Derek Šole i Gabrijel Eskobar u zajedničkom tekstu opisali šta ZSO može a šta ne može biti

U tekstu se navodi da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija ističu integraciju Zapadnog Balkana u transatlantsku porodicu.

„U februaru 2022, predsednik Bajden i kancelar Šolc su izjavili da su posvećeni „zatvaranju pitanja integracije Zapadnog Balkana da bi konačno ostvarili celu Evropu, slobodnu i u miru. Među našim najvažnijim ciljevima na Zapadnom Balkanu je da pomognemo u stvaranju uslova za zdrave, mirne i stabilne odnose Srbije i Kosova. Proteklih nedelja, zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Italijom i EU, putovali smo u Beograd i Prištinu da ohrabrimo obe strane da prihvate predlog EU da obe zemlje normalizuju odnose, prekinu ciklus kriza i konfrontacije i odlučno unaprede svoje evropske integracije. Ovo je istorijska prilika za koju verujemo da obe strane treba da iskoriste“, navode Šole i Eskobar.

Kako dodaju, među najkritičnijim zadacima ostaje primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom.

„Bilo je mnogo diskusija o Udruženju i došlo je vreme da se jasno pokaže šta ovo Udruženje jeste, a šta nije. Generalno, Asocijacija bi bila struktura za opštine sa etničkim srpskim većinskim stanovništvom za koordinaciju pitanja i usluga kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj – drugim rečima, funkcije za koje su sve opštine na Kosovu odgovorne. To je način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između etničkih Srba i centralne vlade, obezbede bolje veze između severa i ostatka zemlje i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu Kosova. Jednako važno, implementacija Sporazuma o pridruživanju je preostala, pravno obavezujuća međunarodna obaveza, koja zahteva akciju Kosova, Srbije i EU, kao i postojeću posvećenost Sjedinjenih Država u podršci dijalogu uz posredovanje EU“, pišu oni.

Prema njihovom sudu, posvećenost Kosova stvaranju Asocijacije ne krši njegov Ustav, niti ugrožava njegov suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije.

„Snažno se protivimo stvaranju bilo koje etničke grupe nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Međunarodna zajednica ne pokušava da nametne rešenje. Umesto toga, tražimo od Kosova da pruži svoju viziju za ovu asocijaciju i spremni smo da pružimo stručnost i političku podršku kako bismo osigurali da ona funkcioniše u najboljem interesu žitelja Kosova. Specijalni predstavnik EU je istakao da postoji 14 sličnih aranžmana unutar Evropske unije – od kojih nijedan ne podriva evropske sisteme efektivnog upravljanja. U okviru dijaloga uz posredovanje EU, Kosovo može odbaciti opcije koje ugrožavaju njegovu pravnu strukturu, ali ne može odbiti svoje obaveze. Kao zemlja koja najviše na svetu podržava Kosovo, Sjedinjene Američke Države su posvećene podršci narodu Kosova kako bi se osiguralo da njegova ustavna i pravna struktura ne bude ugrožena“, navode Šole i Eskobar.

Kada je reč o tome kako bi ZSO trebalo da izgleda, oni navode da bi opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom mogle efikasnije da rade zajedno na rešavanju zajedničkih izazova u pružanju javnih usluga, kroz ekonomiju i razmenu najboljih praksi.

„Na primer, opštine će moći da kreiraju nastavne planove i programe na srpskom jeziku za lokalne škole u nekim opštinama, a ne da rade u vakuumu i rade dvostruki posao. Ovakva saradnja je u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine o posvećenosti pridruživanju i principima dobrog upravljanja koji se praktikuju u drugim zemljama Evrope“, opisuju oni.

A kada je reč o tome šta ZSO ne bi bila, Šole i Eskobar navode da ne bi dodala novi nivo izvršne i zakonodavne vlasti Vladi Kosova.

„Ovaj važan princip datira još iz Ahtisarijevog predloga. Opštine sarađuju u zajedničkom upravljanju jurisdikcijama u okviru legitimnih kosovskih institucija i struktura. Omogućavanjem određenim opštinama da efikasnije vrše ovlašćenja koja već imaju, ovo bi izbeglo potrebu da građani Kosova traže usluge od nelegalnih paralelnih struktura kao što mnoge sada rade – i sačuvalo bi transparentnost i zakonitost strukture prema i u okviru kosovskog zakona. I svaka podrška i pomoć koju bi Srbija ponudila zajednici kosovskih Srba morala bi da bude transparentna i da ide ovim legitimnim i dozvoljenim kanalima“, opisuju oni.

Kako dodaju, važno je istaći da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila jednonacionalna.

„To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe – Albanci, Bošnjaci i drugi – čija prava takođe moraju biti osigurana i zaštićena. Članovi Udruženja bi bili lokalni funkcioneri koji su već izabrani kao predstavnici svih stanovnika u svojim opštinama. Među glavnim brigama Ustavnog suda Kosova bilo je pitanje kako osigurati da Asocijacija ostane otvorena za sve etničke grupe i da je u potpunosti u strukturi kosovskog pravnog okvira, i pozvao je da se prvobitni predlog prilagodi i ne odbaci, kao i isticao obavezu stvaranja takvog udruženja prema Briselskom sporazumu“, piše u zajedničkom stavu Šolea i Eskobara.

Oni navode da kao najbliži prijatelj i saveznik Kosova, veruju da će Kosovo, radeći na uspostavljanju Asocijacije, ispuniti ključni element neophodan za izgradnju svoje budućnosti kao suverene, multietničke i nezavisne države, integrisane u evroatlantske strukture.

„Spremni smo da podržimo Kosovo da ispuni ovu obavezu i stajaćemo uz vašu zemlju na svakom koraku. Budućnost Kosova i Srbije i njenih mladih ljudi koji sada traže prilike u inostranstvu može biti svetla u Evropi „celokupnoj, slobodnoj i u miru“. Sve što nam treba je da zajedno iskoristimo ovaj trenutak“, zaključuju Šole i Eskobar.