Desnica najavljuje skupove podrške Dodiku

Porukama u kojima podržavaju Dodika, ali i pozivaju zvaničnike u Srbiji da to isto učine oglasile su se parlamentarne Dveri i Demokratska stranka Srbije, ali i vanparlamentarne organizacije patriotskog profila, među kojima i Državotvorni pokret koji vode sledbenici Vojislava Koštunice.

Okupljanja je najavio vođa parlamentarnih radikala Vojislav Šešelj, ali i organizacije Naši i Obraz.
Šešelj je najavio da će radikali u subotu, 24. septembra, u Bajinoj Bašti održati veliki miting podrške Republici Srpskoj i referendumu o DS. Lider radikala je izjavio da vlast u RS nikako ne sme da saginje glavu pred srpskim neprijateljima sa Zapada ili unutar RS, koji bi da ukinu taj entitet zagarantovan Dejtonskim sporazumom.

DSS je u saopštenju zatražila od premijera Aleksandra Vučića da podrži Dodika a ne da brine o izbornim rezultatima Angele Merkel. Sa druge strane, Inicijativa mladih za ljudska prava zatražila je od premijera Vučića da se ogradi od Dodika i pitala ko u vlasti dozvoljava da zakazuje miting „Srbija za Srpsku“ u subotu u Beogradu, u organizaciji desničarskih organizacija Obraz i Naši.

„Održavanjem skupa 24. septembra, dan uoči referenduma, kada će sva pažnja domaće i svetske javnosti biti usmerena ka izražavanju volje srpskog naroda u RS, pružićemo još snažniju podršku svojim sunarodnicima u borbi za očuvanje Otadžbine“, navodi se u proglasu organizacija Obraz i Naši koji se završava parolom „Neću da izdam“.

Dodik je juče u Moskvi trebalo da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je u medijima, protumačeno kao direktna ruska podrška referendumu. Predsednik RS je uoči puta rekao da je tema razgovora sa predsednikom Ruske Federacije ekonomska saradnja, a ne održavanje referenduma. Do zaključenja ovog izdanja lista Danas na sajtu Kremlja, u delu o Putinovim aktivnostima, nije stavljena vest o susretu sa Dodikom. Poslednja je o zasedanju Saveta za nacionalnu bezbednost RF. (istoimeno telo postoji i u Srbiji, a predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da neće zasedati povodom referenduma u RS).

Reagovanja povodom referenduma su podeljena i na globalnom nivou.

Šef Delegacije EU u BiH Lars-Gunar Vigemark izjavio je juče u Banjaluci da bi svi u BiH trebalo da ostanu smireni i ponovio da je stav EU da je referendum o Danu Republike Srpske nepotreban.
Sa druge strane, ambasador RF u Bosni i Hercegovini Petar Ivancov smatra da je spor o Danu RS veštački i da je, iz političkih razloga, pretvoren u duboku krizu u BiH.

Teritorijalne sporove je najteže prevazići, budući da imaju veći potencijal od ostalih sporova da eskaliraju u oružani konflikt. Iz tog razloga, veoma je važan Dejtonski sporazum, kaže za Danas Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bojsi u Ajdahu, komentarišući aktuelnu situaciju u regionu.

Naš sagovornik ističe da „politička formula dogovorena u Dejtonu nije savršena“.

„Iako Dejtonskim sporazumom nije mogao da bude prevaziđen svaki aspekt veoma teške situacije, obezbeđen je preduslov da se u izvesnoj meri stabilizuje region. Ipak, ta stabilnost je sada veoma krhka i svedoci smo raspirivanja tenzija još od 1995. Veliko neslaganje u vezi sa predstojećim referendumom u RS čini da budućnost regiona bude još neizvesnija. U situaciji zaoštrene retorike nečiji nesmotren čin može da bude rizičan za sve. Teško je predvideti dugoročni rasplet ove situacije, ali kratkoročno očekujem da sve odgovorne strane pokušaju da izbegnu konfrontaciju koja bi dodatno zakomplikovala i onako složenu bezbednosnu situaciju na Balkanu“, smatra američki politikolog.