Demostat: Zaposleni u Komercijalnoj strahuju od otkaza

U Komercijalnoj banci kažu da je u “ovom trenutku, fokus na integraciji sa NLB Bankom” jer je u pitanju “složen proces spajanja različitih sistema, poslovnih kultura i vrednosti, ali i najboljih poslovnih praksi i rešenja za klijente”.

Zbog toga je “neophodno posveti mu punu pažnju, energiju, vreme i resurse”. Ipak, ne negiraju da će doći do gašenja pojedinih poslovnica.

„U toku je sagledavanje svih relevantnih informacija, kako bi se na objektivan način donele dugoročne poslovne odluke, uključujući i optimalan broj zaposlenih i ekspozitura u zajedničkoj prodajnoj mreži. Kao i do sada, svaka naša odluka biće pravovremeno i transparentno saopštena svima onima na koje ima uticaj“, rečeno je Demostatu u Komercijalnoj banci.

Uz to, Komercijalna je bila jedina od srpskih banaka koja je imala svoje filijale na devet lokacija u Kosovskoj Mitrovici i okolnim srpskim sredinama, i preko njih je bio moguć platni promet sa Kosovom.

Posle pripajanja NLB izgleda da je došlo do promene poslovne politike prema stanovništvu u tim organizacionim delovima. Demostatu su se javljali građani koji tvrde da im je korišćenje bankarskih usluga, pre svega kredita zaustavljeno, dok u Komercijalnoj to negiraju.

„Što se klijenata na Kosovu tiče, važno je napomenuti da Komercijalna banka individualno razmatra svaki zahtev za kreditiranjem. Pri tome, uzimaju se u obzir sve informacije relevantne za donošenje odluke o plasmanima, a posebno one o novčanim prilivima, kreditnoj sposobnosti i kreditnoj istoriji“, tvrde u Komercijalnoj.

Kako uveravaju, u pitanju je standardna bankarska procedura koja prati dešavanja na tržištu i koja je praksa u svim bankama u Srbi.

To nisu prve promene koje je NLB započela posle preuzimanja. Još dok postupak nije bio okončan, 11. decembra prošle godine i odmah po dobijanju svih saglasnosti Narodne banke Srbije, održana je vanredna skupština deoničara.

Na njoj je zamenjen kompletan menadžment Komercijalne i NLB je postavila svoje ljude u Upravni odbor. Preuzimanje je formalno okončano 30. decembra.

Tada je NLB uplatila 387 miliona evra za paket od 83,23 odsto državnih akcija, odnosno sa zaostalim i prošlogodišnjim dividendama, kako je to bilo i predviđeno ugovorom o prodaji, u budžet Srbije slilo se 460 miliona evra. Ove godine NLB je objavila i nameru o preuzimanju preostalih 16,77 odsto udela iz portfelja malih akcionara

Privatizacija Komercijalne banke dogovorena je u februaru prošle godine, pre pandemije koronavirusa i deo je sporazuma koji je Srbija potpisala sa MMF, piše Demostat.