Demostat: Srbija razmatra mađarski model pomoći porodici

Oslobađanje od poreza za majke četvoro i više dece, subvencionisani stambeni krediti koje parovi ne moraju da vrate ako dobiju treće dete, naknada u iznosu pune plate tokom porodiljskog odsustva i mogućnost bolovanja za bake i deke koji čuvaju decu, neke su od mera kojima Vlada Mađarske pokušava da podigne natalitet.

„Kada analiziramo mađarski program prvo što primetimo jeste da su oni opredelili 4,8 odsto BDP-a za podsticaje rađanja i podršku porodicama, što je značajno više novca nego što naša država ulaže u ove programe. Deo tog novca iz mađarskog budžeta ide i za centre za socijalni rad, što nije direktno vezano za natalitet, ali i dalje ne znam koliko je realno da se kod nas slične sume novca izdvoje za ovu namenu“, kaže Milica Vesković Anđelković, sociološkinja sa Instituta za sociološka istraživanja.

„Mi smo do sada izdvajali 650 miliona dinara iz budžeta konkretno za Kabinet za demografiju, to se preusmeravalo lokalnim samoupravama da one koriste za svoje programe i ni to nije dovoljno. Videćemo, vrlo brzo, kada bude sačinjena nova Vlada, da li će taj Kabinet uopšte opstati, da li će nova Vlada najaviti dodatne mere za podsticaj nataliteta, i na osnovu toga ćemo moći da procenimo koliko se u Srbiji pitanje dece i porodice vidi kao realan problem. Ukoliko Ministarstvo za populacionu politiku bude ukinuto to će značiti veliki pad na listi prioriteta“, dodala ona.

„Ne znam koliko bi kod nas mera sa davanjem kredita dala rezultata jer to zavisi od mnogih drugih faktora. Jednako efikasni mogu biti i državni stanovi, ali za sada mislim da je osnaživanje žena na polju radnih prava – izjednačavanje naknada za porodiljsko bolovanje sa platom – jako važno. Pored toga, naše ispitanice pokazuju da bi im podrška starijih generacija dosta značila“, rekla ona.

„Istraživanje o međugeneracijskoj solidarnosti pokazalo je da bi se mnogo više porodica odlučilo na rađanje drugog deteta da su imali više pomoći od baka i deka… Ovo je i Mađarska prepoznala te su uveli mogućnost da i bake i deke koji su još uvek zaposleni uzmu odsustvo sa posla radi čuvanja unučadi“, navela je Vesković Anđelković.

„Bez obzira na to kakav će biti sastav nove Vlade, demografija treba da ima svoje mesto koje je započeto u prethodnom mandatu. Aktivnosti vezane za demografiju i populacionu politiku se neće menjati jer je država već počela da radi na sprovođenju mera i one daju rezultate“, smatra Slavica đukić Dejanović, odlazeća ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku.

„U 2019. godini, kada su počele promene u ovoj oblasti, mi smo bili jedina zemlja u regionu, od 10 država, koja je zabeležila veći broj novorođene dece u odnosu na prethodnu godinu za 424 dece. To je mali pomak, za demografe i statističare to ne znači mnogo, ali nama ipak govori da primena mera donosi neke rezultate“, dodala je ona.

Komentarišući kritike da je „politika porodice“ koju vodi Orbanova Vlada nacionalistički orijentisana i okrenuta konzervativnim vrednostima zato što insistira na bračnoj zajednici i vrlo je restriktivna prema migrantima, đukić Dejanović ističe da u Srbiji postoji razlika i da mi jesmo liberalniji u nekim merama.

„U našoj državi parovi koji odlaze na vantelesnu oplodnju ne moraju biti u formalnoj bračnoj zajednici kao što je slučaj u Mađarskoj. Za njih je tipična tradicionalnost i podsticanje bračnog statusa i to se vidi i iz podataka da je broj brakova u januaru 2019. skočio za 103 odsto u odnosu na 2018. godinu. Očigledno je da kod njih ove mere daju rezultate“, istakla je ona.