Detaljno: Šta piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu

Međutim u izveštaju su taksativno izlistani energetika, glavni most, integrisani granični prelazi i povratak Srba u institucije, koji se Srbiji spočitavaju kao zaostale obaveze iz dijaloga, uz poziv da ih i ispuni.

„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, poručuje se u izveštaju.

„Uprkos zaključivanju Sporazuma o putu normalizacije, tokom perioda na koji se izveštaj odnosi dijalog je bio otežan nizom negativnih dešavanja i kriza na severu Kosova koje su pokrenule akcije jedne ili obe strane“, navodi se u izveštaju EK za Kosovo.

Među onim potezima koji se spočitavaju Kosovu su pojačano prisustvo kosovskih specijalaca i eksproprijacije zemljišta, što je, konstatuje se, izazvalo široko nezadovoljstvo lokalnog srpskog stanovništva i negativno uticalo na dijalog.

Sa druge strane masovni izlasci Srba iz institucija u novembru, blokade puteva u decembru prošle godine, te bojkot vanrednih izbora na Severu ove, „dodatno je oštetio dijalog i pogoršao negativnu atmosferu oko njega“.

Dalje pogoršanje odnosa sa SPC

U delovima izveštaja se dotiče i pitanje odnosa sa SPC i konstatuje da odnosi između kosovske vlade i SPC ostaju loši. Štaviše, u delu izveštaja zabeleženo je da su odnosi između SPC i kosovske vlade „dalje pogoršani“ nakon što je patrijarhu prošlog decembra odbijen ulazak na Kosovo.

Takođe se verifikuje da je prošlo sedam godina od odluke Ustavnog suda za povratak zemlje manastira Visoki Dečani, ali koja nije sprovodena u delo, uz poziv da se to uradi što pre.

Verifikovano je i to da prethodno „dogovoreni aranžman“ u cilju iznalaženja rešenja za radove na putu u specijalno zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani nije primenjen.

U izveštaju koji pokriva period od juna 2022. do istog meseca 2023, u jednom je delu naveden podatak od 12 zabeleženih potencijalno međuetničkih slučajeva, uz dalje objašnjenje u drugom – da je „broj potencijalno etnički motivisanih incidenata koji pogađaju nevećinske zajednice u 2022. nastavio svoj dugoročni opadajući trend“.

Ipak, navedeno je i to da se: „Percepcija bezbednosti među nekim nevećinskim zajednicama pogoršala, posebno u zajednici kosovskih Srba“.

Takođe i to da: „Međuetnički i potencijalno etnički motivisani bezbednosni incidenti i dalje negativno utiču na percepciju sigurnosti i bezbednosti među nevećinskim zajednicama“.

„Sve u svemu, odnosi između vlade i zajednice kosovskih Srba su se pogoršali značajno“, naglašeno je u delu o ljudskim pravima.

U izveštaju je na nekoliko mesta opisana situacija na Severu proteklih 12 meseci, odnosno nabrojani događaji koji su negativno uticali i na dijalog i (ne)poverenje Srba i kosovsku vladu.

„Posle niza kriza, kosovski Srbi su podneli ostavke na svoje funkcije u kosovskim institucijama u novembru 2022. godine, a kasnije su mnogi od njih potpisali ugovore o radu sa Vladom Srbije. Kosovo i Srbija treba da daju prioritet omogućavanju ekspeditivnog povratka kosovskih Srba u institucije na Kosovu. Štaviše, Kosovo bi trebalo da uložiti dodatne napore za izgradnju poverenja sa ovom zajednicom. Eksproprijacije zemljišta u privatnom vlasništvu na severu Kosova i pojačano prisustvo specijalnih policijskih jedinica na severu, stvorili su široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom Srba sa Kosova, što je negativno uticalo na poverenje srpskog stanovništva na Kosovu prema kosovskim institucijama i negativno uticalo na
dijalog“.

Kosovo krši CEFTA i sporazum SAA
Kosovu se spočitava kršenje i obaveza proisteklih iz CEFTA-e, ali i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tako što blokira poštanske pakete i robu iz Srbije. Inače, ovu meru je kosovski ministar unutrašnjih poslova nazvao „privremenom operativnom bezbednosnom merom“.

Konstatovano je da je u junu 2023. godine kosovski ministar unutrašnjih poslova izdao „privremenu operativnu bezbednosnu meru“ kojom je zapravo blokiran ulaz za srpsku robu i poštanske pakete.

U izveštaju se, međutim, podseća da ova mera nije u skladu sa obavezama Kosova u CEFTA-i, kao i da je protiv duha sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Iako se dodaje da je mera uvedena nakon hapšenja tri kosovska policajca u Srbiji, takođe je dodato da su ovi policajci u međuvremenu i pušteni.

Kosovo nije uvek postupalo u skladu sa dogovorima o posetama zvaničnika

Obe strane moraju doslednije da poštuju aranžmane za zvanične posete. Kosovo treba da dozvoli posete glavnog pregovarača Srbije i drugih zvaničnika srpske vlade kada se one najavljuju i sprovode u skladu sa aranžmanima, što nije uvek bio slučaj tokom izveštajnog perioda.

Izlazak Srba iz institucija i bojkot izbora je kršenje obaveza Srbije
Ipak, za pojedine krize na Severu Kosova, uključujući i napuštanje kosovskih institucija od strane Srba novembra 2022. godine, odgovornost se pripisuje Srbiji.

To se u izveštaju ocenjuje kao kršenje obaveza Srbije.

„Povlačenjem kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkotom lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023. krše se obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje u poštovanju Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ 2013, i direktno kršenje Sporazuma o pravosuđu iz 2015″.

Evropska komisija poziva zvanični Beograd da podstakne Srbe sa Kosova da se odmah vrate u institucije, a Prištinu da omogući povratak, ali i konstatuju da:

„Od novembra 2022. godine, nijedna strana nije preduzela nikakve korake u tom pogledu. Regrutacija novih kadeta policije – Srba sa Kosova koju je preduzela Kosovska policija, iako je bila dobrodošla, nije sledila procedure u skladu sa sporazumima o dijalogu“, naveli su.

PR da započne formiranje ZSO, BG paralelno da ispunjava zaostale obaveze
Kada je reč o samom dijalogu, Evropska komisija u izveštaju poziva strane da započnu konstruktivnije da se angažuju i krenu sa primenom obaveza bez daljeg odlaganja ili preduslova.

„Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Očekuje se da Kosovo započne proces koji vodi ka uspostavljanju ZSO-a na osnovu evropskog predloga predstavljenog stranama 21. oktobra 2023. godine, a od Srbije se očekuje da podrži ovaj proces i paralelno počne da ispunjava svoje ključne obaveze iz Sporazuma“, navodi se u izveštaju.

„Kosovo i Srbija se sada pozivaju da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju ZSO bez daljeg odlaganja, uslova ili opstrukcija. Ova obaveza je deo implementacije Sporazuma o putu normalizacije odnosa, u vezi sa kojim se očekuje da će strane krenuti napred, bez odlaganja ili preduslova, kako je podsetio Evropski savet u oktobru 2023. Pitanjem struktura kojima upravlja Srbija treba se pozabaviti u ovom kontekstu“.

„Formalnosti, uključujući i usvajanje, ne bi trebalo da stoje na putu napretka u implementaciji. Strane takođe imaju obavezu da u potpunosti primene sve prethodne sporazume o dijalogu. Konstruktivnost strana će se ocenjivati na osnovu njihovog učinka u implementaciji“, navodi se.

Sporazum u energetici od avgusta ove godine značajan korak napred
Izveštaj se ujedno bavi primenom dogovora o Energetici na Severu, odnosno Energetskom mapom puta. U izveštaju se potvrđuje da je u avgustu ove godine postignut „privremeni sporazum“ u energetici.

Od Beograda i Prištine se sada očekuje da brzo omoguće potpisivanje preostalih komercijalnih i tehničkih sporazuma između dve kompanije kako bi se „osiguralo da ljudi koji žive na Severu plaćaju struju koju troše“.

„Iako nije bilo napretka u implementaciji Energetske mape puta usvojene u junu 2022. godine, privremeni sporazum u avgustu 2023. između komercijalnih kompanija KEDS i Elektrosevera o obimu funkcija potencijalno označava značajan korak napred u implementaciji Mape puta“.

Obe strane da poštuju Sporazum o telekomunikacijama
U izveštaju se obe strane pozivaju da u potpunosti poštuju Sporazum o telekomunikacijama i da ne ugrožavaju njegovu dosadašnju uspešnu implementaciju.

„Kosovo treba da obezbedi da MTS d.o.o ima poslovnu licencu za funkcije koje su dogovorene kao deo sporazuma kako bi se omogućilo kompaniji da nastavi da pruža usluge mobilne i fiksne telefonije. MTS d.o.o. treba da se angažuje konstruktivno i u skladu sa kosovskim zakonom kako bi se to omogućilo“, naveli su.

Srbija da se konstruktivno angažuje na otvaranju glavnog mosta
Radovi na Mitrovačkom mostu su odavno završeni i očekuje se da će se Srbija konstruktivno angažovati kako bi se most mogao nesmetano pustiti za saobraćaj, primećuje se u ovom izveštaju.

Svaka odluka o otvaranju mosta mora biti usaglašena i koordinisana u Dijalogu, takođe je naglašeno.

Srbija da ispuni obaveze i o integrisanim graničnim prelazima
Kada je reč o sporazumu o integrisanom upravljanju prelazima, u izveštaju se konstatuje da privremeni zajednički prelazi nastavljaju da funkcionišu, odnosno da su osnovana samo dva stalna od predviđenih šest – Merdare i Mutivode.

„Srbija još uvek nije uspostavila stalne zajedničke prelaze na kojima bi bila domaćin (Jarinje/Rudnica, Končulj/Bela Zemlja i Depce/Mučibaba), što je dovelo do obustave sredstava EU za ovaj projekat u julu 2018“, naveli su.

Ujedno pozivaju zvanični Beograd da se konstruktivno angažuje kako bi omogućio izgradnju trećeg zajedničkog prelaza „čiji je domaćin Kosovo“ na Severu Kosova u Tabalije/Brnjak.

„Od Srbije su potrebni dodatni napori da zatvori ilegalne puteve i obilaznice kako bi se obezbedilo isključivo korišćenje zvaničnih prelaza za robu i lica koja ulaze ili izlaze sa Kosova.

Srbija takođe mora da dozvoli nastavak zajedničkih tehničkih sastanaka IBM na svim nivoima.

U izveštaju za Kosovo primećeno je i to da je Srbija obustavila obradu zahteva za uzajamnu pravnu pomoć.

„Srbija treba odmah da nastavi obradu, u skladu sa relevantnim sporazumom o dijalogu“, piše.

Šta piše u zaključku izveštaja u vezi sa dijalogom
„Sve u svemu, Kosovo je ostalo angažovano u Dijalogu, ali treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi napredovao proces normalizacije. Kosovo treba da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i sporazuma o putu normalizacije odnosa. Idući napred, Kosovo takođe treba da uloži dalje značajne napore da izbegne akcije koje potkopavaju stabilnost i retoriku koja ne vodi dijalogu.

Kosovo takođe treba da stvori povoljno okruženje za zaključenje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji sa Srbijom. Očekuje se da će se Kosovo konstruktivnije angažovati kako bi omogućilo početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokazalo fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Postizanje takvog sporazuma je hitno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“