U EU kažu da „najviše laže“ društvena mreža X

Studija je analizirala sadržaj u tri zemlje koje se smatraju posebno izloženim riziku od dezinformacija – Španiji, Poljskoj i Slovačkoj.

U međuvremenu, EU je izdala upozorenje Elonu Masku da se pridržava novih zakona o lažnim vestima i ruskoj propagandi nakon što je otkriveno da “X” ima najviše dezinformacija u odnosu na druge velike platforme na društvenim mrežama, objavio je “Gardijan”.

Izveštaj je analizirao razmere dezinformacija u novom izveštaju koji je po prvi put otkrio razmere lažnih vesti na društvenim medijima širom EU, sa milionima lažnih naloga uklonjenih sa TikToka i Linkedin-a.

Zanimljivo je da je Fejsbuk proglašen za drugog najgoreg prekršioca kada je reč o dezinformacijama, navodi se u izveštaju, koji takođe navodi da ako društvene mreže ne budu u skladu sa evropskim pravilima za razmenu podataka, Brisel bi u bliskoj budućnosti mogao da ih proglasi nelegalnim prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), koji je stupio na snagu u avgustu, piše Demostat.

U međuvremenu, Fejsbuk i drugi tehnološki giganti, uključujući i Gugl, TikTok i Majkrosoft, potpisali su kodeks prakse koji je izradila EU kako bi osigurali da se mogu na vreme pripremiti za rad u okviru novih zakona. Tviter je napustio kodeks prakse, ali je prema novom zakonu obavezan da se pridržava pravila ili će se suočiti sa zabranom širom EU.

Oštre kritike Masku i X-ovim politikama objavljivanja

– Gospodin Mask zna da nije izuzet time što napušta kodeks prakse. Postoje obaveze prema strogom zakonu. Dakle, moja poruka za Tviter/X je da se morate pridržavati . Pazićemo šta radite – rekla je evropska komesarka Vera Jurova, koja je odgovorna za primenu novog kodeksa protiv dezinformacija.

Izveštaj od 200 stranica opisuje rad glavnih platformi u prvih šest meseci 2023. godine kako bi se pripremile za poštovanje novog zakona i podiže poklopac iza kulisa napora Fejsbuka i drugih da smanje rusku propagandu, govor mržnje i druge dezinformacije.

„Ruska država je ušla u rat ideja da zagadi naš informacioni prostor poluistinama i lažima kako bi stvorila lažnu sliku da demokratija nije ništa bolja od autokratije“, rekla je Jurova.

Vlasnik Linkedin -a, Majkrosoft, sprečio je stvaranje 6,7 miliona lažnih naloga i uklonio 24.000 komada lažnog sadržaja Jutjuba u vlasništvu Gugla, i saopštio je EU da je uklonio više od „400 kanala uključenih u operacije koordinisanog uticaja povezane sa Istraživačkom agencijom “ , a sponzorisane od strane Rusije“.

Istovremeno, TikTok je već uklonio skoro 6 miliona lažnih naloga i 410 neproverljivih oglasa . Gugl je uradio isto, uklonivši reklame sa skoro 300 stranica povezanih sa „sajtovima za propagandu koje finansira država“ i odbacivši više od 140.000 političkih oglašivača zbog „neuspešnih procesa verifikacije identiteta“.

Meta je, navodi se u izveštaju , proširila svoju proveru činjenica na 26 partnera koji pokrivaju 22 jezika EU, uključujući i češki i slovački. TikTok, koji je nedavno kažnjen sa 345 miliona evra (300 miliona funti) zbog kršenja pravila o zaštiti podataka o deci, takođe radi na usklađivanju sa DSA.

Majkrosoft, drugi učesnik kodeksa prakse, rekao je EU da je ili izbrisao informacije ili smanjio sumnjive informacije u vezi sa 800.000 upita za pretragu o ratu u Ukrajini.

Da li Makedonci veruju svemu što pročitaju na internetu?

Jačanje sistema kontrole u obrazovnim ustanovama, podizanje nivoa obrazovanja, ali i podizanje medijske pismenosti, mnogo bi pomoglo u procesu borbe protiv lažnih vesti i sprečavanju situacija od kojih ne bismo mogli da se „odbranimo“ kao što je sada slučaj u nekim zemljama EU savetuje deo domaćih stručnjaka.

Prema njihovim rečima, uključivanje alarma za veću kontrolu nad decom na društvenim mrežama doprinelo bi smanjenju ovog trenda, koji je opasan i sve prisutniji u evropskim zemljama, ali i regionu.

U tom kontekstu, komunikolog i ekspert Bojan Kordalov , komentarišući izveštaj iz makedonskog ugla, kaže za „Sloboden pečat” da je problem neistina na društvenim mrežama u Makedoniji ozbiljan.

– Stepen anonimnosti i neidentifikacije na „X-u“ bivšem Tviteru je mnogo veći i samim tim anonimnim se smatraju ljudi koji mogu da šire dezinformacije i tamo to rade najbolje i najlakše. Drugim rečima, način na koji ova mreža funkcioniše je izmišljen u smislu da je brzina informacija prioritet a ne i istinitost – ističe komunikolog Kordalov.

Komunikolog savetuje da je za prevazilaženje ovog ozbiljnog problema koji muči domaće društvo, ali i društva drugih zemalja u regionu, potrebno veće angažovanje institucija na terenu među zainteresovanima i individualan pristup rešavanju problema.

– Moj stav je da nije presudno gde, ko i šta radi na društvenim mrežama. Na “X’ mreži možete pronaći ljude koji ne šire dezinformacije. Naprotiv, na ovoj društvenoj mreži postoje validni profili koji svakodnevno dele važne i proverene informacije. Za mene , kao komunikologa, važno je da se sazna ko i šta radi tamo. To je borba sa dezinformacijama koje treba institucije da preuzmu. Ciljanje medija i grupa treba prekinuti , ali problemu lažnih vesti, propagande i dezinformacija pristupiti i rešavati individualno – podvlači Kordalov.

Lažne vesti postaju kamen spoticanja u članstvu u EU

Dezinformacije u makedonskom internet prostoru se ubrzano šire i sve ih je više. Zabrinutost povodom ovog pitanja izrazila je i Evropska komisija u poslednjem Izveštaju za 2022. godinu o napretku S. Makedonije na putu evropskih integracija.

U Izveštaju se navodi da postoje „rastuće pretnje od dezinformacija“, a kao glavni izvor različitih vrsta dezinformacija ukazuje se na onlajn medije i društvene mreže.

– Internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno u pogledu rastućih pretnji od dezinformaija. Onlajn mediji i platforme društvenih medija glavni su izvor dezinformacija, misinformacija, govora mržnje, kršenja profesionalnih standarda i kršenja prava intelektualne svojine, navodi se u Izveštaju EK za 2022 godinu.

U dokumentu EU se takođe dodaje da je u kontekstu dezinformacija koje dolaze u vezi sa ratom u Ukrajini, makedonska vlada u martu 2022. zabranila reemitovanje ruskih TV kanala izmenom Zakona o restriktivnim merama.

Inače, prethodni izveštaji na osnovu policijskih izvora ukazuju da je policija do sada postupila na desetine slučajeva, ali dodaju da je to i dalje veoma teško jer nema konkretnih zakona.

Od tada su više puta do sada obaveštavali da pravog krivičnog dela nema, te da po njima mogu postupati samo kada su u vezi sa drugim krivičnim delom. U Krivičnom zakoniku nema krivičnog dela za lažne vesti. Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa protiv lažnih vesti u koordinaciji sa javnim tužilaštvom.

Otuda se postavlja pitanje da li nam treba novi zakon u kome će lažne vesti biti krivično delo.