Zapad steže obruč oko Kosova i Srbije: Zašto Rusija podriva sporazum Beograda i Prištine?

Ovo je ukratko sublimirani zaključak domaćih i stranih stručnjaka koji, prema rečima portparolke ruskog MIP Marije Zaharove, da će dijalog Kosova i Srbije propasti zbog sličnosti sa „normandijskim formatom“, ocenjuju stav zvanične Moskve kao destruktivne po ovom pitanju, piše Demostat.

Zapad zateže obruč oko Kosova i Srbije da bi istisnuo Rusiju

Ovakve poruke iz Moskve za poznavaoca situacije na Balkanu, Đorđa Frucionea, političkog analitičara i istraživača italijanskog instituta za međunarodne političke studije, normalne su i u njima nema ničeg neobičnog. On je za „Sloboden pečat” rekao da Rusija pokušava da se suprotstavi širenju NATO-a i EU stvarajući razdor na Balkanu. Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do mogućeg kompromisnog rešenja između dve strane, Moskva će takav čin shvatiti kao korak unazad u odnosima između sebe i Srbije.

Pravi cilj ovog budućeg sporazuma Beograda i Prištine nije samo normalizacija odnosa dveju strana, već i da ovo rešenje ima širi geopolitički značaj. Reč je o tome da  normalizacijom odnosa dve zemlje bude ugašen „žar nestabilnosti“ na Balkanu, koji već dugo tinja u Evropi a isti je trebao biti ugašen do sada. Drugi cilj sporazuma je prilika da Zapad pokaže da je jedinstven po svemu, pa i kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja. Ukoliko dođe do normalizacije odnosa, to bi za Srbiju praktično značilo korak napred ka Zapadu i Briselu i istovremeno korak unazad za uticaj Rusije u regionu – kaže Frucione.

Koristeći dezinformacije i propagandu kao moćno oružje, Moskva istovremeno želi da zaustavi evropske integracije Zapadnog Balkana, jer, kako objašnjava Frucione, veruje da će to zaustaviti širenje EU i NATO.

– Rat rečima ima veoma važan segment u celoj ovoj priči. Ono što je suština odnosa Beograda i Moskve jeste da se podrška koju je Rusija dala Srbiji za Kosovo na globalnom nivou sastojala u blokiranju Kosova u međunarodnim organizacijama. S druge strane, ta podrška se do sada nije sastojala ni u kakvoj diplomatskoj aktivnosti, već samo u beskompromisnoj opstrukciji Prištine. Moskva je svesna da jedino što može da ponudi Beogradu jeste retorika o nepriznavanju i blokadama, a ne bilo kakav konkretan dogovor za prevazilaženje nesporazuma između Beograda i Prištine. Reči Zaharove upravo to pokazuju – ističe Frusione i dodaje da će, ako se u Ohridu potpiše sporazum između dve strane, to doprineti velikom narušavanju postojećih odnosa Srbije i Rusije.Slično o ovoj temi razmišlja i politikolog Petar Arsovski. On objašnjava da Rusija ne želi stabilizaciju na Zapadnom Balkanu. Za Arsovskog, nestabilnost regiona odgovara njegovim strateškim kapacitetima.

– Pitanje je da li će sve ovo biti uspešno ili je EU već potrošila svoj kredibilitet za suštinske promene u ovom regionu. Rusija ne želi stabilizaciju na ovim prostorima jer nestabilnost odgovara njenim strateškim kapacitetima. Zato jedino što Moskva trenutno ulaže u region je da nema zapadne odnose sa zemljama kandidatima za EU, ovde govorim o Kosovu, Srbiji, Makedoniji i drugim zemljama koje teže Evropskoj uniji – ističe Arsovski.
Koliko je licemerna politika Moskve kada je reč o pitanju Kosova

Naime, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno je izjavila da su licemerje i dvoličnost postali „vizit karta” zapadne diplomatije i da Srbiju 2008. niko ništa nije pitao o nezavisnosti Kosova.

– Čujemo mnoge optužbe na svoj račun da ne poštujemo odredbe međunarodnog prava, da smo na pogrešnoj strani istorije i da je Zapad na pravoj strani. Dobro se sećamo situacije sa jednostranim proglašenjem „nezavisnosti“ Kosova 2008. godine, kada su Amerika i EU jednoglasno tvrdile da stvaranje „Republike Kosovo“ bez saglasnosti Beograda nije u suprotnosti sa normama međunarodnog prava.  Da podsetim, Srbiju niko nije pitao. „Beograd je jasno izneo svoj stav, rekavši da je protiv“, rekla je Zaharova na nedavnom brifingu za novinare. Ona je dodala da danas, 15 godina kasnije, zapadne zemlje odbijaju da slede sopstvene reklamirane „standarde” u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Inače, nakon što se dve strane načelno usaglase oko teksta predloga EU za normalizaciju odnosa, trebalo bi da se izradi putokaz za sprovođenje sporazuma. Tim povodom, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se predstojećeg vikenda 18. marta u Ohridu, dok su u medijima počele da se čuju oprečne izjave.

Vučić kaže da neće potpisati kapitulaciju Srbije, dok je Kurti spreman da potpiše evropski predlog, prenosi RSE. Ovo je promena stavova dvojice lidera u vezi sa evropskim predlogom, s obzirom da je Vučić ranije izjavio da je spreman da radi na njegovoj primeni, dok je Kurti to smatrao samo „dobrom osnovom za nastavak dijaloga”. Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak ranije je naglasio da ne očekuje „ceremoniju potpisivanja” sporazuma o normalizaciji odnosa 18. marta u Ohridu.

Posle posete Prištini 9. marta, Lajčak je lokalnoj televiziji na Kosovu rekao da će se „nakon finalizacije dogovora znati kako će se  on sprovoditi na terenu”.

Šta su crvene linije Beograda i Prištine

Evropski predlog za normalizaciju odnosa trebalo bi, između ostalog, da dovede do međusobnog priznavanja dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate. O skoro svim ovim pitanjima Kosovo i Srbija su već postigli pojedinačne dogovore u okviru dijaloga. Zanimljivo je da je pitanje registarskih tablica i ličnih dokumenata regulisano sporazumom o slobodi kretanja.

Ali upravo je problem sa registarskim tablicama izazvao tenzije 2022. godine, jer sporazum nije u potpunosti sproveden, odnosno na severu Kosova preregistracija sa srpskih na kosovske tablice nikada nije izvršena. Priština i Beograd su 2011. godine postigli sporazum o međusobnom priznavanju fakultetskih diploma, ali se u Srbiji primenjivao samo do 2014. godine. U međuvremenu, na Kosovu je prestala i overa srpskih diploma. Postoji i poseban ugovor za carinske pečate i još oko 30 drugih , ali većina njih nije sprovedena na terenu.

U međuvremenu, ono na čemu Beograd posebno insistira je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koju Priština uporno odbija da formira, tvrdeći da je štetna po Kosovo, tačka za koju obe strane kažu da su njihove crvene linije u pregovaračkom procesu.