Demuš Šaša: Nikada ne treba zaboraviti da su odnosi Zapada sa Srbijom kao ljubav pitona

Ovo je zaključak na kraju teksta Demuša Šaše (Demush Shasha, objavljenog u prištinskom mediju Koha, koji u slobodnom prevodu prenosi Kossev.

Prema dostupnim podacima, Šaša je 16 godina državni službenik u sektoru evorpskih integracija u Prištini, služio je kod tri premijera i pet ministara. U svojstvu nacionalnog IPA koordinatora bio je vladin koordinator za fondove EU i svu inostranu pomoć dostavljenu Kosovu, studije je završio na Univerzitetu u Prištini i na Evropskom koledžu u Parmi.

Prenosimo tekst u celosti:

Temelji zapadnog angažmana u našem regionu dugo su se gradili na tri premise: (1) budućnost regiona su EU i NATO; (2) Srbija, kao najveća država u regionu, ima centralni značaj u ostvarivanju ovog cilja; i (3) sledstveno tome moramo da ponudimo potrebne šargarepe političkom rukovodstvu u Beogradu da ih motivišemo da idu na Zapad.

Tako je Zapad pristupio Srbiji, čineći je omiljenom zemljom ili „prvim pobednikom“ za članstvo u EU. Srbija je dobila status zemlje kandidata i otvorila pregovore o članstvu.

Zapad je takođe pomogao Srbiji u ekonomskom razvoju integracijom srpske privrede sa regionalnom i evropskom. Srpska ekonomija danas dominira regionalnom ekonomijom, dok je EU daleko najvažniji trgovinski partner Srbije: 60% trgovine Srbije ostvaruje se sa EU, dok 63% stranih direktnih investicija u Srbiju dolazi iz EU.

Od 2009. do 2021. godine srpski izvoz u EU je upetostručen, dostigavši rekordnih 14 milijardi evra. Intenzivirana je i saradnja sa NATO-om. Srbija je 2006. godine pristupila Partnerstvu za mir i osnovala kancelariju za vezu u Beogradu.

Srbija i NATO su 2009. dogovorili prvi Individualni program partnerstva. Godine 2015. usaglasili su prvi dvogodišnji Akcioni plan za Individualni program partnerstva, a iste godine Srbija je ratifikovala Sporazum o statusu snaga sa NATO-om (SOFA). Srbija danas uživa najviši nivo saradnje sa NATO-om koji može da ima država nečlanica.

Pristup Zapada bio je logičan

Ovakav pristup Zapada bio je logičan. To je bio recept za uspeh Zapada, koji je uspeo da transformiše zakletog neprijatelja poput Nemačke ili Japana 20. veka u najbliže saveznike 21. veka. Međutim, problem ovakvog pristupa bio je u tome što Srbija odbija da postane moderna Nemačka ili Japan. U tom smislu, njena priča više liči na priču o modernoj Rusiji.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, zapadna zajednica je uložila izuzetan iznos da bi Rusija postala sastavni deo međunarodnog poretka.

U političkom smislu, Zapad i Rusija su pronašli zajednički jezik u očuvanju i unapređenju međunarodnog poretka, sarađujući u okviru multilateralnih institucija, poput UN, Saveta Evrope itd. Oni su udružili snage na osetljivim temama, kao što su kontrola nuklearnog oružja, borba protiv terorizma ili borba protiv globalnog zagrevanja.

Zapad je takođe pomogao Rusiji da se integriše u globalnu ekonomiju, dozvoljavajući joj da eksploatiše svoje prirodne resurse i na taj način povećava blagostanje ruskih građana. Međutim, sve ove zapadne političke investicije propale su ruskom invazijom Ukrajine 24. februara 2022.

Isto tako, 24. septembra 2023. godine paravojnim napadom Srbije na Kosovo propala je celokupna zapadna politička investicija. Ovaj dan je oživeo jedan od omiljenih Vučićevih citata „Rusija i Srbija dele istu budućnost“.

Razlog neuspeha politike šargarepe prema Rusiji i Srbiji je isti. Obe ove zemlje nisu odustale od svojih hegemonističkih snova. I jedni i drugi vide Zapad kao pretnju ostvarenju svojih snova. I jedni i drugi vide saradnju kao slabost, a slabost kao priliku za eksploataciju od strane snažnijeg.

Ali, kao i ruska „specijalna vojna akcija“ u Ukrajini, Srbija je propala svojom paravojnom akcijom na severu. Precenjivala je kapacitet svojih bezbednosnih snaga i potcenjivala kapacitete zapadnih obaveštajnih službi i kosovske policije. Dakle, kao što Rusija konačno mora da izgubi u Rusiji da bi Evropa imala mir, tako i Srbija mora konačno da izgubi na severu da bi naš region imao mir.

Kosovo ima razloge da slavi
I dok Kosovo ima sve razloge da slavi ovu bezbednosnu pobedu, mislim da treba da priznamo činjenicu da se politički nije mnogo promenilo. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije ne podleže vojnim sredstvima, već političkom stolu.

I iako je Kosovo od ove nedelje u prednosti, osnovne činjenice koje karakterišu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije ostaju nepromenjene: saveznici će insistirati na nastavku dijaloga, Srbija će nastaviti da koristi sever za destabilizaciju Kosova, dok će Kosovo i dalje imaju poteškoća u širenju demokratije i vladavine prava na severu.

S tim u vezi, ne mislim da će napad Srbije na Kosovo radikalno promeniti viziju naših saveznika o Srbiji. Više od promene vizije, treba očekivati promenu alata.

Grešku Srbije saveznici će iskoristiti da se ubrza usidrenje Srbije u evroatlantske strukture. Za učinjenu grešku, naši saveznici će se pobrinuti da Srbija plati, ali ne tražeći kaznu, već obezbeđivanje unapređenja svojih interesa. U diplomatiji nema ljutnje i emocija, samo ciljevi i interesi. Od danas će Zapad suočiti Srbiju sa „ponudom koju ne može da odbije“, da pozajmim iz kultnog američkog filma.

Nikada ne treba zaboraviti da su odnosi Zapada sa Srbijom kao ljubav pitona. U svakom trenutku Zapad može politički i ekonomski da stisne Srbiju do gušenja. Sada, posle Banjske neuspeha, ova ljubavna veza će postati jača.