Demostat: Srbija može da posreduje između Ukrajine i Rusije?

Trenutak da aktuelna vlast odabere stranu kao da nije mogao biti gori, jer se sve dešava neposredno pred izbore.

Diplomatske dileme su se lomile od emotivnog stava građana Srbije prema Rusiji, preko predstojećeg gasnog sporazuma sa Moskvom, prisustva ruskih kompanija u energetskom sektoru, njihovog učešća u kritičnim infrastrukturnim projektima, pa sve do toga da se Rusija kao članica Saveta bezbednosti oštro suprotstavlja nezavisnosti Kosova.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da ni Ukrajina nikada nije priznala Kosovo, a Evropska unija je jasno iznela stav da od država u procesu pristupanja očekuje da se uskladi sa odlukama Brisela, pre svega po pitanju sankcija.

Bez obzira što je Srbija na evropskom putu, zvanični Beograd i dalje insistira na prijateljstvu sa Vladimirom Putinom, odnosno na odličnim vezama sa Rusijom i Kinom.

U petak 25. februara, a 36 sati posle početka sukoba u Ukrajini, predsednik Aleksandar Vučić zvanično je saopštio da Srbija najiskrenije “žali zbog svega što se događa na istoku Evrope i poštuje teritorijalni integritet svih zemlja, pa i Ukrajine”.

Istovremeno, navedeno je da je Srbija protiv uvođenja sankcija bilo kojoj državi, pa i Rusiji. Vučić je naglasio da će se Srbija o pitanju sankcija rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa.

– Zbog iskustva sa sankcijama Zapada s kraja prošlog veka, ali i činjenice da su u Republici Srpskoj i dalje izloženi sankcijama, Srbija smatra da nije njen vitalni interes da uvodi sankcije bilo kojoj državi, poručio je predsednik Srbije.

Komentarišući navedeni stav zvaničnog Beograda, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Igor Novaković za Demostat kaže: “Srbija je u prilično nezahvalnoj situaciji, koja je posledica prethodnih decenija i spoljnopolitičkih ciljeva koje je zacrtala, pre svega oko pitanja nezavisnosti Kosova. Otvaranje procepa između Zapada i Rusije od 2014. godine stavio je Srbije u poziciju da balansira, i traži neki srednji teren između EU, SAD i sa druge strane Rusije, a od nedavno i Kine”.

– Nakon objave pozicije Srbije, koja jeste suštinski zadržavanje postojećeg stava, jasno je da ostajemo u sličnoj poziciji. Iako lično smatram da je Srbija trebalo da kvalifikuje rusku invaziju kao agresiju, očigledno je i da nakon tvita američke ambasade postoji određeno razumevanje za stav Srbije. Koliko će ono trajati, i koje će posledice ostaviti ostaje pitanje. To zavisi od raspleta situacije i dužine trajanja krize. Može se dogoditi da Srbija zahvaljujući ovom stavu bude u situaciji da pruži usluge medijacije, smatra Novaković.

– Sigurno je da će zadržavanje stava zahtevati snažne diplomatske napore i intenzivnu komunikaciju sa našim partnerima. Takođe smatram da Srbija u moralnom smislu mora da pruži određenu pomoć Ukrajini. Najmanje što bi mogli da učinimo je da smesta ponudimo pomoć ukrajinskim izbeglicama, uglavnom ženama i deci, koji naviru preko granica Ukrajine i centralnoevropskih država. Kao država čiji je veliki broj građana poreklom sa teritorija bivših jugoslovenskih republika, trebalo bi da imamo i razumevanja i kapaciteta za jednu takvu akciju, zaključuje Igor Novaković.

Mišljenje o tome kakav stav treba da zauzme Srbija, Vladan Živulović, presednik Atlanskog saveta Srbije je dao za Demostat, pre zvaničnog oglašavanja, Aleksandra Vućiča po ovom pitanju i on je bio veoma jasan: „Srbija treba najoštrije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu koja svojim ponasanjem to nije zaslužila.

Srbija to mora da učini zato sto je već preživela ovakvo dramatično iskustvo od višestruko jačeg neprijatelja 1999. godine. Tada nije bilo građana naše zemlje koji nije osudio taj napad, a danas se to isto događa građanima Ukrajine“.

– Bili bismo licemeri i bezdušnici, dodaje Živulović, ako to ne učinimo, jer tačno znamo šta oni preživljavaju u ovom trenutku.

Vladan Živulović zaključuje:“Predsednik Rusije verovatno očekuje brzu predaju ukrajinske vojske. Sled daljih događaja je smena legalno izabrane vlasti i postavljanje nekakvog marionetskog režima”.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.