Deset najvažnijih rezultata Vlade

1. Bolji životni standard: povećane penzije za 5%, a do kraja godine biće ukinute mere smanjenja penzija iz 2014. godine, čime će svim penzionerima penzije biti povećane u p roseku za 7,2%. Povećane plate zaposlenima u javnom sektoru za 5% do 10%.

Do kraja godine, zbog suficita u budžetu i zadovoljavajućeg privrednog rasta, planira se dodatno povećanje platau javnom sektoru. Minimalna cena rada povećana za 10%, sa 130 dinara na 143 dinara. Povećan neoporezivi cenzus na 15.000 dinara čime su rasterećeni doprinosi koji se plaćaju, naročito za najniže plate.

2. Bolji uslovi poslovanja: na „Doing business list“ Svetske banke, Srbija se popela na 43. mesto od 190 zemalja, što je najbolja pozicija ikada. Svetska banka proglasila nas je za lidera u sprovođenju reformi u Jugoistočnoj Evropi, a uspešno je priveden kraju i trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF i dogovoren novi aranžman bez finansijske podrške.tzv. „čuvarkuća“ kako bismo nastavili sa strukturnim reformama.

3. Ekonomski rast:u prvoj godini rada Vlade, zaključeno 35 novih ugovora sa domaćim i stranim investitorima, ukupne vrednosti oko 250 miliona evra, čime je obezbeđeno 9.227 novih radnih mesta. Dodatno je potpisano b ugovora sa investitorima koji su reinvestirali. Neto priliv direktnih stranih investicijau Srbiju, u prvih 5 meseci ove godine iznosi više od 1,1 milijarde evra, što je više za skoro 160 miliona evra ili 15,8% nego u istom periodu prošle godine.

Prema najnovijem izveštaju Financial Times-a, Srbija je privukla čak 12 puta više direktnih stranih investicija nego što se očekuje za ekonomiju naše veličine. Time smo zauzeli prvo mesto po indeksu privlačenja investicija u konkurenciji 94 zemlje sveta.

Rešavamo problem stečajeva i podizanja na noge starih giganata i brendova. Rešen problem Galenike, IMT-a, Magnohroma, Sremšida i drugih.

4. Obrazovanje i briga o mladima: uveli smo Informatiku i računarstvo kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole i danas Srbija ima jedan od najboljih programa u Evropi. Sve osnovne škole umrežene su u okviru Akademske mreže Srbije (AMRES), nabavljeni su kompjuteri, razvijen je najmoderniji program nastave, uz podršku Fondacije Petlja, i nastavnici su obučeni.

Kroz pilot projekat e-Prosveta uveden je elektronski dnevnik, koji koristi više od 560 škola u Srbiji. e-Dnevnik nastavnicima za čak tri četvrtine smanjuje vreme koje troše na administraciju; broj izostanaka je prepolovljen; prijave za neadekvatno ocenjivanje su svedene na minimum.

Od školske 2018/19 ostvarena je mogućnost za upis više od 40 specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama širom Srbije što je pet puta više nego 2017. godine. 1.000 mladih naučnika dobilo je prvi posao na naučno-istraživačkim projekgima u Srbiji. 100 najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici i Kragujevcu potpisalo je ugovore o radu u zdravstvenim ustanovama u zemlji. Prvi put uvedene su mere podrške poljoprivrednicima mlađim od 40 godina kroz koje je isplaćeno 685 subvencija u ukupnom iznosu od 478.000.000 dinara.

5. Digitalizacija: Kancelarija za IT i eUpravu je u prvoj godini postojanja, osvojila Nagradu za razvoj informacionog društva, koju u Ženevi dodeljuje Svetski samit o informacionom društvu. Srbija je pobedila u konkurenciji od 685 prijavljenih i 492 nominovana projekta vladinih institucija, kompanija i organizacija iz celog sveta. Otvoren je Centar digitalne poljoprivrede na Institutu Biosensu Novom Sadu i toje jedan od prvih rezultata na uvođenju informacionih tehnologija u poljoprivredu.

U Bačkoj Topoli otvorena prva digitalna farma u regionu u kojoj sada jednom mesečno dolaze poljoprivrednici iz cele Srbije da vide kako mogu da povećaju svoj prinos korišćenjem novihtehnologija. Otvoren je prvi Državni data centar u Beogradu, koji je potehničkim i bezbednosnim standardimajedan od najsavremenijihu regionu. U njemu je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije. Usvojene su izmene i dopune Zakona oprivrednim društvima koji, od 1. oktobra 2018. godine, ukidaobaveznu upotrebu pečata u privredi.

6. Bolji kvalitet života i infrastruktura: pušteno jeu saobraćaj 36 km auto-puta na Koridoru 10. Završena je izgradnja i ponovo uspostavljen železnički saobraćaj na Žeželjevom mostu preko Dunava u Novom Sadu, posle 19 godina od kako je srušen u NATO bombardovanju.

Otvoren je novi Klinički centar u Nišu, istovremeno prvi ikada završeni Klinički centaru Srbiji. Ovo je najsavremeniji i najmoderniji KC u ovom delu Evrope. Usvojen je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike sektora bezbednosti, koji omogućava izgradnju 1.578 stanova za pripadnike vojske i policije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Vranju i Sremskoj Mitrovici u prvoj fazi projekta.

Vrednost radova u prvoj fazi procenjena je na 64,35 miliona evra, a cena kvadrata neće biti veća od 500 evra. Završena je rekonstrukcija i ponovo je, nakon 10 godina, otvoren Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Završena je rekonstrukcija i ponovo je, nakon 15 godina, otvoren Narodni muzej. Završena je 10-godišnja rekonstrukcija Galerije MaticeSrpske u Novom Sadu.

7. Javne usluge: nastavilo se sa uvođenjem elektronske uprave. Usvojeni su Zakon o elektronskom poslovanju i Zakon o elektronskoj upravi čime se pravi pravni okvir za daljeuvođenje eUprave. Sistem „eZUP“ (elektronska razmena dokumenata između državnih institucija), građanima je uštedeo 500.000 sati čekanja na šalterima, a državi, na štampanju papira, oko 20 miliona dinara. 278 državnih organa počelo je da koristi ovaj informacioni sistem i razmenilo je više od 230.000 dokumenata, koje su do pre godinu dana građani sami prikupljali.

Uvedena je automatska overa zdravstvenih kartica čime smo konačno prekinuli obavezu overe zdravstvenih knjižica. Uvedena je mogućnost elektronskih plaćanja i plaćanja platnim karticama na Portalu eUprava. Projekat „Bebo, dobro došla na svet“ ušao je u svoju drugu fazu i sada omogućava roditeljima da u porodilištu, pored prijave bebe, upisa u matičnu knjigu rođenih i prijave na zdravstveno osiguranje, podnesu i zahtev za roditeljski dodatak. Uveden je „eRecept“ koji omogućava automatsko izdavanje recepata za hronične bolesnike. Pokrenuta je platforma „eSud“ koja omogućava svim stranama da sudski postupak vode u potpunosti elektronski. Započeta je realizacija projekta Adresni registar i do sada su izrađeni elaborati za 70 lokalnih samouprava (22.745 novih ulica). Cilj je da do kraja 2018. godine svi građani Srbije imaju nazivulice i broj zgradeu kojoj žive ili rade.

8. Populaciona politika: usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji se primenjuje od 1. jula. Usvojene su izmene i dopune Strategije za podsticanja rađanja. Za prvo dete iznos jednokratne pomoći je 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 dinara mesečno deset godina i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno deset godina. U saradnji sa P KS uvedena je nagrada „Prijatelj porodice“ koja će se davati kompanijama koje na najbolji način usaglašavaju roditeljstvo i rad.

9. Bezbednost građana: samo u 5 velikih akcija Ministarstva unutrašnjih poslova: Ares, Kvadrat 1, Kvadrat2, KvadratZ i Aurora, zaplenjeno je 1.107 kg narkotika, otkriveno je 19 nelegalnih laboratorija za proizvodnju droge i zaplenjeno je više od 6.000 komada municije. U 2017. godini u Srbiji je zabeležen najmanji broj krivičnih dela u poslednjih 30 godina. Prvi put od 1987. godinene nabavljeni su avioni za potrebe RV i PVO Vojske Srbije.

Izvršen je prijem 6 avionatipa MiG-29, nabavljenih u okviru programa vojno-tehničke saradnje sa Ruskom Federacijom i započeta modernizacija i radovi na produženju veka upotrebe. U operativnu upotrebu Vojske Srbije uvedeno je 6 novih aviona tipa Lasta što predstavlja početak opremanja Vojske Srbije ovim tipom školskih aviona.

10. Evropske integracije i međunarodna saradnja: u prvoj godini mandata Vlade, Srbija je otvorila četiri poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom: 6– Pravo privrednih društava, 30- Ekonomski odnosi sa inostranstvom, 33-Finansijske i budžetske odredbe i 13 – Ribarstvo.

Srbiju su posetili najviši evropski i važni svetski lideri, uključujući Antonia Tajanija, predsednika Evropskog parlamenta; Žan Klod Junkera, predsednika Evropske komisije; DonaldaTuska, predsednika Evropskog saveta; Federike Mogerini, visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednost; Johanesa Hana, komesara za proširenje; Korine Krecu, komesara za regionalnu politiku; Violete Bulc, komesara za transport; Šinzo Abea, premijera Japana; Šarl Mišela, premijera Belgije; premijerka Kraljevine Norveške, Erna Solberg, kao i premijera Bugarske, Rumunije, Grčke i mnogi drugi.