Demostat: Srce na Istoku, džep na Zapadu

Deset odsto anketiranih smatra da Srbija nema nijednog prijatelja ili nema uopšte, šest odsto misli da je najveći prijatelj Kina, sedam odsto Grčka, tri odsto Makedonija, po dva odsto Crna Gora i Nemačka, po jedan odsto SAD, Rumunija i Francuska, dok je sedam odsto odgovorilo da su to „ostale države“.

Na pitanje šta bi za Srbiju bilo najbolje kada je reč o vojnim bazama velikih sila, 53 odsto ispitanika je podržalo državni stav o vojnoj neutralnosti, da nema baza, 20 odsto prihvatilo bi ruske, četiri odsto i baze Rusije i SAD, dva odsto samo američke, a 21 odsto je reklo da ne zna.

Anketa je napravljena na reprezentativnom uzorku od 1.200 građana, a na pitanje u kojoj zemlji bi, posle Srbije, najviše voleli da žive, 52 odsto se izjasnilo za zemlje Zapada, tri odsto za Rusiju, 17 odsto je reklo sa „ni u jednoj drugoj“, dok je bez odgovora bilo 15 odsto.

U Nemačkoj bi živelo 11 odsto ispitanika, sedam odsto u Švajcarskoj, po pet odsto u Austriji, Italiji i Švedskoj, četiri odsto u SAD, po tri odsto u Norveškoj i Francuskpj, dva odsto se izjasnilo za Španiju, Grčku i Kanadu.

Na pitanje koju zemlju bi preporučili svojoj deci za život, 16 odsto je reklo da je to Nemačka, 11 odsto Švajcarska, po pet odsto Austrija i SAD, po četiri odsto Švedska i Norveška, a po tri odsto smatra da su to Italija, Kanada i Rusija.

Da ne zna odgovorilo je 19 odsto ispitanika, da su to „ostale zemlje“ reklo je 11 odsto, a devet odsto je izjasnilo za Srbiju.

Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović rekao je da, prema mišljenju nekih, istraživanje nije trebalo ni raditi, jer se rezultati unapred znaju – da je Srbiji „srce na Istoku, a džep na Zapadu“.

To je rezultat mnogih istraživanja rađenih u poslednje tri decenije. Varijacije postoje, ali s razlogom… Čim uđemo u neki miran period, stvari se stabilizuju, opet je srca na istoku, džep na Zapadu, konstatovao je on.

Istraživač Demostata Dragan Janjić, glavni uredik agencije Beta, ocenio je da Srbija kao društvo nije uspela da stvori svest između politike koja se vodi i kvaliteta života, što je posledica „nepsosobnosti političara da se na ozbiljan način uhvate ukoštac sa problemima“.

On je zamerio to što u Srbiji ne postoji stručna ni javna rasprava o ozbiljnim pitanja spoljne i unutrašnje politike.