Desnica se, opet, razjedinila: Kako su protesti uticali na „državotvornu koaliciju“?

Do skoro je nezamislivo bilo videti u zajedničkoj akciji i sa istovetnim stavom Stranku slobode i pravde i Narodnu stranku, a kamoli sa njima i Ne davimo Beograd, Zajedno, Demokratsku stranku, samostalnog poslanika Miloša Parandilovića, i ostale parlamentarne grupacije koje je spojilo traženje odgovornosti vlasti za dva masovna ubistva protekle sedmice, kao i za sveprisutnost nasilja u društvu.

Za ove organizacije je jasno da, bar za sada, sarađuju, ali nije najjasnije „kako se drži“ deo opozicije koji se okupio u „državotvornom bloku“.

Srpsku stranku Zavetnici, Srpski pokret Dveri, Novu demokratsku stranku Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije spojilo je delovanje protiv kosovske politike režima Aleksandra Vučića, odnosno prihvatanja i primenjivanja evropskog predloga za Kosovo.

Saradnja koja je počela potpisivanjem inicijative o reintagraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, prožeta je organizovanjem tribina, jednog masovnog protesta u Beogradu, a zatim i manje masovne jednočasovne blokade raskrsnice kod zgrade Vlade.

Zbog svog delovanja oni za koje se ranijih godina spekulisalo da su ili produkt Vučićevog režima ili njegovi saradnici, „trojanski konji“, našli su se na tapetu vladajuće kampanje koja je za cilj imala da pokaže kako su oni koji se nazivaju „državotvornom opozicijom“ zapravo, navodno, „antidržavni“. Đurđević Stamenkovski, Boško Obradović i Miloš Jovanović, našli su se na plakatima u društvu kosovskog premijera Aljbina Kurtija, sa sve albanskim tradicionalnim kapama. Predsednica Zavetnika i predsednik Novog DSS dobili su i nadimke „Milica lažljivica“ i „Miloš Francuz“.

Protekle nedelje predsednik Srbije je za njih pak imao reči zahvalnosti. Vučić je pohvalio ove opoziconare jer nisu, kako je rekao, „politički lešinarali“, tačnije jer nisu učestvovali u pomenutim protestima.

Iako je većinski deo parlamentarne opozicije stao iza protesta „Srbija protiv nasilja“, čiji je povod dva masovna ubistva u Srbiji, kao i traženje odgovornosti vlasti i Regulatornog tela za elektronske medije za širenje nasilja u društvu, zavetnici, dverjani, monarhisti i DSS-ovci, izabrali su da u tome ne učestvuju.

Zanimljivo, ne jedinstvo, već svako iz svog razloga i svako na svoj način, što svakako svedoči razilaženju ovog bloka, bar u pogledu ove teme.

Najbliže organizaciji „prišle“ su Dveri, čiji su predstavnici učestvovali na prvom sastanku organizatora, da bi se zatim iz svega ova stranka povukla.

Stavovima su bliski onima koji protest organizuju. Predsednik Dveri Boško Obradović već je na dan tragedije kao krivce za tragediju u OŠ „Vladislav Ribnikar“ označio vlast i predsednika Vučića. Takođe, poslanice ove stranke Radmila Vasić i Tamara Milenković Kerković na samostalnoj konferenciji zatražile ostavku premijerke i cele Vlade Srbije, raspuštanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i sednice svih nadležnih odbora i vanrednu sednicu Narodne skupštine povodom tragedija u Beogradu i Mladenovcu.

Dveri su ostale na pozicijama „da ovi odu, a da se oni ne vrate“,  poručivši da će se istom snagom kojom se bore protiv režima boriti i protiv dolaska prozapadne opozicije na vlast, da bi isto tako rekli da podržavaju proteste širom Srbije u cilju ostavke Vlade i vanrednih izbora na svim nivoa. Iako to nisu zahtevi protesta.

Ova poruka usledila je nakon masovne blokade Gazele, pred koju je Obradović poruči u autorskom tekstu da Srbiji nije potreban „novi 5. otkobar i novi DOS“. Na dan prvog protesta prvo se sastao sa predstavnicima „Patriotskog bloka“ koalicije više opozicionih pokreta i udruženja građana, od kojih je većina javnosti manje poznata, da bi zatim otišao u Budmimpeštu na konferenciju „Konzervativne političke akcije“ gde se fotografisao i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Poruke Dveri su konfuzne, s obzirom da su iz ove stranke 10. maja preneli poruku koju su dobili s Hilandara – da „moraju raditi na ujedinjenju celokupnog društva u Srbiji, a nikako na njegovim podelama“, što se u aktuelnom političkom trenutku na različite načine može tumačiti.

Zavetnici su rekli kako za proteste ni opozicije ni vlasti nije vreme, jer nije prošlo ni 40 dana od ubistava, da bi onda izneli mere koje smatraju odgovarajućim. Saopštenjem su osudili „neodgovornu i zapaljivu retoriku“ državnog vrha i dela opozicije, uz ocenu da u osetljivom trenutku, nakon dva masovna ubistva koja su se dogodila u Srbiji u dva dana, „i najmanji pogrešan korak ili reč mogu produbiti nestabilnost u društvu“.

Predstanici Novog DSS-a su do ponedeljka, kada je organizovan prvi protest „Srbija protiv nasilja“, ćutali o ovoj temi, da bi onda poslanik ove stranke Predrag Marsenić za naš list izjavio da ova stranka smatra da treba da prođe određeno vreme kako bi se smirile emocije, ali i da bi se ispoštovala tuga porodica i prijatelja nastradalih. Zato, naveo je, protest ova stranka ne podržava.

POKS je prvobitno tražio od REM-a da zabrani rijaliti programe, što je i jedan od zahteva protesta, koje nisu podržali takođe jer smatraju da za njih nije vreme, dodajući da svojim pristalicama ne mogu zabraniti da protestnom skupu prisustvuju.

Očito da je masovnost skupa 12. maja uticala i na monarhiste, koji iako proteste nisu podržali, na društvenim mrežama su pozdravili masovnost ovog skupa uz poruku „Gotov je“.

Iako je Obradović nakon pomenutog sastanka „Patriotskog bloka“ pozvao na ujedinjenje nacionalnih i konzervativnih opcija, istorija pokazuje da se desničari teško pred izbore ujedinjuju. Spekuliše se da će očekivanja da „držatvotvorna opozicija“ nastupi jedinstveno na narednim izborima, ostati samo na nivou očekivanja. Takođe, nisu izašli ni sa jedinstvenim stavom o najavljenim izborima. Čak i ako je koalicija postojala samo za jednu temu, pitanje je zašto se ova koalicija, ako i dalje postoji, ne oglašava o nastavku priče o evropskom predlogu. Desnica se, opet, razjedinila.