Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma: Karta za opstanak na vlasti, Srbi na severu i dalje bez ZSO

Briselski sporazum od 15 tačaka potpisali su 19. aprila 2013, posle šest meseci razgovora i deset rundi pregovora, tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova i Metohije Hašim Tači, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Uz Dačića je, tokom pregovora, bio tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Za deset godina, u Prištini je promenjeno nekoliko garnitura vlasti, ali ZSO nije formirana i o njoj se i dalje razgovara, dok je vlast u Srbiji ostala čvrsto u rukama dvojca Vučić-Dačić pri čemu je Dačić bio i ostao slabiji partner, kojeg Vučić kada mu odgovara podseća da je on potpisao Sporazum, dok je jedno vreme čini se, zasluge pridavao sebi.

Upitan šta su dobili Dačić i Vučić prihvatanjem sporazuma, Mihajlović odgovara da su učvrstili pozicije svoje vlasti u takozvanim zapadnim krugovima i međunarodnoj zajednici.

– Briselski sporazum je bio iznenađenje, pre svega jer se na neubičajeni način došlo do ispunjavanja ciljeva, koje Priština s prethodnim vlastima nikako nije uspavala da postigne. On je suštinski donet da bi se srpsko stanovništvo sa severa uključilo u politički život Republike Kosovo po zakonima i Ustavu Republike Kosovo – ukazuje on.

Kako podseća, prvih šest tačaka Sporazuma se odnose na ZSO, koja je bila zalog za učešće Srba na izborima tada.

– Imali smo situaciju da su ti prvi izbori bojkotovani, ali da su na neki način uz pomoć vlasti u Srbiji, odnosno nekoliko desetina ili stotina pripadnika Žandarmerije, Srbi „učestvovali“ na takozvanim izborma. Bilo je i skandala, biračke kutije su polomljene da izbori ne bi bili regularni. Tada prisustvo Žandarmerije na severu nije smetalo ni vlastima u Prištini, jer je to bio pre svega ustupak – opisuje Mihajlović.

Kako dodaje, u tom sporazmu bilo je i tačaka koje su predviđale uključuvanju policijskih snaga MUP Srbije na Kosovu, u kosovski sistem.

– Procenjivalo se da je bilo 1. 200 pripadnika MUP na Kosovu i policija se uključila u kosovski sistem, posle toga se pravosuđe uključuje i na neki način sever je pod firmom dobijanja ZSO inkorporiran u kosovski sistem. Vlast u Prištini je to tumačila kao širenje suvereniteta nezavisnog Kosova i na severu – kaže on.

Prema njegovim rečima, za deset godina nismo dobili ZSO a vlast u Beogradu je imala pred sobom deceniju vlast.

– Briselski sporazum je moneta kojom je vlast u Prištini dobila i policiju, pravosuđe, telefonski broj, energetski sektor i Gazivode. A Beogradu je ZSO prodata bar pet-šest puta, a nikad je nisu dobili. To je problem u ovom trenutku. To je ozbiljna politika u kojoj su političke garniture i u Prištini i u Beogradu koristile briselski dijalog i Sporazum da opstanu na vlasti, bez mnogo brige o stanju na terenu. Vlast u Prištini je promenjena iz drugih razloga, a Hašim Tači je u Hagu. Dok vlast u Beogradu i dalje ima u ruci tu monetu koja se zove ZSO – navodi Milivojević.

On ukazuje da nije isto formirati ZSO 2013. i 2023.

– Da je formirana 2013. ZSO bi mogla da preraste u ozbiljan politički subjekt na Kosovu. Sada je to potpuno drugačije jer su Srbi sa severa priterani u ćošak i nemaju mnogo institucija koje mogu da povuku te ljude – ukazuje Mihajlović.

Upitan hoće li ZSO ipak biti formirana, kaže da vlast u Beogradu insistira na ZSO, kao što vlast u Prištini insistira da ne bude formirana.

– Ili da bude neki surogat što bi možda ličilo na Vijeće srpskih opština u Hrvatskoj koje nema čak ni simboličnu ulogu. To je banalizacija sporazuma i pokušaj da se na mala vrata ostvari potpuni uticaj kosovskih vlasti – navodi on.

Naš sagovornik podseća da je došlo do izmene na terenu.

– Posle poslednjih kriza imamo šest ili sedam policijskih baza na severu, 16 presečenih puteva između srpskih sela pod izgovorom da se sprečava šverc na severu. I imamo, u nekim delovima tihu, u drugim agresivnu represiju kosovskih policijskih snaga prema Srbima koji žive na severu. Dakle, osim političke imao i pravnu dimenziju problema Briselskog sporazuma, a sad imamo i bezbednosnu dimenziju. S druge strane, imamo sada i priču da je BS doveo do francusko-nemačkog predloga koji ga je na neki način potisnuo iako ima neke stavove koji podsećaju na BS i na ZSO i koji bi opet trebalo da posluži za neke nove ustupke vlasti u Beogradu – kaže Mihajlović.

Prema njegovim sudu, oba sporazuma su nejasna i pružaju mnogo mogućnosti za improvizaciju i različita tumačenja.

Na pitanje da li je vlast u Beogradu u pravu što i dalje insistira na ZSO po Briselskom sporazumu ili je morala da traži novu formu koja bi odgovarala ovom trenutku, kaže da se tu radi o nekoliko nivoa.

– Pre svega o tome kakva će ovlašćenja imati ZSO. Potom njen sastav, raspolaganje novčanim sredstvima i da li će Srbija moći da finasira srpske sredine što bi moglo, ako se radi čisto, da doprinese značajnom unapređenju privrednog života i sigurnosti Srba. To bi zadržalo srpsko stanovništvo na severu, jer svaki incident pokreće ljude na seobu i u sredinama gde ima dosta incidenata, stanovištvo je u niskom startu – smatra Mihajlović.

Kako dodaje, Priština će pokušati da suspenduje bilo kave izvršne kompetencije ZSO.

On predviđa da je pred nama dug period pregovora koji će se završiti neizvesno i pitanje je da li će ZSO biti formirana i u kakvom formatu.

– Pre svega mislim da pregovaračke strane razmišljaju o sopstevnom položaju i vlasti, a mnogo manje o ljudima na terenu – zaključuje Mihajlović.