Demostat: Šta je suština nove spoljne politike francuskog predsednika?

Francuska nikada nije bila toliko zainteresovana za Zapadni Balkan. Njen predsednik, Emanuel Makron, najavio je veće angažovanje u ovom delu Evrope, što je išlo uporedo sa njegovim protivljenjem daljem širenju Evropske unije. Severna Makedonija i Albanija su prve žrtve. Izjava o Bosni i Hercegovini kao tempiranoj bombi zbog islamskog radikalizma i povratka dzihadista iz Sirije izazvala je burne reakcije u Sarajevu. Poseta Srbiji i susreti sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem pokazali su da želi da se aktivnije uključi u rešavanje „zamrznutog sukoba” između Beograda i Prištine, ali i da podstakne političku, ekonomsku i kulturnu saradnju sa Srbijom.

Da bi se razumela Makronova politika prema Balkanu potrebno je razumeti njegov pogled na današnji svet. On je rezultat geopolitičke i strateške analize odnosa u globalnoj političkoj areni. Reč je o suštinskom zaokretu u spoljnoj politici Francuske koji najavljuje novu eru u međunarodnim odnosima, piše Ana Otašević za Demostat.

Smrt NATO, preispitivanje odnosa sa Rusijom i Kinom, suverenistička vizija Evrope – ambicija francuskog predsednika je da afirmiše evropsku civilizaciju u svetu u kome dominira borba dva ekonomska i tehnološka giganta – Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Promena dolazi u jeziku koji koristi Makron. Francuski predsednik odbacuje nemušti, tehnokratski jezik evropskih institucija. Njegove izjave su jasne i nedvosmislene, za razliku od uvijenih diplomatskih poruka evropskih predstavnika na koje smo navikli. Dosta je licemerja, poručuje Makron, Evropa je na rubu provalije.

„Znamo da civilizacije nestaju, zemlje takođe. Evropa će nestati (…) i svet će se formirati oko dva velika pola: SAD i Kine, a mi ćemo moći da biramo između toga ko će da nam dominira”, rekao je Makron u tradicionalnom obraćanju francuskim ambasadorima krajem avgusta u Parizu, upućujući ih u smernice svoje spoljne politike.

Odgovor je, veruje Makron, u afirmaciji „evropske civilizacije” i njenog suvereniteta. To znači smrt „Zapada” kao civilizacijskog koncepta koji je ušao u široku upotrebu krajem 80-ih godina, u vreme urušavanja Sovjetskog saveza, i preispitivanje odnosa sa glavnim evropskim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama.

Francuski predsednik želi da postavi političke temelje Evropske unije. Stanje u uniji poredi sa opsenom koja je vodila Evropu u dva velika svetska rata. Analiza je ozbiljna, alarmanta. Izlaz vidi u promeni evropske arhitekture, u multilateralizmu naspram unilateralizma, u suverenizmu naspram multikulturalizmu i realpolitici naspram zapadnog univerzalizma. (Demostat je prošle godine u ovo vreme posvetio međunarodnu konferenciju upravo ovoj temi, povratku realpolitike u međunarodnim odnosima).

Francuska i SAD 

Sjedinjene Američke Države su dugo bile duhovni (i materijalni) vođa Zapada. Vašington je određivao vrednosti zapadne civilizacije. Zapadna hegemonija, rekao je Makron izlažući svoju viziju ambasadorima, traje od 18. veka – prvo je bila francuska, u vreme prosvetiteljstva, potom britanska u 19. veku, zahvaljujući industrijskoj revoluciji, a onda američka u 20. veku, kao posledica dva svetska rata i ekonomske i političke dominacije Sjedinjenih Američkih Država.

Sa Donaldom Trampom Sjedinjene Američke Države su se odrekle liderske uloge u svetu i okrenule isključivo svojim interesima. Francuska je to doživela kao izdaju. „Brutalnost”, „demonstracija sile”, „imperijalna politika”, ovo nisu ocene američke spoljne politike koje stižu iz Kremlja, već iz francuskih diplomatskih krugova. „Vašington ne vodi više spoljnu politiku koja je koordinisana, već je namerno imperijalna”, primetio je na jednom skupu prošle godine dugogodišnji francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Alen Dežame, bivši francuski ambasador i predsednik naučnog saveta fondacije Res publica koju vodi Žan Pjer Ševenman, nekadašnji ministar odbrane i Makronov savetnik za Rusiju.

 „Po prvi put smo suočeni sa američkim predsednikom koji ne deli naš evropski projekat, američka politika se razlikuje od tog projekta”, izjavio je Makron u intervjuu britanskom nedeljniku Ekonomist početkom meseca. „Postavlja se pitanje da li su Sjedinjene Američke Države i dalje naši saveznici”, rekao je bivši premijer Žan Pjer Rafaren i stručnjak za Kinu u obraćanju na radiju Frans enter početkom nedelje.

Tekst u celosti čitajte na portalu Demostat.rs.