Kako Italija može da vodi borbu protiv ruske dezinformativne kampanje 1Foto: Pixabay/memyselfaneye

Istorija je svedok da su i u prošlosti, posebno za vreme Hladnog rata, široke mase bile podložne uticaju centara moći zaraćenih strana, ali je ovaj rat pokazao ubilačku moć Kremlja u širenju laži, izmišljanju nepostojećih događaja i uništavanju ugleda ljudi i država.

Sve navedeno na ratištima dodatno ima poguban uticaj na moral odbrambenih trupa i stanovništvo Ukrajine koje živi na ili blizu linija fronta.

Zato se uspesi evropskih zemalja u suočavanju sa velikim obimom ruskih dezinformacija tokom ovih 18 meseci rata ne mogu precizno izmeriti, ali se može istaći njihov narativ o usporavanju štetnih refleksija. Jedan od takvih svetlih primera je Italija.

Naime, međunarodna organizacija Evropski savet za spoljne poslove (ECFR) u svojoj publikaciji pod nazivom Demokratska odbrana od ruskih dezinformacija ističe da je Italija tokom proteklih decenija stekla reputaciju jednog od evropskih „tumača ruskih namera”.

– Čak i sada, u vreme rata, veze između nekih italijanskih političara i biznisa i njihovih ruskih kolega ostaju relativno jake – navodi se u publikaciji.

U dokumentu se navodi da je bivši premijer Silvio Berluskoni bio dugogodišnji pristalica bliskih odnosa sa Rusijom Vladimira Putina i bio među najjačim pristalicama članstva te zemlje u G8 i njenog ulaska u zapadni i NATO poredak.

Drugi italijanski političari slični Berluskoniju imali su jake veze sa Kremljom, na primer Mateo Salvini, lider Lige, dva puta je izveo istu akciju, noseći Putinove majice u Evropskom parlamentu 2015. i na Crvenom trgu 2017. Osim toga, veza politike i privrede jača iako se zna da italijanske kompanije predstavljaju 6,3 odsto međunarodnih poslovnih aktera koji su i dalje prisutni u Rusiji na njenom tržištu pod svetskim sankcijama, piše Demostat.

Prema EFCR, u poslednjih deceniju i po, dodatno se primećuje rast „hibridnih“ taktika koje primenjuju Rusija i drugi igrači u geopolitici poput Kine u izgradnji bliskih veza sa evropskim zemljama i njihovim političarima, gde u određenom trenutku dezinformacije mogu biti upotrebljene kao oruđe za masovnost u korist onoga ko ih proizvodi.

U međuvremenu, podaci Constella Intelligence kompanije, koja ima bezbednosne proizvode u digitalnoj sferi, pokazuju da je ruska aktivnost u ovom pravcu bila veoma aktivna uoči i tokom parlamentarnih izbora u zemlji.

U zaključcima ovog istraživanja dodaje se da je Italija kasno stigla na front u borbi protiv dezinformacija, jer dugi niz godina nije uspela da sprovede osnovne mere potrebne za početak suočavanja sa ovim izazovom zbog nedostatka političke volje za promenama iz garnitura koje upravljaju državom.

Međutim, u svetlu duge bitke koja stoji pred Evropom sa ruskim dezinformacijama, prema Constella Intelligence, može se izvesti zaključak da ako neko želi da postigne uspeh lažima, onda njihovu opasnost treba prvo objasniti običnim ljudima, a oni koji upravljaju zemljom da budu stavnjeni u zadnji plan.

Prema publikaciji, iskustvo Italije može se pokazati poučnim u razumevanju političkog uticaja na pretnje od dezinformacija na demokratiju, ekonomsku stabilnost i društvenu svest o problemu, i to kako se približavaju nacionalni izbori u drugim državama članicama EU, kao što su Španija i Poljska.

Većina onih koje je na izborima podržavala strana propaganda sada je na rukovodećim pozicijama u Italiji.

Ako želimo da presečemo propagandu i dezinformacije, moramo razumeti način na koji oni prodiru u srž zemalja, a italijanski scenario je klasičan primer.

Primetno je da su sve političke kampanje na prošlim izborima u zemlji oglašavane na društvenim mrežama, verovatno podstaknute botovima i lažnim profilima koji su pojačavali ruske „tačke razgovora“.

Pogrešna informacija protiv dezinformacija: definicija i primeri

Društveni procesi su u velikoj meri poremećeni ili otežani prisustvom pogrešnih informacija i dezinformacija među građanima. Upravo ova dva termina, koji imaju veliki uticaj u svakoj evropskoj zemlji pa i u Italiji, često se koriste u etru bez razumevanja njihove presudne suštine i razlike. Ali iako oba donose određene opasnosti društvu, oni u suštini nisu isti.

Definicije dezinformacija

Lažne vesti: „lažni izveštaji o događajima, napisani i pročitani na veb lokacijama“, prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Svrha lažnih vesti nije nužno da obmane čitaoce ili nanese štetu.

Pogrešne informacije (Misinformation): Lažni ili pogrešni sadržaji koji se kreiraju ili dele bez nužne namere da nanesu štetu, iako mogu biti štetni.

Dezinformacije: lažne ili obmanjujuće informacije, čiji ih propagatori namerno koriste da nanesu štetu.

Strana manipulacija i mešanje sa informacijama: Termin koji koristi Služba EU za spoljne poslove, koji naglašava spoljnu zloćudnu intervenciju koja je u osnovi ove vrste hibridnog vojnog oruđa. Služba EU za spoljne poslove definiše ovo kao „uglavnom nezakonit obrazac ponašanja koji preti ili ima potencijal da negativno utiče na vrednosti, procedure i političke procese.

Takva aktivnost ima manipulativni karakter, sprovodi se smišljeno i koordinisano. Akteri takve aktivnosti mogu biti državni ili nedržavni akteri, uključujući njihove punomoćnike unutar i van njihove teritorije“.

Definicija za pogrešnu informaciju

Pogrešne informacije su jednostavno obmanjujuće, netačne ili potpuno lažne informacije koje se saopštavaju bez izričite namere da se obmane. Međutim, namera je da ih publika shvati kao ozbiljne, činjenične informacije, piše “Unija za građanske slobode Evrope“ u analizi dezinformacija i lažnih vesti.

Primeri lažnih informacija su brojni. Porast društvenih medija, koji omogućavaju skoro svakome da lako podeli ono što im je na umu, jedan je od glavnih pokretača dezinformacija. Ali tu su i mediji, uključujući neke od najvećih novinskih kompanija, kao što su „Foks njuz” ili RT, koji je glasnogovornik Kremlja.

Često prodaju lažne informacije u pokušaju da izazovu bes ili strah kod svojih gledalaca. Čak i relevantne novinske kuće dele pogrešne informacije, na primer kada šire lažne vesti a da ih nisu propisno proverile, ili razgovorne emisije ili debatne emisije u kojima daju prostor gostima da šire pogrešne informacije.

Primer za pogrešnu informaciju je teorija da je Zemlja ravna. Znamo da je to laž jer je zemlja lopta. Čak smo napredovali do tačke kada smo uspeli da sebi damo pogled na nju iz ptičje perspektive što nam je omogućilo da svi cenimo njegovu zaobljenost. Ali uprkos tome, ima mnogo ljudi koji iskreno veruju da je zemlja ravna.

Internet obiluje anegdotama i „dokazima” pokušaja da se dokaže da je Zemlja ravna, teorija koja postoji od početka ljudskog razmišljanja o obliku naše planete. Oni koji se pridržavaju ove fikcije zaista veruju da je tako i, umesto da obmanjuju ljude, zaista veruju da prosvetljuju druge. Ovo je jasan pogrešne informacije nasuprot dezinformacijama.

Kako prepoznati pogrešne informacije i dezinformacije?

U studiji Nezavisnog sindikata novinara i medijskih radnika razlika u identifikovanju pogrešnih informacija i dezinformacija je profesionalno definisana. Njihovo izdanje napominje da razlikovanje ova dva segmenta može biti teško za naše građane.

Prema SSNM-u ključni deo identifikovanja pogrešne informacije je razvijanje kritičkog načina razmišljanja o informacijama koje konzumirate i proveravate u odnosu na druge izvore. Ko je autor? Da li je on/ona pouzdan izvor?

Važno je uzeti u obzir osobu koja je autor informacije. Da li se smatraju verodostojnim kao izvori vesti za koje ne rade? – Da li je njihovo izveštavanje bilo tačno u prošlosti? – Šta drugi izvori kažu o ovoj temi?

Da li su drugi izvori delili iste informacije? – Ako vidite nešto u „Dejli mejlu“, da li su to objavili i veći mediji, kao što je „Bi-bi-si“? – Ima li pravih dokaza?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari