiji, ali i prekine saradnju s Rusima u humanitarnom centru na jugu Srbije.

Iz Vlade Srbije koja je u tehničkom mandatu nije stigla bilo kakva zvanična informacija o SRHC. Demostat nije dobio odgovor na pitanje kakvi su planovi u vezi sa radom Centra, šta bi podrazumevala promena statusa, da li je planirano njegovo ukidanje i da li će Vlada Srbije odgovoriti na zahteve da rad Centra bude transparentniji. Na naša pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao ni nadležni u SRHC.

SRHC, koji je osnovan 2012. godine s ciljem da pomaže u slučaju elementarnih nepogoda i vanrednih situacija, od početka prate kontroverze, kao i optužbe, mahom sa zapada, da je reč o prikrivenom ruskom obaveštajnom centru i pokušaju da se u Srbiji uspostavi ruska vojna baza. Uporedo sa tim, javljaju se i zahtevi da SRHC bude ukinut, koji su zbog rata u Ukrajini ponovo intenzivirani. Poslednje poruke stigle su iz Evropskog parlamenta (EP) i to u predlogu rezolucije o Srbiji, u kojoj se od naše zemlje traži da prekine „svaku vojnu saradnju s Rusijom, poput regionalnog humanitarnog centra u Nišu“. Slični zahtevi dolaze i iz srpske opozicije, ali i pojedinaca u vladajućoj koaliciji.

Zatvaranje SRHC nije obuhvaćeno sankcijama EU prema Rusiji

Evropski zvaničnici već mesecima upozoravaju Beograd da Srbija, kao zemlja kandidat, treba da prati spoljnu politiku EU i uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), kaže za Demostat da zatvaranje SRHC nije obuhvaćeno paketima sankcija EU prema Rusiji, jer nijedna zemlja članica nema na svojoj teritoriji instituciju sličnu Centru u Nišu.

„Takav zahtev, poslednično, u kontekstu odluka evropskih institucija i ne postoji, iako su se pozivi čuli od pojedinaca u EP“, kaže Novaković. Ali, kako dodaje, zatvaranje ili promena statusa Centra bio bi gest dobre volje prema EU, odnosno zapadu.

Novaković kaže i da opcija ukidanja SRHC deluje izgledno jer objekat godinama nije funkcionisao onako kako je najavljeno. Ocenjuje i da javnost ima malo informacija o radu Centra, kao i da su reakcije na vanredne dogadjaje u Srbiji često izostajale ili kasnile.

Ukidanje centra najmanja cena koju Srbija može da plati

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je u trenutnim međunarodnim okolnostima ukidanje Centra najmanja cena koju Vlada Srbije može da plati da bi pokazala spremnost za saradnju sa zapadom. Ocenjuje da je SRHC do sada postojao samo forme radi i da Vlada Srbije nije smela da ga zatvori jer bi to bila provokacija Rusije, ali da nije mogla ni da ga pusti da zaživi jer bi time naljutila zapadne partnere.

„Centar je sve vreme bio u senci tih previranja izmedju Rusije i zapada. Tu i tamo je bilo obuka za vatrogasce, ali, ironično, avioni ruskog Ministarstva za vanredne situacije obavili su više letova za gašenje požara pre formiranja Centra nego nakon što je formiran“, podseća Radić u izjavi za Demostat.

On odbacuje spekulacije da je Centar nekakva vojna baza Rusije, navodeći da je vojska formalna organizacija koja zahteva jedinice, koje bi se „neizostavno videle“. S druge strane, komentarišući spekulacije da se radi o ruskom obaveštajnom centru, Radić navodi da bi to u teoriji bilo moguće, ali da se takve tvrdnje ne mogu iznositi paušalno i bez dokaza.

Prema njegovim rečima, zatvaranje SRHC bio bi realan scenario, pre svega jer Centar godinama nije u punoj meri u funkciji i ne ispunjava osnovni zadatak zbog kojeg je nastao. Kako objašnjava, prvobitna ideja ruskog ministarstva je bila da Rusija ima  bazu pogodnu za vazduhoplove za protivpožarna dejstva u ovom delu Evrope, a potom je odlučeno da to bude centar koji će pomagati Srbiji i regionu u raznim humanitarnim aktivnostima i u pružanju pomoći civilima.

„Međutim, procena je da bezbednosni i politički problem koji je nastao sa Evropskom unijom i zapadom prevazilazi direktnu korist od aktivnosti Centra i saradnje sa Rusijom u tom kontekstu“, kaže Radić.

Špijunsko-propagandni centar za vođenje hibridnog rata

Jedan od retkih funkcionera vladajuće koalicije koji javno traži zatvaranje Centra je Dragan Šormaz (SNS), koji za Demostat navodi da do sada nije dobio odgovor izvršnih vlasti na njegove pozive da se to učini. Šormaz ocenjuje da je SRHC zapravo ruski špijunsko-propagandni centar za vodjenje hibridnog rata u Srbiji, a svoj stav opravdava i tvrdnjom da SRHC ne obavlja humanitarne delatnosti i da se ne angažuje u vanrednim situacijama u Srbiji.

„U Srbiji smo i ovog vikenda imali poplave, šta su radili, gde su da pomognu? Čak i ako su pomagali posle poplava 2014. godine, kada se ta pomoć uporedi sa onom koju smo dobili od EU i SAD, to je mizerno“, rekao je Šormaz, koji inače veruje da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji i u potpunosti uskadi spoljnu politiku sa politikom EU.

Šormaz smatra da humanitarni centar u Nišu treba da nastavi da radi, ali da ga razvija Srbija, uz pomoć zapadnih partnera koji su već pomagali.

„To je jedna odluka vlade, oni se pakuju i odlaze kući, gde im je i mesto“, zaključuje Šormaz.

Rad Centra netransparentan

SRHC je početkom godine dobio još jednu parcelu na korišćenje od grada Niša, na kojoj će, prema najavama iz Centra, biti postavljeni najsavremeniji trenažeri koji će biti dopremljeni iz Rusije. Parcela se nalazi pored samog objekta, koji je inače smešten blizu aerodroma „Konstantin Veliki“. Najavljeno širenje Centra poklapa se sa sa nedavnom izjavom ministra za civilnu zaštitu Rusije da će ta zemlja nastaviti da razvija objekat u Nišu. Iako smo predstavnike SRHC pitali šta to zapravo znači i na koji način će se Centar razvijati, kao i da li imaju informaciju da Vlada Srbije planira promenu statusa, odgovore nismo dobili. Nema ni odgovora na pitanja koje aktivnosti je centar obavljao ove godine i kako komentarišu spekulacije da njihov rad nije transparentan i da služe kao obaveštajna, pa čak i vojna baza Rusije.

Ni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin nije za Demostat odgovorio kakvi su planovi države za SRHC, ali je u aprilu, povodom desetogodišnjice postojanja centra, poručio da je osoblje SRHC pomoglo našoj zemlji tokom poplava, migrantske krize i pandemije korona virusa, kao i da je Centar opravdao svrhu svog postojanja, iako su mnogi pokušavali da ga zloupotrebe u političkoj borbi protiv Rusije i Srbije.

Specijalan status i diplomatski imunitet?

Centar u Nišu od 2014. čeka diplomatski status, a upravo je taj zahtev ruske strane doveo do tenzija i diplomatskih prepucavanja Rusije i SAD o pravoj nameni SRHC i podgrejao spekulacije da se zaposleni bave „špijunskim poslovima“. Naime, visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Brajan Hojt Ji je 2017. godine izrazio zabrinutost da bi centar mogao da postane „špijunski“ i da bi Srbija, ukoliko dodeli diplomatski status, mogla da izgubi kontrolu nad jednim delom svoje teritorije. Rusija je tada odgovorila da su optužbe apsurdne i u skladu sa američkom hladnoratovskom tradicijom. Pa ipak, SRHC do danas nije dobio specijalan status i imunitet za svoje predstavnike, zbog, kako su ranije srpski zvaničnici govorili, snažnih pritisaka sa zapada. Nije do kraja jasno šta bi diplomatski status podrazumevao, ali su mediji spekulisali da bi se odnosio na imunitet od krivičnih dela za osoblje centra, ali i na tranzit robe, koja bi bez kontrole prolazila kroz Srbiju.

Sporazum o SRHC se automatski produžava na pet godina

Srpsko-ruski humanitarni centar (SRHC) je formiran u aprilu 2012. godine na osnovu Sporazuma između vlada Srbije i Rusije, koji su u Nišu potpisali tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu, a koji je potom ratifikovan u parlamentu. Prema odredbama, sporazum se automatski produžava za po pet godina, ukoliko jedna strana, odnosno Vlada Rusije ili Srbije, ne obavesti drugu o svojoj nameri da ga raskine, i to najmanje šest meseci pre isteka važećeg roka. Ukoliko su odredbe sporazuma poštovane, on je automatski produžen na još pet godina u aprilu 2022. Za sada nije zvanično poznato da li je Vlada Srbije obavestila ruske partnere o nameri da taj sporazum raskine i tako promeni status ili ukine Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu.