Zbog iskopavanja litijuma jača desna opcija, ali ne i desničarske stranke: Zašto je to tako?

Takvo antievropsko raspoloženje, pretpostavlja se, išlo bi naruku desničarskim i nacionalističkim strujama u društvu.

Međutim, njihova saradljivost sa režimom Vučića kao i nemogućnost ozbiljnije organizacije koja ne bi odolela pritisku vlasti, čini se, oduzima im snagu i prebacuje teret otpora na suprotni spektar – levicu ili sporadične pokrete unutar društva.

O tome su saglasni sagovrnici Danasa i iz oblasti političke analize i istraživanja javnog mnjenja.

– Kad govorimo o desnici uglavnom mislimo na desnu opoziciju Srpskoj naprednoj stranci, koja je u proteklim godinama na izborima osvajala između 15 i 20 odsto glasova, mada su oni najčešće bili dosta fragmentisani. Najoštriji protivnici litijuma spadaju u ovaj deo političkog spektra, jer uvezuju tu temu sa generalno anti-zapadnim stavom – kaže za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike.

Kada pričamo o njenom jačanju, dodaje, pitamo se da li bi ona mogla da preraste tih 15-20 odsto, pre svega tako što bi ušla u biračko telo vlasti – SNS-a i SPS-a.

– Ja mislim da je to na ovoj temi teoretski moguće, ali postoji jedan vrlo snažan ograničavajući faktor, a to je da je ova desna opozicija organizaciono prilično razbucana. Zavetnici i radikali su i formalno prešli u vlast, Dveri su znatno oslabljene jer su ih Zavetnici povukli ispod cenzusa, Narodna stranka je potpuno marginalizovana. Jedino su ostali koalicija NADA i pokret doktora Nestorovića, za koji mislim da se može osnovano sumnjati da li je iskrena opozicija. Tako da je veoma otežano za ovu stranu da zajaše talas protivljenja litijumu. Možda to uspe neka hipotetička nova organizacija, ali upravo zato što je nova će postati laka meta za vlast – ističe Ivković.

Prema njegovim rečima, tu je i organizacija Kreni-promeni koja se u nekim stavovima poklapa sa desnom opozicijom, i takođe se ističe protivljenjem litijumu.

– Međutim, čini mi se da su prošli izbori pokazali da se ona pre svega bori za biračko telo sa onim što je nekada bila koalicija „Srbija protiv nasilja“. Tako da i oni tek treba da demonstriraju da li mogu da uđu u biračko telo vlasti. Moguće je, dakle, da će porasti anti-zapadni i nacionalistički sentiment u javnosti, ali da on neće izazvati političke posledice, u smislu značajne promena rejtinga partija, sem ukoliko ne dođe do bolje organizacije i ukrupnjavanja na desnici – ističe sagovornik Danasa.

Vladimir Pejić, direktor marketinške agencije Faktor plus, kaže za Danas da zbog iskopavanja litijuma jača desna opcija ali ne i desničarske stranke u Srbiji.

– To je apsurd svoje vrste – kaže on.

S druge strane, ističe, jasno je da ekološki problemi ne bi trebalo da se vezuju za određene političke opcije, levicu ili desnicu.

– Naime, možemo da konstatujemo i da je došlo do preokreta, da se do sada levica pretežno bavila ekološkim pitanjima a da je to sada preuzela i desnica. Međutim, to bi trebalo da bude svih nas – ističe Pejić.

Desne stranke, napominju, nisu u stanju da iznesu jače proteste građana.

– Takođe, nisu u stanju da iznesu ni taj potencijal koji imaju desne opcije. Građani im prosto ne veruju ono što pričaju, ali čak i da im veruju, ne veruju da su oni u stanju da reše takve vrste problema. Primera radi, Kosovo… Da ga vrate, i tome slično – naglašava Pejić.